Krajem pro�le godine obele�en je, relativno skromno i nedovoljno zapa�eno, 35. ro�endan Tre�eg programa Radio Beograda, prve institucije te vrste u svetu sa pogre�ne strane "gvozdene zavese". Nastao davne 1965. godine, ovaj "elitisti�ki uljez" u zdravom tkivu veselih programa za radnike, seljake i po�tenu inteligenciju pregurao je nekako � kao lekovita ve�ernja oaza � i vreme titoizma, i konfuzne i obe�avaju�e osamdesete, i milo�evi�evski sumrak svih vrednosti; u potonjem slu�aju bio je to, zapravo, jedini deo hipertrofiranog RTS-mastodonta koji je iz svega iza�ao gotovo neo�te�en i svakako neobrukan. Osim posve�enosti (�a�ice) ljudi koji u njemu rade, spasila ga je i sklonost svrgnutog re�ima ideologiji velikih brojeva: ne�to �to je neatraktivno za "mase", nije smatrano dovoljno opasnim.
Valja se, zato, nadati da �e ovaj program, u novim dru�tvenim okolnostima, imati mnogo bolje uslove za rad i napredak (uklju�uju�i revitalizaciju istoimenog �asopisa, jedne od najzna�ajnijih periodi�nih publikacija u Srbiji poslednjih decenija), ali treba biti na oprezu: su�tinski neuke �trebere komunizma lako mogu smeniti isti takvi �treberi vulgarno shva�enog kapitalizma, a takvi �e gledati da raskr�me i na dobo� oteraju sve �to je, jel'te, "nekomercijalno". Tako je nedavno bilo i u Hrvatskoj: tamo�nji Tre�i program je nekako pre�iveo paranoju Tu�manove vlasti, ali �e mu, izgleda, glave do�i aktuelne "demokrate", koje �ele da ukinu njegovu frekvenciju, kao da im je babovina. Zadatak javne RTV mre�e, me�utim, jeste u tome da bude "nekomercijalna" � ko �e, ako ne ona? Takav je, recimo, i PBS u Americi, i France-Culture i France-Musique u Francuskoj i BBC-ovi Radio 3 i Radio 4. Drugi i Tre�i program Radio Beograda strukturno su nekako (potencijalno) najsli�niji upravo ovim BBC-ovim programima: Drugi je vi�e "op�tekulturnog" karaktera i mozai�kog tipa, Tre�i usmereniji na klasi�nu muziku � ali i savremenu eksperimentalnu muziku, moderni jazz etc. � i esejisti�ke rasprave. Ono �emu treba te�iti zapravo je frekvencijsko osamostaljenje Tre�eg programa, �to je jo� pre tuce godina ura�eno u Hrvatskoj i Sloveniji � a �to bi, dodu�e, verovatno zahtevalo i programsku redefiniciju Drugog, njegovo "olak�avanje" � tako �to bi ovaj dobio svoju (nacionalnu) frekvenciju, a time i mogu�nost celodnevnog emitovanja. Da se razumemo, svako "zabrinuto" spominjanje para u ovom bi slu�aju bilo deplasirano i demago�ko, jer je upravo na primeru susednog HRT-sistema dokazano da tamo�nji Tre�i radijski program u�estvuje u ukupnim tro�kovima HRT-sistema tek u � promilima. Zato je to uistinu pitanje (ne)postojanja stvarne razvojne politike � kulturne koliko i medijske. U svakom slu�aju, Tre�em programu valja po�eleti da odr�i visoke standarde, ali i hrabro pro�iri svoj tematski, izra�ajni i saradni�ki krug; onda �e mu sada�nja ve�ernja ko�uljica postati toliko tesna da �e se izlazak iz nje nametnuti sam od sebe.
T. Pan�i�
Koncert Ramba Amadeusa
Prvi koncert u Beogradu nakon izlaska novog albuma Don�t Happy, Be Worry, Rambo Amadeus �e odr�ati u Pogonu (nekada�nja Dansing dvorana) Doma omladine Beograda, u subotu 13. januara, u 22 sata. U �esto�asovnom programu pod nazivom �Cyber Crossing 2001� nastupi�e Rambo Amadeus and Mutants, Panta �iklja Nafta iz Zrenjanina (koji je gostovao i na Rambovom poslednjem albumu) i dva di-d�eja. Korisnici interneta mogu pratiti ovaj doga�aj na adresi www.freeb92.net, a me�u posetiocima u Domu omladine bi�e i sto vlasnika �po�asnih karata�, koje �e se prodavati na dobrotvornoj aukciji u Pogonu, u �etvrtak 11. januara, u 17 sati. Po�etna cena po�asne karte je 1200 dinara, �gornja� nije ograni�ena, a celokupan prihod ide �onima kojima je to najneophodnije� me�u decom zbrinutom u 37 beogradskih domova. Najve�i donator na aukciji i organizatori odlu�i�e zajedno kako �e se raspodeliti prihod sa ove aukcije. Pored humanitarnog karaktera i okolnosti da iste ve�eri pravoslavni vernici proslavljaju Srpsku novu godinu, bi�e ovo odli�na prilika da se beogradska publika upozna sa novim pesmama i proveri kako zvu�i Rambov novi band, u prostoru prikladnijem od (uobi�ajenog) Kluba studenata tehnike.
