Vreme broj 522, 04. januar 2001.

"Vreme" objavljuje platformu crnogorske vlade. Skra�en je samo uvodni deo koji opisuje postoje�e odnose i ustavna re�enja u Federaciji

KARAKTER BUDU�EG SAVEZA NEZAVISNIH I ME�UNARODNO PRIZNATIH DR�AVA CRNE GORE I SRBIJE

Polazi�te za novi savez Crne Gore i Srbije je u neotu�ivom pravu njenih gra�ana da suvereno odlu�uju o svojoj dr�avnoj i nacionalnoj sudbini. Jedino to mo�e biti osnova za utvr�ivanje zajedni�kog interesa saveza Crne Gore i Srbije. Time se stvaraju uslovi za prevazila�enje blokada u njihovim me�usobnim odnosima.
Crna Gora i Srbija bi�e nezavisne i me�unarodno priznate dr�ave.
Nezavisnost Crne Gore i Srbije utvrdi�e se na referendumu njihovih gra�ana kojima pripada suvereno pravo da odrede sudbinu svoje dr�ave.
Nezavisne i me�unarodno priznate Crna Gora i Srbija �e konstituisati savez dve dr�ave referendumskim izja�njavanjem njihovih gra�ana.
Crna Gora i Srbija udru�uju se u savez svesne zajedni�kog interesa i korisnosti takvog udru�ivanja, grade�i potrebnu strukturu u njoj na principima i odnosima koji su im prihvatljivi.
U tom savezu gra�ani, njihova udru�enja, preduze�a i ustanove, treba da imaju �iroku mogu�nost ostvarivanja svojih interesa i potreba. Umesto piramide hijerahijski raspore�enih dr�avnih organa, koji se birokratizuju i otu�uju, novi model saveza Crne Gore i Srbije treba da obezbedi odlu�ivanje na jasnim i lako primenjivim pravilima pona�anja dr�ava.
Crna Gora i Srbija, nezavisne jedna od druge u pitanjima svoje dr�avne i nacionalne suverenosti, u ostvarenju svojih zajedni�kih interesa, treba da funkcioni�u uz odsustvo centralizacije.
Za savez Crne Gore i Srbije jedino je prihvatljiva koncepcija koja u osnovu stavlja ustavni polo�aj dr�ava, kao izvornih nosilaca suverenosti, koje poveravaju deo svojih nadle�nosti i to onih koje se mogu u savezu ravnopravno, racionalno i realno ostvarivati.

PRINCIPI SAVEZA CRNE GORE I SRBIJE

Principi saveza su:
Ravnopravnost u savezu dr�ava.
Svaka dr�ava samostalno i suvereno vr�i sve dr�avne poslove u okviru svoje nadle�nosti.
Savez vr�i samo one poslove koji su mu povereni.
Nadle�nosti saveza se restriktivno tuma�e.
Nadle�nosti saveza, po pravilu, izvr�avaju organi dr�ava �lanica, a izuzetno organi saveza.
Organi saveza konstitui�u se po principu pariteta i konsenzualnog odlu�ivanja.
Otvoreno dru�tvo.
Po�tovanje me�unarodnih standarda, ljudskih prava i sloboda, uklju�uju�i i posebna prava manjinskih naroda.
Tr�i�na ekonomija sa dominacijom privatne svojine i slobodnim preduzetni�tvom.
Vladavina prava i pravna dr�ava.
Ustavnost i zakonitost Crne Gore i Srbije. 

