Jugoslavija,
NATO i osiroma�eni uranijumBalkanski sindrom
Dugo potiskivana pri�a o radioaktivnoj municiji izbila je u prvi
plan. Kolika �e biti kolateralna �teta
Srbima se ovih dana �ini da je nekakva kletva stigla NATO zato �to je
pre dve godine bombardovao Jugoslaviju. Kada vojnici sile koja se oborila
na vas po�nu da oboljevaju od neizle�ive bolesti izazvane njihovim
sopstvenim oru�jem, to mora da izgleda kao bo�anska pravda. U stvarnom
svetu stvari nisu tako jednostavne, ali se ve� sada mo�e re�i da je
municija sa osiroma�enim uranijumom opasnija na politi�kom nego na
pravom boji�tu. I pored poku�aja da se talas panike smiri, posledice
koje bi ova pri�a mogla da ima po ustrojstvo NATO-a i bezbednost u
regionu nisu nimalo naivne.
Sve
je po�elo krajem pro�le godine, kada su iz �panije i Italije po�ele da
sti�u vesti o mladi�ima koji su se nakon boravka u mirovnim misijama na
Kosovu i u Bosni vratili sa leukemijom (vidi izve�taje na�ih dopisnika).
Ovu temu na�ela je rodbina obolelih, a zatim su je preuzeli mediji, i po�ela
su da plju�te neprijatna pitanja u vezi sa dugoro�nim posledicama zbog
upotrebe radioaktivne municije. Zvani�nici NATO-a su u prvi mah poku�ali
da eskiviraju optu�be ukazuju�i da nije dokazana nikakva veza izme�u
ove municije i leukemije. Me�utim, bilo je kasno: u �tampi je ve� po�eo
da se koristi termin "balkanski sindrom", kao naslednik
nepoznate bolesti koja je spopadala veterane Zalivskog rata, a �ija
priroda ni danas nije utvr�ena. Politi�ke posledice ove afere, me�utim,
daleko nadma�uju aferu "zalivskog sindroma". U parlamentima
nekolicine �lanica NATO-a ve� su formirane istra�ne komisije, stvar je
postala politi�ki "vru�a", i kao takva predmet o�tre unutra�nje
debate. U debatu su se uklju�ili i stru�njaci svih mogu�ih profila,
pravi i nabe�eni, daju�i odreda protivre�na mi�ljenja. Procene se kre�u
od tvrdnji da je radioaktivna municija sasvim bezazlena ukoliko joj se ne
na�ete na putanji do katastrofi�nih pri�a o ozra�enosti celog Balkana.
Kada se zbrka na�la na vrhuncu, objavljen je izve�taj istra�ne komisije
Ujedinjenih nacija koja je na terenu ispitivala radioaktivno zaga�enje.
Ni taj izve�taj, me�utim, nije smirio situaciju.
URANIJUMSKI �ERDAN: Komisija
UN-a, koja je uzela uzorke sa 11 od preko stotinu lokacija na Kosovu gde
je kori��ena uranijumska municija, saop�tila je da je na osam mesta nai�la
na pove�anu radioaktivnost. "Nailazili smo na radijaciju i usred
sela, na mestima gde se deca igraju", rekla je predsednica komisije
Peka Havisto, biv�a ministarka za za�titu okoline Finske. Ispri�ala je
da je videla da devojke nose �erdane od uranijumskih projektila, i da
stoka slobodno pase na ozra�enom zemlji�tu. Komisija je, me�utim,
zaklju�ila da je nivo radijacije veoma nizak, ali je za svaki slu�aj
preporu�ila da se sva ozra�ena mesta obele�e i da se radioaktivni otpad
ukloni. Na�alost, detalji o tome koliko je sve to opasno po zdravlje
vojske i naroda na Kosovu nisu u�li u izve�taj: bi�e objavljeni tek u
martu, kada se obave zavr�ne analize. Tek tada �emo imati prvu zaista
kvalifikovanu procenu stanja, a dotle moramo da se oslonimo na ono �to
smo dosad saznali. To nije mnogo, budu�i da do formiranja pomenute
komisije nije obavljena nijedna nau�na studija na ovu temu, te da je u�inak
veoma niskih doza radijacije te�ko izmeriti i dokazati.