Eminem najbolji
Repera
Eminema proglasili su za muzi�ara godine i �itaoci i novinari magazina Rolling
Stone. Istovremeno je konkurentska publikacija Spin dodelila pet
nagrada engleskoj rok grupi Radiohead. Njegovi �itaoci proglasili su
grupu Limp Bizkit za najgoreg izvo�a�a godine, a njihov album Chocolate
Starfish and the Hot Dog Flavored Water proglasili za najgore izdanje
godine. �itaoci Rolling Stonea
proglasili su Limp Bizkit za najbolju grupu, najbolji hard rok/metal bend
i nagradili omot njihovog albuma, dok je frontman Fred Durst progla�en za
najboljeg rok izvo�a�a. Slo�ili su se samo po pitanju Eminema, koga su
oba magazina proglasili za izvo�a�a godine.
Nominacije za "Oskare"
Ukupno
242 filma konkuri�u za ovogodi�nje Oskare koji �e, 73. put, biti
dodeljeni 25. marta na sve�anoj ceremoniji u Los An�elesu, saop�tila je
ameri�ka Akademija za film. Me�u favoritima za Oskara isti�u se filmovi
"Gladijator" sa Raselom Krouom i "Erin Brokovi�" sa D�ulijom
Roberts. Ta dva ostvarenja dobila su najve�i broj nominacija za nagrade
Zlatni globus, koje �e Udru�enje stranih novinara akreditovanih u
Holivudu dodeliti 21. januara. Zlatni globus vrlo �esto je indikator
dobitnika Oskara. Prema pravilniku, da bi mogao da se na�e u konkurenciji
za Oskara, film je morao biti prikazivan u nekom od bioskopa u losan�eleskom
okrugu u periodu izme�u 1. januara i 31. decembra protekle godine, i da
je na programu bio najmanje sedam dana zaredom. Lista sa 242 filma bi�e u
sredu poslata �lanovima Akademije, zajedno sa glasa�kim listicem za
izbor finalista, a 13. februara �e biti saop�tene nominacije.
Najprodavanije
plo�e
1. SADE - Lovers Rock
2. P.J. HARVEY - Stories From
The City, Stories From The Sea
3. ERYKAH BADU - Mama's Gun
4. RONI SIZE/REPRAZENT - In The
Mode
5. SNATCH - OST
6. GURU'S JAZZMATAZZ - Streetsoul
7. RADIOHEAD - Kid A
8.CHARLIE'S ANGELS - OST
9. MADONNA - Music
10. STONE ROSES - Remixes
(Izvor:
IPS Music store)
Najgledaniji filmovi
�arlijevi an�eli
Sne�
Princeza Mononoki
Ti si mi sve
Zelena milja
Mehanizam
Elizabet
Tri kralja
Bruco�i u frci
Biti D�on Malkovi�
(Izvor: Udru�enje filmskih distributera)
Najtra�enije knjige
1. D�.K.Rouling, Hari Poter i
kamen mudrosti, (Plato & Narodna knjiga 2000, 390 dinara)
2. Nik Hornbi, High fidelity,
(Plato 2000, 300 dinara)
3. D�.K.Rouling, Hari poter i
dvorana tajni, (Plato & Narodna knjiga 2000, 390 dinara)
4. Jasminka Petrovi�, Seks za po�etnike,
(Kreativni centar 2000, 260 dinara)
5. D.Bujo�evi� I. Radovanovi�, 5.oktobar - 24 sata prevrata, (Media centar 2000, 250 dinara)
6. Mirjana Bobi� Mojsilovi�, Dnevnik srpske doma�ice, (autorsko izdanje, 250 dinara)
7. Majkl Gejl, Moja legendarna
devojka, (Plato 2000, 312 dinara)
8. Irvin Vel�, Ekstazi, (Plato
2000, 430 dinara)
9. Vladimir Arsenijevi�, Mexico
ratni dnevnik, (Rende 2000, 350 dinara)
10.Deni Gedj, Papagajeva teorema,
(Geopoetika 2000, 370 dinara)
(Izvor: "Plato")