NADLE�NOSTI SAVEZA CRNE GORE I SRBIJE

Nadle�nost saveza Crne Gore i Srbije treba da bude znatno u�a od sada�nje nadle�nosti SRJ. Time se reducira prostor mogu�ih nesporazuma i sukoba i istovremeno izra�ava novi karakter saveza. Savez bi vr�io poslove:
Odbrane i spoljne bezbednosti saveza.
Spoljne politike saveza.
Obezbe�enja zajedni�kog tr�i�ta i konvertibilne valute. Polaze�i od negativnih iskustava u funkcionisanju organa SRJ nu�no je aktom saveza ustanoviti organe saveza i na�in njihovog formiranja i odlu�ivanja.
1. Odbrana i spoljna bezbednost saveza
Crna Gora i Srbija imaju svoje vojske.
Vojska mora biti profesionalna, vojni rok se slu�i u dr�avi �lanici i ne mo�e biti du�i od 6 meseci.
Zajedni�kim aktivnostima vojske, a koje su od zna�aja za Crnu Goru i Srbiju, komanduje predsednik saveza i to isklju�ivo na osnovu odluka Vrhovnog saveta odbrane.
U Vrhovnom savetu odbrane odlu�uje se konsenzusom predsednika dr�ava i predsednika saveza.
Predsednik dr�ave komanduje vojskom dr�ave �lanice �iji je predsednik.
Imaju�i u vidu karakter saveza, predla�e se da se u okviru Saveta ministara na mestu ministra odbrane menjaju svake dve godine u okviru �etvorogodi�njeg mandata predstavnici druge dr�ave �lanice.
2. Spoljna politika saveza
Dr�ave �lanice, kao posebni me�unarodno pravni subjekt, samostalno utvr�uju i vode spoljnu politiku i me�unarodnu saradnju, u skladu sa svojim ustavnim kapacitetom, na�elima, ciljevima i prioritetima. Spoljno-politi�ka aktivnost saveza ima za cilj da omogu�i �to efikasniju integraciju dr�ava �lanica u me�unarodnu zajednicu, posebno u evropskoatlantske organizacije i institucije, kao i kvalitetniju i uspe�niju me�unarodnu saradnju i razvoj. Radi toga savez se anga�uje na uskla�ivanju i koordiniranju politike, prioriteta i aktivnosti dr�ava �lanica. Spoljno-politi�ka aktivnost saveza uskla�uje se i koordinira u spoljnopoliti�kim prioritetima, zadacima i aktivnostima dr�ava �lanica. One u toj oblasti imaju ravnomerno u�e��e i kontrolu u poslovima saveza sa jasno razgrani�enim poslovima saveza i dr�ava �lanica. U okviru Saveta ministara saveza, funkciju koordinatora ministra inostranih poslova saveza, obavlja, naizmeni�no, u toku dvogodi�njeg perioda, ministar inostranih poslova dr�ave �lanice. Koordinator ministar inostranih poslova saveza, uz pomo� slu�be Saveza, vr�i poslove uskla�ivanja i koordinacije spoljne politike i aktivnosti dr�ava �lanica saveza. Koordinator ministar inostranih poslova saveza, u redovnim konsultacijama s ministrom inostranih poslova druge dr�ave �lanice, razmatra sva pitanja spoljne politike i me�unarodne saradnje, u zajedni�kom interesu. Dr�ave �lanice samostalno finansiraju svoja diplomatsko-konzularna predstavni�tva, imenuju ambasadore i generalne konzule, u skladu sa svojom politikom, interesima i prioritetima. One me�usobno i u okviru saveza, koordiniraju i usagla�avaju politiku, interese i aktivnosti u toj oblasti, te dogovaraju na�in i uslove zajedni�kog kori��enja zgrada i ukupne infrastrukture u inostranstvu. One, tako�e, poveravaju drugoj dr�avi �lanici du�nost i poslove zastupanja interesa u pojedinim zemljama ili me�unarodnim organizacijama, gde jedna dr�ava �lanica nema interesa ili mogu�nosti za neposrednim prisustvom, sa sopstvenim diplomatsko-konzularnim predstavni�tvom.
3. Zajedni�ko tr�i�te i konvertibilna valuta
Savez bi imao zajedni�ku eksterno konvertibilnu valutu i slobodno kretanje ljudi i protok roba, novca i informacija. 

ORGANI SAVEZA, NA�IN IZBORA I ODLU�IVANJE U NJIMA

Poslovi iz nadle�nosti saveza ostvarivali bi se preko Skup�tine saveza i Saveta ministara.

1. Skup�tina saveza
Skup�tina saveza bi bila jednodomna i poslanici bi bili birani na paritetnoj osnovi u okviru isklju�ive zakonodavne nadle�nosti dr�ava �lanica. Poslanici bi bili u obavezi da obave�tavaju Skup�tinu svoje dr�ave �lanice o utvr�enom dnevnom redu. Predsednik Skup�tine i potpredsednik moraju biti iz razli�itih dr�ava �lanica, a menja�e se svake dve godine u okviru �etvorogodi�njeg mandata. Dr�ava �lanica preko svoje Skup�tine imala bi pravo da pokrene poseban postupak za�tite u odnosu na akte iz nadle�nosti Skup�tine saveza.
2. Predsednik saveza
Predsednik saveza predstavlja savez. Predsednika saveza bira i razre�ava Skup�tina saveza, uz prethodnu saglasnost skup�tina dr�ava �lanica. Predsednik saveza i predsednik Saveta ministara moraju biti iz razli�itih dr�ava �lanica, i predstavljati ve�inske partije ili koalicije tih dr�ava �lanica.
3. Savet ministara saveza
Savet ministara saveza obavlja poverene izvr�ne poslove u okviru nadle�nosti saveza i ima predsednika i jednog potpredsednika kao i ministra inostranih poslova, odbrane, finansija i ministra za ekonomske odnose. Potpredsednik Saveta ministara mora biti iz druge dr�ave �lanice u odnosu na predsednika, a zamenici ministara iz druge dr�ave �lanice u odnosu na ministre. Dr�ava �lanica preko svoje Vlade imala bi pravo da pokrene poseban postupak za�tite u odnosu na akte iz nadle�nosti Saveta ministara. 

OSNOVE EKONOMSKIH ODNOSA CRNE GORE I SRBIJE

U sferi ekonomskih odnosa savez �e imati:

Zajedni�ko tr�i�te
Slobodan protok roba, kapitala, ljudi i informacija na prostoru saveza sa za�ti�enim svojinskim pravima, slobodom osnivanja privrednih subjekata i slobodom zaklju�ivanja ugovora.
Jedinstveno carinsko podru�je
Savez je jedinstveno carinsko podru�je bez unutra�njih carina, saglasno pravilima Svetske trgovinske organizacije koje proizilaze iz statusa zemlje u razvoju. Carinski sistem je u nadle�nosti dr�ava �lanica. Carinska politika i stope mogu se usagla�avati posebnim dogovorima kojima se obezbe�uju specifi�ni interesi dr�ava �lanica (strate�ki proizvodi, strate�ke razvojne ideje, slobodne carinske zone i off-shore kompanije i sl.).
Zajedni�ka konvertibilna valuta
Savez mora imati eksterno konvertibilnu valutu sa kvalitetnim deviznim pokri�em. Konvertibilnost bi se utvrdila aktom saveza.
Dr�ava �lanica zadr�ava pravo svog monetarnog sistema ako monetarna unija predstavlja limit realizacije njenih strate�kih opredeljenja usled naru�avanja monetarne stabilnosti ili dejstva drugih faktora. Dr�ava �lanica ima svoju centralnu banku.

prethodni sadr�aj naredni