Vreme broj 522, 04. januar 2001.

Ovih dana u jednom od dva beogradska studija koja se bave bodi pirsingom zafalilo je kuglica, alkica i ostalih rekvizita, dok su u drugom termini gotovo prebukirani 

Tendencija bu�enja tela u Srbiji uzela je maha pre �etiri godine, kada je tim poslom krenula da se bavi izvesna Mirjana. Ona je vremenom prestala sa radom i u Srbiji se tim poslom trenutno bave Beogra�anke Stela (umetni�ko ime) i Sne�ana Dubaji�, �to ne isklju�uje mogu�nost da se s vremena na vreme neko prihvati neke zihernadle ili �iva�e igle, te sam preduzme zahvate na sebi i svojim drugarima.

"Ja se bavim ovim poslom ve� dve godine. U po�etku je bilo nekoliko mu�terija mese�no, a danas gotovo svaki dan neko do�e da se izbu�i. Nekada je bio popularan pupak, dok danas ve�ina ljudi dolazi da izbu�i jezik", veli Stela, jedna od dve pirsing majstorice. "Uglavnom mi dolaze mladi ljudi od 18 do 30 godina. Rejv fazon je trenutno popularan i �esto se de�ava da mi tra�e min�u�ice koje svetle u mraku, te se mogu videti u diskoteci. Pro�log leta su do�la i dva roler klinca od petnaest godina u pratnji roditelja koji su bu�ili jezik. Tako�e, skoro sve dens peva�ice su izbu�ile pupak. Kod mene su bile Ksenija Paj�in, Luna Lu, Anabela..."

Sne�ana Dubaji�, druga pirsing majstorica, imala je slu�aj da joj roditelji dovedu �erku od jedanaest godina koja ima �elju da probu�i nos. Odbila je to da uradi, smatraju�i takav poduhvat preagresivnim za telo u toj �ivotnoj dobi. Posle Sne�anine pri�e i sama devoj�ica je odustala od rupice u nosu. "Za mene je novina i to da mi dolazi sve vi�e sportista, �to je ipak �udno jer je za probu�eno mesto i min�u�icu ipak potrebna nega, a oni to zbog treninga, utakmica i ve�bi �esto nisu u stanju da ispo�tuju. Imala sam �ak i slu�aj da mi je do�lo par lekara. Lekarke su bu�ile pupak i nos, dok je jedan lekar izbu�io obrvu. Kada ide na posao, on je skine, a posle radnog vremena je vrati."

Za sam proces bu�enja, ako se radi profesionalno, tvrde da je bezbolan i da nema prolivanja ni kapi krvi, a izuzetak prestavlja jedino bu�enje bradavice. Sam postupak bu�enja nije komplikovan. Markerom za telo se obele�i ta�ka i eventualno pravac bu�enja, koji je prethodno o�i��en jodom. Potom se dato mesto hvata peanom, tj. jednom vrstom hirur�kih makaza. Za peane ka�u da su sterilisani autoklavnim sistemom koji, za razliku od ultraljubi�astog sistema sterilisanja, uni�tava i virus hepatitisa. Zatim se uzima fabri�ki zapakovana igla sa folijom, takozvana kanila, i bu�ne se odre�eno mesto. Igla se potom baca, a u tkivu ostaje folija kroz koju se montira min�u�a, bilo da je to poluga ili alkica. Materijal od koga su izra�ene min�u�e je od hirur�kog �elika, na koji nijedan �ovek nije alergi�an, ili od titaniuma, tj. hirur�kog �elika u boji. Ponekad se kao zamena koristi i specijalna tzv. NASA plastika.

Rad pirsing studija kod nas nije pravno regulisan, a ni sam termin pirsinga i pirsing terminologije ne postoji ni u jednom zakonu. Pirsing studio je dozvoljeno registrovati kao kozmeti�ki salon, gde je po zakonu obavezno imati jedno zaposleno lice sa kozmeti�arskom strukom, a u odeljku u kome se koriste kozmeti�ki preparati treba da stoji: igle, peani, jod, alke, poluge. Tako�e, kako ne postoji zakonska regulativa, ne postoji ni bilo kakav vid medicinske i stru�ne kontrole rada.

U varo�i jedni hvale Stelu, drugi hvale Sne�anu. Razlika je u tome �to Stela ima studio u okviru ku�e u kojoj �ivi, a Sne�ana lokal u tr�nom centru u Skadarliji, te uredno pla�a porez, koristi hirur�ke rukavice i usluge napla�uje skuplje. Razlika je i u tome �to prilikom bu�enja Stela koristi anesteziju, dok je Sne�ana ne koristi. Sne�ana obja�njava da je anestezija zakonom zabranjena osobama koje nisu stru�no osposobljene. �ak 10 odsto ljudske populacije je alergi�no na anesteziju, a da toga ni sami nisu svesni, �to kod ljudi sa naru�enim zdravljem mo�e dovesti i do fatalnog ishoda.

Ana, studentkinja Fakulteta primenjene umetnosti, pre mesec dana je probu�ila usnu. Kod Stele na pirsing je dovela i svoju drugaricu, koja je pre bu�enja usne upla�eno ispirala usta, beskrajno ponavljaju�i ritual prskanja i ispljuvavanja te�ne anestezije. Ana je odlu�ila da se izbu�i tako �to ju je drug Bojan podsetio na ve� davnu �elju, i dodaje:

"Trenutno je trend da se ljudi pirsaju, �to me pomalo nervira, ali je super �to ne idu dalje od nosa. Ne svi�a mi se bu�enje bradavica i drugih delova tela, mo�da to nekome predstavlja zadovoljstvo, ali meni zaista ne. Kada sam se ja pojavila su rupicom u usni, mla�i ljudi su super pozitivno reagovali. Keva mi je bila u fazonu � kada �e� napokon odrasti. Stariji uglavnom �alju za�u�ene poglede. Kao zgra�avaju se. Bilo je i par negativnih ocena profesora, u fazonu bljak, iako bi na fakultetu mog tipa trebalo da bude krajnje neva�no ko kako izgleda."

Ni kod Sne�ane, ni kod Stele nije zabele�en slu�aj da je neko probu�io genitalije. Bilo je interesenata, uglavnom mu�karaca, ali se niko jo� uvek nije usudio da kod doma�ih bodi pirsera sedne na stolicu, skine ga�ice i probu�i pimpek. Sne�ana to odbija da radi jer za to nije obu�ena, dok Stela za to tra�i oko 500 DM, iako u inostranstvu to iznosi skoro duplo vi�e. Sagovornik "Vremena", koji je �eleo da ostane anoniman, probu�io je ko�icu glavi�a u Holandiji i ka�e da je na kraju ipak skinuo min�u�u po�to je postala neudobna za no�enje.

Retki su i mu�karci koji se odlu�uju da probu�e obe bradavice. Rade Markovi�, dvadesetdevetogodi�nji Podgori�anin, ima probu�en nos, septum (nosna hrskavica), obe bradavice i pupak. "Nisam mazohista, feti�ista, gej ili ne�to sli�no. To sam uradio iz �isto estetskih razloga, mada alkice na bradavicama poja�avaju i seksualno u�ivanje. Interesuju me drevne kulture, stari obi�aji i veliki sam fan horor i nau�no-fantasti�ne literature. U Podgorici su ljudi dosta konzervativniji u odnosu na Beograd. Gledaju me podozrivo, sa rastojanja, a devojke �esto odbijaju da iza�u sa tipom koji je izbu�en i istetoviran. Znate �ta jo�, Crna Gora, koja na kraju dvadesetog veka nema nijedan rok bend, po mom mi�ljenju i ne zaslu�uje da bude dr�ava."

U re�niku seksualnih razli�itosti, koji je priredila seksolog Tea Nikoli�, pod pojmom "pirsing" stoji: bu�enje odre�enih delova tela radi no�enja nakita i zabadanje o�trih predmeta, igala u ko�u radi seksualnog uzbu�enja, koji se kao sado-mazo kategorija izvodi radi samog iskustva pirsinga. Te dve vrste bu�enja tela Tea dalje obrazla�e. "Prva je ta estetska kategorija pirsinga i tu spadaju pirsinzi na licu, dok u drugu, senzualnu kategoriju, spadaju pirsinzi na genitalnim organima i na bradavicama. Meni li�no je pirsing �isto esteti�ka stvar i ne mislim da u tome postoje nikakve patologije i psiholo�ki problemi. Kada je u sedamdesetim godina po�eo da se razvija gay pokret, pirsing je naprosto bio henki kod. Henki kod je na�in na koji se obele�avanjem pokazuje vlastita seksualnost. Ako se pirsing nosio na levoj strani, to je zna�ilo da je osoba dominantna, dok je no�enje min�u�a na desnoj strani tela ozna�avalo pot�injenost. S druge strane pirsing mo�e da ima veze sa mazohizmom, tj. potrebom za bolom, ali to nisu pirsinzi koje svakodnevno mo�emo videti na ulici. To su pirsinzi sa te�kim kukama na polnim organima i bradavicama. Dok god ta patologija ne ugro�ava druge ljude, mislim da ne treba dizati halabuku i te ljude izop�tavati iz dru�tva."

�esto se de�ava da su devojke bu�enjem pupka otkrile novu erogenu zonu na svom telu. Nakon toga ne�no igranje mladi�a sa min�u�icom u pupku predstavlja beskrajno zadovoljstvo. Barem neke Beogra�anke tako ka�u. Devojka koja je u nekoliko navrata dolazila u studio Sne�ane Dubaji� je pri bu�enju tela toliko u�ivala da je to bilo sli�no seksualnom zadovoljstvu, samo bez glasnih jecaja strasti.

Pirsing, barem kod nas, do sada nije bio predmet ozbiljnijeg nau�nog istra�ivanja kako kod sociologa tako ni kod lekara. U Studentskoj poliklinici su vi�ali min�u�ice po svim delovima tela, ali do sada niko nije do�ao zbog problema sa pirsingom. Specijalista dermatologije dr Lida Todi�-Radovanovi� ka�e nam da se istetovirani i izbu�eni pacijenti ipak posmatraju malo druga�ije. Uz kru�ni pokret ruke pored glave ka�e da su mo�da zreli i za neku drugu ustanovu. "Na kraju krajeva, to je njihova stvar. Jedino im prigovaram kada imaju probu�enu u�nu hrskavicu, a za ostalo ba� me briga, mada kod pirsinga treba misliti na dve stvari. Jedno je sterilnost instrumenta pri bu�enju, a drugo vrsta min�u�a koje se stavljaju. U tim salonima ne postoji nikakva kontrola, a �esto se �ak i u hirur�kim salama desi da inspekcija otkrije nepravilno sterilisane instrumente. Ljudi se uglavnom pla�e HIV infekcije, ali ne misle na jednu �e��u pojavu, hepatitis. Kod njega je ciroza jetre zagarantovana."

U Beogradu se kod uli�nih preprodavaca od skoro mogu kupiti jeftine min�u�ice sa Tajlanda, tobo�e napravljene od hirur�kog �elika. Opasnost od ovakvog nakita je izuzetna, �to pokazuje �injenica da se obi�nim potezom nokta mogu zagrebati.

S obzirom na to da su ljudi koji se bu�e u ve�ini slu�ajeva studenti i ljudi malo ranijeg adolescentnog uzrasta, sa psiholo�kog aspekta pojava pirsovanja se mo�e osmatrati sa dva aspekta. Za "Vreme" psiholog Miroslava Vukovi� ka�e: "U tom uzrastu postoji potreba za pripadanjem odre�enoj grupi, a sa druge strane na taj na�in �eli da se istakne svoja razli�itost prema populaciji odraslih i da se iska�e neki svoj bunt protiv vrednosnog sistema. To se kod nas manifestuje i na mnoge negativnije na�ine. U tom adolescentnom periodu se odigrava veoma va�an proces, a to je separacija od roditelja. Pirsingom se pokazuje i specifi�an odnos mladih ljudi prema svom telu. Adolescenti su skloni prevazila�enju nekih svojih emotivnih kriza kroz akciju, tj. takozvanim formama acting out pona�anja koje sadr�i i razli�ite forme samopovre�ivanja. Kada mlada osoba ose�a nelagodu, anksioznost, strah, ona kroz seckanje poku�ava sebi pomo�i u prevazila�enju tih negativnih stanja, koje u trenutku boli dovode do pra�njenja negativnog naboja. Telesni bol im vra�a do�ivljaj sebe samoga u tom trenutku. Seksualno uzbu�enje koje se pri tom eventualno mo�e javiti vezano je za neke sado-mazohisti�ke fiksacije i probleme u nekim ranijim stadijumima razvoja."           

