Novi početak
Bez konstruktivne saradnje sa SAD za Jugoslaviju nema stabilnosti ni
napretka. Bez poverenja u demokratsku Jugoslaviju, za SAD nema obnove i jačanja
sopstvenog kredibiliteta i ugleda u Evropi
Kada
ste sa nekom zemljom donedavno bili u ratu, a ta država je u dve prelomne
tačke evropske i svetske istorije proteklog veka bila vaš ratni saveznik
i poratni politički partner, onda atributima i kategorijama uspeha i
neuspeha u oceni karaktera samog početka obnove međusobnih odnosa možda
i nema mesta. Za uspeh ili neuspeh potrebno je vreme, uspostavljanje i
ustaljivanje stabilnosti i postojanosti u odnosu. U ovom trenutku suštinska,
i dovoljna, odrednica jeste da odnos postoji i da ima perspektivu. U tom
se smislu, čini se, može realistički i pragmatično (pr)ocenjivati
rezultat prošlonedeljne zvanične posete ministra inostranih poslova SR
Jugoslavije Gorana Svilanovića Sjedinjenim Državama.
Obema stranama je zajedničko to što počinje mandat njihovim novoizabranim vladama, administracijama (jugoslovenska sa demokratski izabranom demokratskom) i da se taj "sveži start" (Svilanović) podudara sa početkom novog i, kao i svakog dosadašnjeg, obećavajućeg XXI veka. Već sama ta dva, na prvi pogled majušna elementa mogu da budu solidna osnova i prerastu u veliki izazov i veliku šansu za uspostavljanje što prirodnijeg stanja stvari. Obe strane tu priliku dobro vide i osećaju, i sigurno je neće olako ispustiti.
To
"što prirodnije stanje" između dve države – inače teško
uporedive u svim elementima veličine, moći, sile, međunarodnog položaja,
uloge, uticaja i autoriteta – trebalo bi da, iz dosadašnjeg dominirajućeg
odnosa prema (od strane SAD), što pre preraste u odnos između, što je,
po sebi, više i bolje stanje stvari. To, naravno, neće biti lako, mada
nije i neostvarivo, i podrazumeva gutanje nekolikih gorkih pilula na obe
strane. Na jugoslovenskoj – ispunjenje prihvaćenih ugovornih međunarodnih
obaveza. Na američkoj – napuštanje inercije, "kontinuiteta"
sile u odnosu prema Beogradu, danas par
exellence demokratskom, oličene protekle decenije u začaranom krugu
nepoverenja, uslovljavanja, ucenjivanja, pritisaka, pretnje silom, primene
sile i, na kraju, vojne intervencije i rata. Pred novom Bušovom
administracijom stoje velika obaveza, odgovornost i izazov: da SAD, kao
najmoćnija sila na početku XXI veka, preispitaju, redefinišu i uravnoteže
dosadašnji odnos prema Beogradu i "zapadnom Balkanu", na kome
je preovladala demokratija, a da to ne bude shvaćeno kao slabost i povlačenje.
Da "uranijumsku" diplomatiju zameni "maršalovska".
Bez konstruktivne saradnje sa SAD, za Jugoslaviju, nema stabilnosti ni napretka. Bez poverenja u demokratsku Jugoslaviju, za SAD, nema obnove i jačanja sopstvenog kredibiliteta i ugleda u Evropi. Što skoriji, i dobro pripremljen, susret na visokom i najvišem nivou zvaničnika dve nove vlasti bio bi poželjan i potvrdio bi realnost i "iskrenost" u novom "odnosu između".
Autor je naučni savetnik i direktor Centra za jugoslovensko-američke
odnose
u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu
