Osnovi novih odnosa Crne Gore i Srbije
"Vreme" objavljuje platformu crnogorske vlade. Skraćen je
samo uvodni deo koji opisuje postojeće odnose i ustavna rešenja u
Federaciji
KARAKTER BUDUĆEG SAVEZA NEZAVISNIH I MEĐUNARODNO PRIZNATIH DRŽAVA CRNE GORE I SRBIJE
Polazište za novi savez Crne Gore i Srbije je u neotuđivom pravu
njenih građana da suvereno odlučuju o svojoj državnoj i nacionalnoj
sudbini. Jedino to može biti osnova za utvrđivanje zajedničkog interesa
saveza Crne Gore i Srbije. Time se stvaraju uslovi za prevazilaženje
blokada u njihovim međusobnim odnosima.
Crna Gora i Srbija biće nezavisne i međunarodno priznate države.
Nezavisnost Crne Gore i Srbije utvrdiće se na referendumu njihovih građana
kojima pripada suvereno pravo da odrede sudbinu svoje države.
Nezavisne i međunarodno priznate Crna Gora i Srbija će konstituisati
savez dve države referendumskim izjašnjavanjem njihovih građana.
Crna Gora i Srbija udružuju se u savez svesne zajedničkog interesa i
korisnosti takvog udruživanja, gradeći potrebnu strukturu u njoj na
principima i odnosima koji su im prihvatljivi.
U tom savezu građani, njihova udruženja, preduzeća i ustanove, treba da
imaju široku mogućnost ostvarivanja svojih interesa i potreba. Umesto
piramide hijerahijski raspoređenih državnih organa, koji se
birokratizuju i otuđuju, novi model saveza Crne Gore i Srbije treba da
obezbedi odlučivanje na jasnim i lako primenjivim pravilima ponašanja država.
Crna Gora i Srbija, nezavisne jedna od druge u pitanjima svoje državne i
nacionalne suverenosti, u ostvarenju svojih zajedničkih interesa, treba
da funkcionišu uz odsustvo centralizacije.
Za savez Crne Gore i Srbije jedino je prihvatljiva koncepcija koja u
osnovu stavlja ustavni položaj država, kao izvornih nosilaca
suverenosti, koje poveravaju deo svojih nadležnosti i to onih koje se
mogu u savezu ravnopravno, racionalno i realno ostvarivati.
PRINCIPI SAVEZA CRNE GORE I SRBIJE
Principi saveza su:
Ravnopravnost u savezu država.
Svaka država samostalno i suvereno vrši sve državne poslove u okviru
svoje nadležnosti.
Savez vrši samo one poslove koji su mu povereni.
Nadležnosti saveza se restriktivno tumače.
Nadležnosti saveza, po pravilu, izvršavaju organi država članica, a
izuzetno organi saveza.
Organi saveza konstituišu se po principu pariteta i konsenzualnog odlučivanja.
Otvoreno društvo.
Poštovanje međunarodnih standarda, ljudskih prava i sloboda, uključujući
i posebna prava manjinskih naroda.
Tržišna ekonomija sa dominacijom privatne svojine i slobodnim preduzetništvom.
Vladavina prava i pravna država.
Ustavnost i zakonitost Crne Gore i Srbije.
NADLEŽNOSTI SAVEZA CRNE GORE I SRBIJE
Nadležnost saveza Crne Gore i Srbije treba da bude znatno uža od sadašnje
nadležnosti SRJ. Time se reducira prostor mogućih nesporazuma i sukoba i
istovremeno izražava novi karakter saveza. Savez bi vršio poslove:
Odbrane i spoljne bezbednosti saveza.
Spoljne politike saveza.
Obezbeđenja zajedničkog tržišta i konvertibilne valute. Polazeći od
negativnih iskustava u funkcionisanju organa SRJ nužno je aktom saveza
ustanoviti organe saveza i način njihovog formiranja i odlučivanja.
1. Odbrana i spoljna bezbednost saveza
Crna Gora i Srbija imaju svoje vojske.
Vojska mora biti profesionalna, vojni rok se služi u državi članici i
ne može biti duži od 6 meseci.
Zajedničkim aktivnostima vojske, a koje su od značaja za Crnu Goru i
Srbiju, komanduje predsednik saveza i to isključivo na osnovu odluka
Vrhovnog saveta odbrane.
U Vrhovnom savetu odbrane odlučuje se konsenzusom predsednika država i
predsednika saveza.
Predsednik države komanduje vojskom države članice čiji je predsednik.
Imajući u vidu karakter saveza, predlaže se da se u okviru Saveta
ministara na mestu ministra odbrane menjaju svake dve godine u okviru četvorogodišnjeg
mandata predstavnici druge države članice.
2. Spoljna politika saveza
Države članice, kao posebni međunarodno pravni subjekt,
samostalno utvrđuju i vode spoljnu politiku i međunarodnu saradnju, u
skladu sa svojim ustavnim kapacitetom, načelima, ciljevima i
prioritetima. Spoljno-politička aktivnost saveza ima za cilj da omogući
što efikasniju integraciju država članica u međunarodnu zajednicu,
posebno u evropskoatlantske organizacije i institucije, kao i kvalitetniju
i uspešniju međunarodnu saradnju i razvoj. Radi toga savez se angažuje
na usklađivanju i koordiniranju politike, prioriteta i aktivnosti država
članica. Spoljno-politička aktivnost saveza usklađuje se i koordinira u
spoljnopolitičkim prioritetima, zadacima i aktivnostima država članica.
One u toj oblasti imaju ravnomerno učešće i kontrolu u poslovima saveza
sa jasno razgraničenim poslovima saveza i država članica. U okviru
Saveta ministara saveza, funkciju koordinatora ministra inostranih poslova
saveza, obavlja, naizmenično, u toku dvogodišnjeg perioda, ministar
inostranih poslova države članice. Koordinator ministar inostranih
poslova saveza, uz pomoć službe Saveza, vrši poslove usklađivanja i
koordinacije spoljne politike i aktivnosti država članica saveza.
Koordinator ministar inostranih poslova saveza, u redovnim konsultacijama
s ministrom inostranih poslova druge države članice, razmatra sva
pitanja spoljne politike i međunarodne saradnje, u zajedničkom interesu.
Države članice samostalno finansiraju svoja diplomatsko-konzularna
predstavništva, imenuju ambasadore i generalne konzule, u skladu sa
svojom politikom, interesima i prioritetima. One međusobno i u okviru
saveza, koordiniraju i usaglašavaju politiku, interese i aktivnosti u toj
oblasti, te dogovaraju način i uslove zajedničkog korišćenja zgrada i
ukupne infrastrukture u inostranstvu. One, takođe, poveravaju drugoj državi
članici dužnost i poslove zastupanja interesa u pojedinim zemljama ili
međunarodnim organizacijama, gde jedna država članica nema interesa ili
mogućnosti za neposrednim prisustvom, sa sopstvenim
diplomatsko-konzularnim predstavništvom.
3. Zajedničko tržište i konvertibilna valuta
Savez bi imao zajedničku eksterno konvertibilnu valutu i slobodno
kretanje ljudi i protok roba, novca i informacija.
ORGANI SAVEZA, NAČIN IZBORA I ODLUČIVANJE U NJIMA
Poslovi iz nadležnosti saveza ostvarivali bi se preko Skupštine saveza i Saveta ministara.
1. Skupština saveza
Skupština saveza bi bila jednodomna i poslanici bi bili birani na
paritetnoj osnovi u okviru isključive zakonodavne nadležnosti država članica.
Poslanici bi bili u obavezi da obaveštavaju Skupštinu svoje države članice
o utvrđenom dnevnom redu. Predsednik Skupštine i potpredsednik moraju
biti iz različitih država članica, a menjaće se svake dve godine u
okviru četvorogodišnjeg mandata. Država članica preko svoje Skupštine
imala bi pravo da pokrene poseban postupak zaštite u odnosu na akte iz
nadležnosti Skupštine saveza.
2. Predsednik saveza
Predsednik saveza predstavlja savez. Predsednika saveza bira i razrešava
Skupština saveza, uz prethodnu saglasnost skupština država članica.
Predsednik saveza i predsednik Saveta ministara moraju biti iz različitih
država članica, i predstavljati većinske partije ili koalicije tih država
članica.
3. Savet ministara saveza
Savet ministara saveza obavlja poverene izvršne poslove u
okviru nadležnosti saveza i ima predsednika i jednog potpredsednika kao i
ministra inostranih poslova, odbrane, finansija i ministra za ekonomske
odnose. Potpredsednik Saveta ministara mora biti iz druge države članice
u odnosu na predsednika, a zamenici ministara iz druge države članice u
odnosu na ministre. Država članica preko svoje Vlade imala bi pravo da
pokrene poseban postupak zaštite u odnosu na akte iz nadležnosti Saveta
ministara.
OSNOVE EKONOMSKIH ODNOSA CRNE GORE I SRBIJE
U sferi ekonomskih odnosa savez će imati:
Zajedničko tržište
Slobodan protok roba, kapitala, ljudi i informacija na prostoru saveza sa
zaštićenim svojinskim pravima, slobodom osnivanja privrednih subjekata i
slobodom zaključivanja ugovora.
Jedinstveno carinsko područje
Savez je jedinstveno carinsko područje bez unutrašnjih
carina, saglasno pravilima Svetske trgovinske organizacije koje proizilaze
iz statusa zemlje u razvoju. Carinski sistem je u nadležnosti država članica.
Carinska politika i stope mogu se usaglašavati posebnim dogovorima kojima
se obezbeđuju specifični interesi država članica (strateški
proizvodi, strateške razvojne ideje, slobodne carinske zone i off-shore
kompanije i sl.).
Zajednička konvertibilna valuta
Savez mora imati eksterno konvertibilnu valutu sa kvalitetnim
deviznim pokrićem. Konvertibilnost bi se utvrdila aktom saveza.
Država članica zadržava pravo svog monetarnog sistema ako monetarna
unija predstavlja limit realizacije njenih strateških opredeljenja usled
narušavanja monetarne stabilnosti ili dejstva drugih faktora. Država članica
ima svoju centralnu banku.
