Monarhija i politika
Zbog nerešenog pitanja bivše kraljevske
imovine, duh pukovničke diktature se još jedanput nadvio nad savremeni
politički život
Atina
"To
sam što sam. Nisam ja kriv što moji preci nisu imali prezime. Možda će
jednom biti potrebno da ga i ja uzmem, nisam o tome još razmišljao."
Reči Konstantina II iz dinastije Gliksburga, koja je od 1864. sa
prekidima vladala Grčkom, odnose se na samo jedan aspekt još otvorenog
spora između bivše Krune i sadašnje Republike: o tome da li su
kraljevske nekretnine i druga imovina pripadale "civilu", sa
imenom i prezimenom, ili su išle uz kraljevsku funkciju.
Evropski sud za prava čoveka u Strazburu, kojem se obratio bivši kralj Grka, brat sadašnje kraljice Španije Sofije, presudio je krajem godine da su Konstantin, njegova sestra Irina i tetka Ekaterina imali pravo na imovinu, ali "u ličnom svojstvu, a ne kao članovi kraljevske porodice".
Odluka iz Strazbura, posle sedmogodišnjih sudskih procesa oko imovine, predstavlja poraz bivšeg kralja jer mu uskraćuje titulu, izjavio je vladin predstavnik pokušavajući da popravi utisak zbog presude kojom je Konstantin zadovoljan. Nema razloga da ne bude jer nije ni tražio vraćanje krune, nego priznavanje prava na imovinu. I dobio ga je, kao običan građanin, uz ocenu suda da je prekršen čl. 1 Povelje o pravima čoveka, koji se odnosi na imovinu.
POLITIČKA DIMENZIJA: Ostaje na dvema stranama da se dogovore o iznosu odštete za nacionalizovanu imovinu 1994. godine koju grčka država – dakle grčki poreski obveznik – treba da isplati Konstantinu, Irini i Ekaterini. Ukoliko ne uspeju, presudiće sud. U iščekivanju da prođe šest meseci, što je bio rok za nalaženje kompromisa, Konstantin poziva na dijalog zbog brige za grčkog poreskog obveznika. Država odbija da razgovara, a obe strane pripremaju dosijee za sledeće ročište.
Međutim, osim načelnih pitanja prava čoveka i konkretnih pravnih detalja oko utvrđivanja porekla i statusa svake parcele ili zgrade, spor bivše Krune i Republike ima mnogo značajniju političku dimenziju kojoj se ne vidi kraj ni posle četvrt veka nakon što je – na referendumu – u Grčkoj ukinuta monarhija. Jer, monarhisti su nezanemarljiva grupa poslanika najveće opozicione stranke – Nova demokratija (među kojima i advokat Radovana Karadžića Aleksandros Likurezos) – a njen počasni predsednik, bivši premijer Konstantin Micotakis, optužen je da je zakonom iz 1992. dao osnova za to da bivši kralj potencijalno ošteti državnu kasu za oko pola milijarde dolara.
I više od toga: u očima grčkih analitičara – od kojih je većina aktivno učestvovala u obaranju vojne hunte (1967-1974), odbacivanju monarhije i građenju demokratskog političkog sistema – odgovornost leži na svim dosadašnjim vladama, jer se nisu potrudile ili nisu htele da na vreme i konačno zatvore to pitanje.
Tako se, zbog nerešenog pitanja bivše kraljevske imovine, duh pukovničke diktature još jedanput nadvio nad savremeni politički život. Čak je i sam premijer Konstantin Simitis podsetio na ulogu dvora u političkoj krizi koja je dovela do hunte, čiji je pad 1974. zatekao Konstantina – gde drugde nego u Londonu.
Iako je bivši kralj, koji se u Grčkoj najčešće naziva samo kratko – Bivši, u nedavnom intervjuu eksplicitno je priznao rezultat referenduma iz 8.12.1974. kojim je ukinuta monarhija; opšte je uverenje da se nije dovoljno jasno odrekao pretenzija na Krunu, a svakako ne svoje titule.