Najpre
bi trebalo objasniti o �emu zapravo govorimo kada govorimo o uranijumskoj
municiji. U �tampi i izjavama politi�ara �esto se govori da nas je NATO
"bombardovao" osiroma�enim uranijumom ili da ga je
"bacao" na Jugoslaviju i Bosnu. Ve� to nije ta�no: projektili
sa osiroma�enim uranijumom koriste se isklju�ivo za protivoklopnu
topovsku municiju, ali ne i za bombe i rakete. Re� je uglavnom o
granatama od 120 i 150 mm koje se ispaljuju iz avionskog ili zemaljskog
topa, tako da ono �to imamo na Kosovu poti�e iz cevi "lovaca na
tenkove" NATO avijacije. Izliveni komad osiroma�enog uranijuma na
vrhu granate zove se "igla" ili "penetrator", duga�ak
je desetak centimetara i te�ak je izme�u 300 i 350 grama. Za razliku od
kumulativnih granata, kojima je cilj da eksplozijom razore prepreku pred
sobom, penetrator ima jednostavnju svrhu da u oklopu napravi rupu, a zatim
onesposobi posadu odbijaju�i se o unutra�nje zidove tenka, transportera
ili bunkera. Ovo je va�no jer zna�i da nema eksplozije kojom bi se
uranska pra�ina raznela po okolini; penetrator uglavnom ostaje ceo, ili
se eventualno polomi u nekoliko manjih komada. On se pravi od uranijuma iz
prostog razloga �to ovaj radioaktivni metal ima veliku specifi�nu te�inu,
koja mu daje veliku kineti�ku energiju neophodnu za probijanje savremenih
oklopa. Uz to, uranijum se veoma lako obra�uje i ima ga mnogo u otpadu
nuklearnih elektrana. Kona�no, kada se iz njega odstrane
visokoradioaktivni izotopi (to jest kad se "osiroma�i"), gotovo
da uop�te ne zra�i i nije opasan za rukovanje, ili se bar tako mislilo
do sada.
NATO je, navodno, ispalio oko 11.000 ovakvih projektila (odnosno oko �etiri
tone osiroma�enog uranijuma) tokom rata protiv Jugoslavije, uglavnom tamo
gde su bili koncentrisani jugoslovenski tenkovi, a oni su najve�im delom
bili raspore�eni uz granicu sa Abanijom (kod Prizrena, �akovice i Pe�i),
i du� administrativne granice sa Srbijom, oko Vranja i Bujanovca. Zato je
preko devedeset devet odsto lokacija koje su, �to od NATO-a a �to od
VJ-a, ozna�ene kao potencijalno opasne na zapadnom Kosovu, dok je
preostalih nekoliko u ju�noj Srbiji. Iz svega ovoga sledi da oni koji �ive
u okolini General�taba ili neke druge zgrade koja je tokom rata ga�ana
ne moraju da se brinu. Tamo gde su udarili, penetratori emituju veoma
slabo zra�enje, �iji se domet meri milimetrima, i koje ne prolazi ni
kroz ode�u ni kroz ko�u. Ovo zra�enje mo�e da bude �tetno jedino
ukoliko dospe organizam i po�ne da pravi d�umbus unutar �elija. Me�utim,
s obzirom na to da penetrator ne eksplodira prilikom udara, samo njegov
veoma mali deo usled trenja i udara prelazi u pra�inu koja u vazduhu ili
u vodi mo�e da na�kodi ljudima ili stoci (biljke u na�elu odli�no
podnose radijaciju i �ak bujaju kad se ozra�e). Tek na prole�e, kada
bude objavljen kona�an izve�taj komisije UN-a, zna�e se koliki je to
deo i kolika je stvarna opasnost.
PROFESIONALNA BRIGA: Me�utim,
ve� sada se sti�e utisak da je pri�a o epidemiji leukemije me�u
vojnicima NATO-a bar donekle naduvana. U Portugaliji je, na primer,
obolelo pet od ukupno 10.000 u�esnika mirovnih misija na Balkanu, dok se
leukemija u op�toj populaciji javlja ne�to re�e. Me�utim, kod nekih
koji su navedeni kao �rtve leukemija jo� nije definitivno konstatovana,
dok drugi oboleli nisu bili ni blizu radioaktivne municije. Sem toga, stru�njaci
ka�u da je obi�no potrebno nekoliko godina da se leukemija izazvana
niskoradioaktivnim �esticama u organizmu ispolji. Ukoliko se to desi
ranije, zna�i da je bilo masovnijeg ozra�ivanja, ali bi u tom slu�aju
bilo mnogo vi�e �rtava sa simptomima radijacijske bolesti i drugim
vrstama raka izazvanog zra�enjem, pored leukemije. Za sada nema izve�taja
o takvim pojavama (izuzev jednog Britanca koji je posle boravka na Kosovu
o�elavio), pa je stoga zaista rano re�i da je za potvr�ene slu�ajeve
kriva municija.