U srpskom dru�tvu koje je u proteklih deset godina pod jednim autokratskim re�imom postalo izuzetno ksenofobi�no, po pitanju body piercinga vladaju dupli standardi. Sa jedne strane na narodskim ru�i�astim televizijama �esto se mogu videti novokomponovane dance pevaljke sa probu�enim nosi�em ili pupkom ispod zategnutih sisa. Sa druge strane mlada intelektualna populacija koja naginje urbanom senzibilitetu tako�e praktikuje bu�enje tela iz modnih razloga. Prve uglavnom nailaze na odobravanje gledalaca zablenutih u TV ekrane, dok su drugi izlo�eni, u najmanju ruku, snebivanju i zgra�avanju. "Pink" i sli�ni tvorci globalne srpske kulture su preuzeli moderne forme, ali bez razumevanja su�tine, dok je pak kreativnost i zanimljivost na strani urbanih klinaca. Takozvanih autsajdera.

Davor Konjiku�i�

Pretpostavlja se da je body piercing star koliko i tetova�a. Prvi podaci o izbu�enim ljudima dolaze sa ostrva Borneo, gde su pripadnici sna�nijeg pola bu�ili glavi� penisa zarad boljeg seksualnog zadovoljavanja lep�e polovine. Karafa Indijanci u Ju�noj Americi su ispod donje usne imali provu�eno tanko drvce trske kojim su simboli�ki ozna�avali ulazak u zrelo doba. Postoji teorija da su isti na�in bu�enja, samo sa ve�im i debljim drvcetom, kasnije primenjivale Afrikanke da bi se obeshrabilo i zaustavilo njihovo odvo�enje u ropstvo kod belih ljudi.

U Egiptu je u periodu od 4000. do 2000. godine pre nove ere pirsing, kao i tetova�a, bio privilegija bogatih. Faraon je ritualno bu�io pupak, a budu�i da su stari Egip�ani gajili kult obo�avanja ma�aka, �ak su i aristokratske mace imale ispirsane u�i.

U doba Antike rimski vojnici su bu�ili bradavice, �ime su dokazivali svoju hrabrost.

Kombinacijom anti�kog bodi arta, drevnog plemenskog bu�enja tela i modernijih pirsing tehnika, po�etkom 70-ih godina, na zapadnoj obali Amerike, nastao je savremeni body piercing.

Poznati modni kreator Gotije je prvi po�eo anga�ovati ispirsane manekenke za svoje modne revije, Madona je na MTV-u pokazala svoj izbu�eni pupak, a jedan od slatkih de�aka iz grupe Take That je probu�io obrvu i pirsing je po�etkom devedesetih milionskoj publici serviran kao modni trend. Vi�e se nisu bu�ili samo pankeri, sadomazohisti i neshva�eni umetnici, ve� je izbu�en nos, jezik i obrva postao znak presti�a d�et seta, jer bu�enje u ekskluzivnim svetskim studijima dosti�e �ak i cifru od 1000 dolara.

�irenju pirsinga je uveliko doprinelo otvaranje prve prodavnice specijalizovane za prodaju pirsing nakita, koja je niskim cenama i jednostavnom nabavkom osvojila tr�i�te. Vajldket (Wildcat) u Brajtonu je danas jedan od najve�ih svetskih distributera min�u�a od hirur�kog �elika i opreme za pirsing.

prethodni sadr�aj naredni