Monarhija i politika
Zbog nere�enog pitanja biv�e kraljevske
imovine, duh pukovni�ke diktature se jo� jedanput nadvio nad savremeni
politi�ki �ivot
Atina
"To
sam �to sam. Nisam ja kriv �to moji preci nisu imali prezime. Mo�da �e
jednom biti potrebno da ga i ja uzmem, nisam o tome jo� razmi�ljao."
Re�i Konstantina II iz dinastije Gliksburga, koja je od 1864. sa
prekidima vladala Gr�kom, odnose se na samo jedan aspekt jo� otvorenog
spora izme�u biv�e Krune i sada�nje Republike: o tome da li su
kraljevske nekretnine i druga imovina pripadale "civilu", sa
imenom i prezimenom, ili su i�le uz kraljevsku funkciju.
Evropski sud za prava �oveka u Strazburu, kojem se obratio biv�i kralj Grka, brat sada�nje kraljice �panije Sofije, presudio je krajem godine da su Konstantin, njegova sestra Irina i tetka Ekaterina imali pravo na imovinu, ali "u li�nom svojstvu, a ne kao �lanovi kraljevske porodice".
Odluka iz Strazbura, posle sedmogodi�njih sudskih procesa oko imovine, predstavlja poraz biv�eg kralja jer mu uskra�uje titulu, izjavio je vladin predstavnik poku�avaju�i da popravi utisak zbog presude kojom je Konstantin zadovoljan. Nema razloga da ne bude jer nije ni tra�io vra�anje krune, nego priznavanje prava na imovinu. I dobio ga je, kao obi�an gra�anin, uz ocenu suda da je prekr�en �l. 1 Povelje o pravima �oveka, koji se odnosi na imovinu.
POLITI�KA DIMENZIJA: Ostaje na dvema stranama da se dogovore o iznosu od�tete za nacionalizovanu imovinu 1994. godine koju gr�ka dr�ava � dakle gr�ki poreski obveznik � treba da isplati Konstantinu, Irini i Ekaterini. Ukoliko ne uspeju, presudi�e sud. U i��ekivanju da pro�e �est meseci, �to je bio rok za nala�enje kompromisa, Konstantin poziva na dijalog zbog brige za gr�kog poreskog obveznika. Dr�ava odbija da razgovara, a obe strane pripremaju dosijee za slede�e ro�i�te.
Me�utim, osim na�elnih pitanja prava �oveka i konkretnih pravnih detalja oko utvr�ivanja porekla i statusa svake parcele ili zgrade, spor biv�e Krune i Republike ima mnogo zna�ajniju politi�ku dimenziju kojoj se ne vidi kraj ni posle �etvrt veka nakon �to je � na referendumu � u Gr�koj ukinuta monarhija. Jer, monarhisti su nezanemarljiva grupa poslanika najve�e opozicione stranke � Nova demokratija (me�u kojima i advokat Radovana Karad�i�a Aleksandros Likurezos) � a njen po�asni predsednik, biv�i premijer Konstantin Micotakis, optu�en je da je zakonom iz 1992. dao osnova za to da biv�i kralj potencijalno o�teti dr�avnu kasu za oko pola milijarde dolara.
I vi�e od toga: u o�ima gr�kih analiti�ara � od kojih je ve�ina aktivno u�estvovala u obaranju vojne hunte (1967-1974), odbacivanju monarhije i gra�enju demokratskog politi�kog sistema � odgovornost le�i na svim dosada�njim vladama, jer se nisu potrudile ili nisu htele da na vreme i kona�no zatvore to pitanje.
Tako se, zbog nere�enog pitanja biv�e kraljevske imovine, duh pukovni�ke diktature jo� jedanput nadvio nad savremeni politi�ki �ivot. �ak je i sam premijer Konstantin Simitis podsetio na ulogu dvora u politi�koj krizi koja je dovela do hunte, �iji je pad 1974. zatekao Konstantina � gde drugde nego u Londonu.
Iako je biv�i kralj, koji se u Gr�koj naj�e��e naziva samo kratko � Biv�i, u nedavnom intervjuu eksplicitno je priznao rezultat referenduma iz 8.12.1974. kojim je ukinuta monarhija; op�te je uverenje da se nije dovoljno jasno odrekao pretenzija na Krunu, a svakako ne svoje titule.
