Vreme broj 522, 04. januar 2001.

Ovih dana u jednom od dva beogradska studija koja se bave bodi pirsingom zafalilo je kuglica, alkica i ostalih rekvizita, dok su u drugom termini gotovo prebukirani 

Tendencija bušenja tela u Srbiji uzela je maha pre četiri godine, kada je tim poslom krenula da se bavi izvesna Mirjana. Ona je vremenom prestala sa radom i u Srbiji se tim poslom trenutno bave Beograđanke Stela (umetničko ime) i Snežana Dubajić, što ne isključuje mogućnost da se s vremena na vreme neko prihvati neke zihernadle ili šivaće igle, te sam preduzme zahvate na sebi i svojim drugarima.

"Ja se bavim ovim poslom već dve godine. U početku je bilo nekoliko mušterija mesečno, a danas gotovo svaki dan neko dođe da se izbuši. Nekada je bio popularan pupak, dok danas većina ljudi dolazi da izbuši jezik", veli Stela, jedna od dve pirsing majstorice. "Uglavnom mi dolaze mladi ljudi od 18 do 30 godina. Rejv fazon je trenutno popularan i često se dešava da mi traže minđušice koje svetle u mraku, te se mogu videti u diskoteci. Prošlog leta su došla i dva roler klinca od petnaest godina u pratnji roditelja koji su bušili jezik. Takođe, skoro sve dens pevačice su izbušile pupak. Kod mene su bile Ksenija Pajčin, Luna Lu, Anabela..."

Snežana Dubajić, druga pirsing majstorica, imala je slučaj da joj roditelji dovedu ćerku od jedanaest godina koja ima želju da probuši nos. Odbila je to da uradi, smatrajući takav poduhvat preagresivnim za telo u toj životnoj dobi. Posle Snežanine priče i sama devojčica je odustala od rupice u nosu. "Za mene je novina i to da mi dolazi sve više sportista, što je ipak čudno jer je za probušeno mesto i minđušicu ipak potrebna nega, a oni to zbog treninga, utakmica i vežbi često nisu u stanju da ispoštuju. Imala sam čak i slučaj da mi je došlo par lekara. Lekarke su bušile pupak i nos, dok je jedan lekar izbušio obrvu. Kada ide na posao, on je skine, a posle radnog vremena je vrati."

Za sam proces bušenja, ako se radi profesionalno, tvrde da je bezbolan i da nema prolivanja ni kapi krvi, a izuzetak prestavlja jedino bušenje bradavice. Sam postupak bušenja nije komplikovan. Markerom za telo se obeleži tačka i eventualno pravac bušenja, koji je prethodno očišćen jodom. Potom se dato mesto hvata peanom, tj. jednom vrstom hirurških makaza. Za peane kažu da su sterilisani autoklavnim sistemom koji, za razliku od ultraljubičastog sistema sterilisanja, uništava i virus hepatitisa. Zatim se uzima fabrički zapakovana igla sa folijom, takozvana kanila, i bušne se određeno mesto. Igla se potom baca, a u tkivu ostaje folija kroz koju se montira minđuša, bilo da je to poluga ili alkica. Materijal od koga su izrađene minđuše je od hirurškog čelika, na koji nijedan čovek nije alergičan, ili od titaniuma, tj. hirurškog čelika u boji. Ponekad se kao zamena koristi i specijalna tzv. NASA plastika.

Rad pirsing studija kod nas nije pravno regulisan, a ni sam termin pirsinga i pirsing terminologije ne postoji ni u jednom zakonu. Pirsing studio je dozvoljeno registrovati kao kozmetički salon, gde je po zakonu obavezno imati jedno zaposleno lice sa kozmetičarskom strukom, a u odeljku u kome se koriste kozmetički preparati treba da stoji: igle, peani, jod, alke, poluge. Takođe, kako ne postoji zakonska regulativa, ne postoji ni bilo kakav vid medicinske i stručne kontrole rada.

U varoši jedni hvale Stelu, drugi hvale Snežanu. Razlika je u tome što Stela ima studio u okviru kuće u kojoj živi, a Snežana lokal u tržnom centru u Skadarliji, te uredno plaća porez, koristi hirurške rukavice i usluge naplaćuje skuplje. Razlika je i u tome što prilikom bušenja Stela koristi anesteziju, dok je Snežana ne koristi. Snežana objašnjava da je anestezija zakonom zabranjena osobama koje nisu stručno osposobljene. Čak 10 odsto ljudske populacije je alergično na anesteziju, a da toga ni sami nisu svesni, što kod ljudi sa narušenim zdravljem može dovesti i do fatalnog ishoda.