U antimonarhističkom raspoloženju koje preovladava tokom četvrt veka "demokratizacije" u Grčkoj, i Konstantinu i njegovoj porodici uskraćeno je – ili vrlo ograničeno – pravo na kretanje u zemlji, pa zato njegovi retki dolasci izazivaju veliku medijsku pažnju. "Zamislite samo, deca su tražila da im kupim sladoled, a šef lučke kapetanije na ostrvu Speces nije mi dopustio ni da kročim", žalio se Konstantin prilikom krstarenja 1994. Venčanje njegovog sina Pavla u Londonu 1996. takođe je izazvalo političku buru u Atini – mnoge zvanice su spremale toalete za veliki društveni događaj, što se smatralo veoma politički nekorektnim.
UZAJAMNO POTKUSURIVANJE: Pozivanje na ličnu, ljudsku dimenziju priče nije izostalo ni povodom imovine: dvor i imanje u Tatoju, nadomak Atine (gde su i grobovi predaka, uključujući i majku Aleksandra Karađorđevića), kraljevski letnjikovac na Krfu (koji je, zajedno sa ostalim Jonskim ostrvima Engleska prepustila Grčkoj da bi 1864. prvi Gliksburg, Georgios I, pristao da dođe za kralja) – "to su naše kuće, i svi to znaju": "Mnogi u Grčkoj imaju po dve kuće, nisam jedini", izjavio je Konstandinos, za koga bi "najveća sreća bila da dobije nazad kuće i da se sa porodicom vrati da živi u Grčkoj".
Izjave sa neskrivenim aluzijama na izbeglištvo dočekane su sa porugom u zemlji čija polovina stanovništva vodi poreklo iz nekoliko talasa bolnog izbeglištva, od dvadesetih godina ovog veka pa sve do sedamdesetih, i pamti napuštene kuće i imovinu, mahom u Turskoj, o kojoj se grčka država ne brine. Kao, uostalom, ni o bivšoj kraljevskoj imovini na svom tlu, sudeći bar prema slikama zapuštenih zgrada iletnjikovca, iako je posle pada hunte država – "privremeno" – preuzela brigu o njima.
Upravo tu leži i politička greška svih dosadašnjih vlada, smatraju mnogi, jer nisu zajedno sa ukidanjem monarhije definitivno rešili i pitanje imovine, ostavljajući ga – slučajno ili namerno – za buduća politička potkusurivanja. U jednoj od takvih prilika, za vlade Micotakisa 1992, Konstantinu je bilo dopušteno da u kontejnerima iznese sve što je mogao iz Tatoja – a da nigde nije tačno zabeleženo šta je to tačno bilo. Pominju se arheološke kolekcije od po hiljadu komada – preistorijskih, klasičnih grčkih, rimskih, vizantijskih, kolekcije ikona iz XVII i XVIII veka, 17.500 tomova retkih knjiga, 13.000 zlatnih i srebrnih predmeta, 1200 slika, automobili, kočije, jedrilice (Konstantin je jedriličarski šampion i počasni član Međunarodnog olimpijskog komiteta, što čini odnose sa Grčkom delikatnijim uoči Olimpijade 2004. u Atini).
Kako stvari sada stoje, oko 7500 hektara nekretnina ostaju tamo gde su i u vlasništvu grčke države. Kada se dve strane pred leto budu pojavile na sudu da bi se odredila visina odštete Konstantinu za povređeno pravo na imovinu, biće dobro naoružane: bivši kralj studijom kuće Moore Stephens koja procenjuje vrednost imovine na oko pola milijarde dolara (grčki budžet za 2001. iznosi 34 milijarde), a država studijama kuće Deloitte & Touche koja procenjuje da bivši kralj duguje državi još više (oko 535 miliona dolara) na ime neplaćenog poreza.
Čini se da grčki poreski obveznik za sada može mirno da spava jer, ako Konstantin i ne bude platio poreze koje, navodno, duguje, dve studije su ostavile dovoljno prostora za pogađanje oko prebijanja duga, a time i šansu da se zatvori i političko pitanje koje je ostavila monarhija u Grčkoj.
Sonja Seizova