U antimonarhisti�kom raspolo�enju koje preovladava tokom �etvrt veka "demokratizacije" u Gr�koj, i Konstantinu i njegovoj porodici uskra�eno je � ili vrlo ograni�eno � pravo na kretanje u zemlji, pa zato njegovi retki dolasci izazivaju veliku medijsku pa�nju. "Zamislite samo, deca su tra�ila da im kupim sladoled, a �ef lu�ke kapetanije na ostrvu Speces nije mi dopustio ni da kro�im", �alio se Konstantin prilikom krstarenja 1994. Ven�anje njegovog sina Pavla u Londonu 1996. tako�e je izazvalo politi�ku buru u Atini � mnoge zvanice su spremale toalete za veliki dru�tveni doga�aj, �to se smatralo veoma politi�ki nekorektnim.
UZAJAMNO POTKUSURIVANJE: Pozivanje na li�nu, ljudsku dimenziju pri�e nije izostalo ni povodom imovine: dvor i imanje u Tatoju, nadomak Atine (gde su i grobovi predaka, uklju�uju�i i majku Aleksandra Kara�or�evi�a), kraljevski letnjikovac na Krfu (koji je, zajedno sa ostalim Jonskim ostrvima Engleska prepustila Gr�koj da bi 1864. prvi Gliksburg, Georgios I, pristao da do�e za kralja) � "to su na�e ku�e, i svi to znaju": "Mnogi u Gr�koj imaju po dve ku�e, nisam jedini", izjavio je Konstandinos, za koga bi "najve�a sre�a bila da dobije nazad ku�e i da se sa porodicom vrati da �ivi u Gr�koj".
Izjave sa neskrivenim aluzijama na izbegli�tvo do�ekane su sa porugom u zemlji �ija polovina stanovni�tva vodi poreklo iz nekoliko talasa bolnog izbegli�tva, od dvadesetih godina ovog veka pa sve do sedamdesetih, i pamti napu�tene ku�e i imovinu, mahom u Turskoj, o kojoj se gr�ka dr�ava ne brine. Kao, uostalom, ni o biv�oj kraljevskoj imovini na svom tlu, sude�i bar prema slikama zapu�tenih zgrada iletnjikovca, iako je posle pada hunte dr�ava � "privremeno" � preuzela brigu o njima.
Upravo tu le�i i politi�ka gre�ka svih dosada�njih vlada, smatraju mnogi, jer nisu zajedno sa ukidanjem monarhije definitivno re�ili i pitanje imovine, ostavljaju�i ga � slu�ajno ili namerno � za budu�a politi�ka potkusurivanja. U jednoj od takvih prilika, za vlade Micotakisa 1992, Konstantinu je bilo dopu�teno da u kontejnerima iznese sve �to je mogao iz Tatoja � a da nigde nije ta�no zabele�eno �ta je to ta�no bilo. Pominju se arheolo�ke kolekcije od po hiljadu komada � preistorijskih, klasi�nih gr�kih, rimskih, vizantijskih, kolekcije ikona iz XVII i XVIII veka, 17.500 tomova retkih knjiga, 13.000 zlatnih i srebrnih predmeta, 1200 slika, automobili, ko�ije, jedrilice (Konstantin je jedrili�arski �ampion i po�asni �lan Me�unarodnog olimpijskog komiteta, �to �ini odnose sa Gr�kom delikatnijim uo�i Olimpijade 2004. u Atini).
Kako stvari sada stoje, oko 7500 hektara nekretnina ostaju tamo gde su i u vlasni�tvu gr�ke dr�ave. Kada se dve strane pred leto budu pojavile na sudu da bi se odredila visina od�tete Konstantinu za povre�eno pravo na imovinu, bi�e dobro naoru�ane: biv�i kralj studijom ku�e Moore Stephens koja procenjuje vrednost imovine na oko pola milijarde dolara (gr�ki bud�et za 2001. iznosi 34 milijarde), a dr�ava studijama ku�e Deloitte & Touche koja procenjuje da biv�i kralj duguje dr�avi jo� vi�e (oko 535 miliona dolara) na ime nepla�enog poreza.
�ini se da gr�ki poreski obveznik za sada mo�e mirno da spava jer, ako Konstantin i ne bude platio poreze koje, navodno, duguje, dve studije su ostavile dovoljno prostora za poga�anje oko prebijanja duga, a time i �ansu da se zatvori i politi�ko pitanje koje je ostavila monarhija u Gr�koj.
Sonja Seizova