Ana, studentkinja Fakulteta primenjene umetnosti, pre mesec dana je probušila usnu. Kod Stele na pirsing je dovela i svoju drugaricu, koja je pre bušenja usne uplašeno ispirala usta, beskrajno ponavljajući ritual prskanja i ispljuvavanja tečne anestezije. Ana je odlučila da se izbuši tako što ju je drug Bojan podsetio na već davnu želju, i dodaje:

"Trenutno je trend da se ljudi pirsaju, što me pomalo nervira, ali je super što ne idu dalje od nosa. Ne sviđa mi se bušenje bradavica i drugih delova tela, možda to nekome predstavlja zadovoljstvo, ali meni zaista ne. Kada sam se ja pojavila su rupicom u usni, mlađi ljudi su super pozitivno reagovali. Keva mi je bila u fazonu – kada ćeš napokon odrasti. Stariji uglavnom šalju začuđene poglede. Kao zgražavaju se. Bilo je i par negativnih ocena profesora, u fazonu bljak, iako bi na fakultetu mog tipa trebalo da bude krajnje nevažno ko kako izgleda."

Ni kod Snežane, ni kod Stele nije zabeležen slučaj da je neko probušio genitalije. Bilo je interesenata, uglavnom muškaraca, ali se niko još uvek nije usudio da kod domaćih bodi pirsera sedne na stolicu, skine gaćice i probuši pimpek. Snežana to odbija da radi jer za to nije obučena, dok Stela za to traži oko 500 DM, iako u inostranstvu to iznosi skoro duplo više. Sagovornik "Vremena", koji je želeo da ostane anoniman, probušio je kožicu glavića u Holandiji i kaže da je na kraju ipak skinuo minđušu pošto je postala neudobna za nošenje.

Retki su i muškarci koji se odlučuju da probuše obe bradavice. Rade Marković, dvadesetdevetogodišnji Podgoričanin, ima probušen nos, septum (nosna hrskavica), obe bradavice i pupak. "Nisam mazohista, fetišista, gej ili nešto slično. To sam uradio iz čisto estetskih razloga, mada alkice na bradavicama pojačavaju i seksualno uživanje. Interesuju me drevne kulture, stari običaji i veliki sam fan horor i naučno-fantastične literature. U Podgorici su ljudi dosta konzervativniji u odnosu na Beograd. Gledaju me podozrivo, sa rastojanja, a devojke često odbijaju da izađu sa tipom koji je izbušen i istetoviran. Znate šta još, Crna Gora, koja na kraju dvadesetog veka nema nijedan rok bend, po mom mišljenju i ne zaslužuje da bude država."

U rečniku seksualnih različitosti, koji je priredila seksolog Tea Nikolić, pod pojmom "pirsing" stoji: bušenje određenih delova tela radi nošenja nakita i zabadanje oštrih predmeta, igala u kožu radi seksualnog uzbuđenja, koji se kao sado-mazo kategorija izvodi radi samog iskustva pirsinga. Te dve vrste bušenja tela Tea dalje obrazlaže. "Prva je ta estetska kategorija pirsinga i tu spadaju pirsinzi na licu, dok u drugu, senzualnu kategoriju, spadaju pirsinzi na genitalnim organima i na bradavicama. Meni lično je pirsing čisto estetička stvar i ne mislim da u tome postoje nikakve patologije i psihološki problemi. Kada je u sedamdesetim godina počeo da se razvija gay pokret, pirsing je naprosto bio henki kod. Henki kod je način na koji se obeležavanjem pokazuje vlastita seksualnost. Ako se pirsing nosio na levoj strani, to je značilo da je osoba dominantna, dok je nošenje minđuša na desnoj strani tela označavalo potčinjenost. S druge strane pirsing može da ima veze sa mazohizmom, tj. potrebom za bolom, ali to nisu pirsinzi koje svakodnevno možemo videti na ulici. To su pirsinzi sa teškim kukama na polnim organima i bradavicama. Dok god ta patologija ne ugrožava druge ljude, mislim da ne treba dizati halabuku i te ljude izopštavati iz društva."

Često se dešava da su devojke bušenjem pupka otkrile novu erogenu zonu na svom telu. Nakon toga nežno igranje mladića sa minđušicom u pupku predstavlja beskrajno zadovoljstvo. Barem neke Beograđanke tako kažu. Devojka koja je u nekoliko navrata dolazila u studio Snežane Dubajić je pri bušenju tela toliko uživala da je to bilo slično seksualnom zadovoljstvu, samo bez glasnih jecaja strasti.

Pirsing, barem kod nas, do sada nije bio predmet ozbiljnijeg naučnog istraživanja kako kod sociologa tako ni kod lekara. U Studentskoj poliklinici su viđali minđušice po svim delovima tela, ali do sada niko nije došao zbog problema sa pirsingom. Specijalista dermatologije dr Lida Todić-Radovanović kaže nam da se istetovirani i izbušeni pacijenti ipak posmatraju malo drugačije. Uz kružni pokret ruke pored glave kaže da su možda zreli i za neku drugu ustanovu. "Na kraju krajeva, to je njihova stvar. Jedino im prigovaram kada imaju probušenu ušnu hrskavicu, a za ostalo baš me briga, mada kod pirsinga treba misliti na dve stvari. Jedno je sterilnost instrumenta pri bušenju, a drugo vrsta minđuša koje se stavljaju. U tim salonima ne postoji nikakva kontrola, a često se čak i u hirurškim salama desi da inspekcija otkrije nepravilno sterilisane instrumente. Ljudi se uglavnom plaše HIV infekcije, ali ne misle na jednu češću pojavu, hepatitis. Kod njega je ciroza jetre zagarantovana."

U Beogradu se kod uličnih preprodavaca od skoro mogu kupiti jeftine minđušice sa Tajlanda, tobože napravljene od hirurškog čelika. Opasnost od ovakvog nakita je izuzetna, što pokazuje činjenica da se običnim potezom nokta mogu zagrebati.

S obzirom na to da su ljudi koji se buše u većini slučajeva studenti i ljudi malo ranijeg adolescentnog uzrasta, sa psihološkog aspekta pojava pirsovanja se može osmatrati sa dva aspekta. Za "Vreme" psiholog Miroslava Vuković kaže: "U tom uzrastu postoji potreba za pripadanjem određenoj grupi, a sa druge strane na taj način želi da se istakne svoja različitost prema populaciji odraslih i da se iskaže neki svoj bunt protiv vrednosnog sistema. To se kod nas manifestuje i na mnoge negativnije načine. U tom adolescentnom periodu se odigrava veoma važan proces, a to je separacija od roditelja. Pirsingom se pokazuje i specifičan odnos mladih ljudi prema svom telu. Adolescenti su skloni prevazilaženju nekih svojih emotivnih kriza kroz akciju, tj. takozvanim formama acting out ponašanja koje sadrži i različite forme samopovređivanja. Kada mlada osoba oseća nelagodu, anksioznost, strah, ona kroz seckanje pokušava sebi pomoći u prevazilaženju tih negativnih stanja, koje u trenutku boli dovode do pražnjenja negativnog naboja. Telesni bol im vraća doživljaj sebe samoga u tom trenutku. Seksualno uzbuđenje koje se pri tom eventualno može javiti vezano je za neke sado-mazohističke fiksacije i probleme u nekim ranijim stadijumima razvoja."           

U srpskom društvu koje je u proteklih deset godina pod jednim autokratskim režimom postalo izuzetno ksenofobično, po pitanju body piercinga vladaju dupli standardi. Sa jedne strane na narodskim ružičastim televizijama često se mogu videti novokomponovane dance pevaljke sa probušenim nosićem ili pupkom ispod zategnutih sisa. Sa druge strane mlada intelektualna populacija koja naginje urbanom senzibilitetu takođe praktikuje bušenje tela iz modnih razloga. Prve uglavnom nailaze na odobravanje gledalaca zablenutih u TV ekrane, dok su drugi izloženi, u najmanju ruku, snebivanju i zgražavanju. "Pink" i slični tvorci globalne srpske kulture su preuzeli moderne forme, ali bez razumevanja suštine, dok je pak kreativnost i zanimljivost na strani urbanih klinaca. Takozvanih autsajdera.

Davor Konjikušić

Pretpostavlja se da je body piercing star koliko i tetovaža. Prvi podaci o izbušenim ljudima dolaze sa ostrva Borneo, gde su pripadnici snažnijeg pola bušili glavić penisa zarad boljeg seksualnog zadovoljavanja lepše polovine. Karafa Indijanci u Južnoj Americi su ispod donje usne imali provučeno tanko drvce trske kojim su simbolički označavali ulazak u zrelo doba. Postoji teorija da su isti način bušenja, samo sa većim i debljim drvcetom, kasnije primenjivale Afrikanke da bi se obeshrabilo i zaustavilo njihovo odvođenje u ropstvo kod belih ljudi.

U Egiptu je u periodu od 4000. do 2000. godine pre nove ere pirsing, kao i tetovaža, bio privilegija bogatih. Faraon je ritualno bušio pupak, a budući da su stari Egipćani gajili kult obožavanja mačaka, čak su i aristokratske mace imale ispirsane uši.

U doba Antike rimski vojnici su bušili bradavice, čime su dokazivali svoju hrabrost.

Kombinacijom antičkog bodi arta, drevnog plemenskog bušenja tela i modernijih pirsing tehnika, početkom 70-ih godina, na zapadnoj obali Amerike, nastao je savremeni body piercing.

Poznati modni kreator Gotije je prvi počeo angažovati ispirsane manekenke za svoje modne revije, Madona je na MTV-u pokazala svoj izbušeni pupak, a jedan od slatkih dečaka iz grupe Take That je probušio obrvu i pirsing je početkom devedesetih milionskoj publici serviran kao modni trend. Više se nisu bušili samo pankeri, sadomazohisti i neshvaćeni umetnici, već je izbušen nos, jezik i obrva postao znak prestiža džet seta, jer bušenje u ekskluzivnim svetskim studijima dostiže čak i cifru od 1000 dolara.

Širenju pirsinga je uveliko doprinelo otvaranje prve prodavnice specijalizovane za prodaju pirsing nakita, koja je niskim cenama i jednostavnom nabavkom osvojila tržište. Vajldket (Wildcat) u Brajtonu je danas jedan od najvećih svetskih distributera minđuša od hirurškog čelika i opreme za pirsing.

prethodni sadržaj naredni