Ako
se, dakle, uzme da je afera naduvana, postavlja se pitanje kome je to u
interesu. Pre svega treba sumnjati na advokate, koji su nanju�ili priliku
da zarade masne honorare zastupaju�i navodne ili stvarne �rtve i njihove
porodice. Sada svaki vojnik NATO-a koji je tokom proteklih godina pro�etao
Kosovom ili Bosnom a koji se ovih dana ne�to ne ose�a ba� najbolje mo�e
da tra�i ratnu invalidninu i od�tetu, a ako, ne daj bo�e, umre od neke
bolesti koja se dovodi u vezu sa radijacijom, njegovi najmiliji su u
poziciji da tu�e NATO. Na Zapadu je vojska uglavnom profesionalna, a
vlada je obavezna da se za novac poreskih obveznika brine o zdravlju
boraca i �uva ih od nepotrebnih rizika, pa se ove stvari shvataju
ozbiljno. Uostalom, ljudi su do sada dobijali od�tete od duvanskih
kompanija jer, kao, nisu znali da je pu�enje �tetno, pa ne bi bilo neobi�no
da dobiju naknadu �to nisu znali da je vojska opasna i da uranijum zra�i.
Drugi problem su politi�ke razmirice unutar NATO-a, a naro�ito na liniji
SAD � Evropa. Pojedini ameri�ki saveznici, a naro�ito Francuska i
Italija, ne �ele da propuste priliku da malo "zabibere" Americi
�to ih je onoliko pritisla da u�u u rat u kome radije ne bi u�estvovali.
I na kraju, u samoj Americi debata o zra�enju mogla bi da poja�a re�enost
Bu�ove administracije da smanji ili sasvim povu�e ameri�ke vojnike sa
Balkana. Na Kosovu su albanski lideri smesta ocenili da su sve pri�e o
leukemiji proizvod propagande Beograda da bi se izdejstvovalo povla�enje
KFOR-a i ostavljanje Kosova na milost i nemilost Srbiji.
UVOZ IZ RUSIJE: Iako je za
sada rano re�i kakve �e biti politi�ke posledice dejstva osiroma�enog
uranijuma, sasvim je izvesno da povla�enje KFOR-a ne�e biti jedna od
njih. Sem toga, nema �anse da se municija sa osiroma�enim uranijumom u
dogledno vreme stavi van zakona. Ta municija je toliko rasprostranjena u
ve�ini ozbiljnih armija �irom sveta da se smatra nezamenljivom, i nikom
ne pada na pamet da je izbaci iz upotrebe. Pa �ak i da se to desi, niko
ne zna efikasan na�in da se bezbedno otarasi (ako se izuzme ispaljivanje
na tu�u teritoriju, kao �to je u�injeno nama i Ira�anima).
Ostaje jo� da se objasni neobi�no uzdr�ano reagovanje VJ-a na
eventualnu opasnost po zdravlje kosovskih veterana i civila koji �ive u
pogo�enim oblastima. Objavljeno je da su sva opasna mesta u ju�noj
Srbiji uredno ozna�ena, te da nije prime�eno da se neko razboleo. Na�a
vojska je, naime, na �itavu aferu reagovala prili�no hladno, gotovo kao
da su uranijumom ga�ali nekog drugog. Ovo postaje razumljivo ako se uzme
u obzir malo poznata �injenica da ni oni nisu sasvim nevini kada je re�
o municiji ovog tipa. "Mi nikada nismo osvojili proizvodnju
projektila sa osiroma�enim uranijumom, ali smo takvu municiju uvozili iz
biv�eg Sovjetskog Saveza", ka�e jedan kompetentni izvor iz VJ-a, uz
uslov da mu se ime ne pominje. Izvor navodi da se u skladi�tima jo�
nalaze nebrojene tone ovakve municije, te da se ona pakuje u obi�ne
drvene sanduke, bez ikakvih posebnih mera predostro�nosti: "Mi nismo
koristili ovu municiju na Kosovu jer nikad nismo do�li u kontat sa
kopnenim snagama NATO-a, ali smo je redovno koristili, i jo� je
koristimo, na ve�bovnim poligonima." Stoga ne bi bilo lo�e da
komisija UN-a, koja je nedavno najavila da �e uzeti uzorke sa lokacija u
SRJ van teritorije Kosova, usput obi�e i mesta kao �to su Pasuljanske
Livade, Bubanj Potok i Pe�ter. Za svaki slu�aj, mada je u ovoj nesta�ici
struje dobrodo�lo sve �to svetli, a ne mora da se uklju�uje u �teker.
Dejan Anastasijevi�
