Vreme broj 525, 25. januar 2001.

Poseta Karle del Ponte

Suštinsko pitanje odnosi se na spremnost novih vlasti da pred građanima otvori pitanje ratnih zločina koje su u ime srpskog naroda počinile pojedine srpske vođe i pripadnici oružanih snaga. Ako se o tome donose koherentna politička odluka – onda brojna i komplikovana pravna pitanja i logistika samih suđenja mogu biti rešivi  

Suđenje ratnim zločincima postalo je politički problem za nove vlasti u Beogradu.

Pored vidljive nervoze vrha savezne vlasti zbog posete Karle del Ponte, glavnog tužioca Međunarodnog tribunala za ratne zločine, Beogradu 23. januara, pojavile su se i razlike u DOS-u i državnim organima koje ta koalicija kontroliše po pitanju saradnje sa Hagom.

Za početak, predstava o ugovaranju susreta između predsednika SRJ Vojislava Koštunice i Karle del Ponte nije nešto što bi čovek želeo ponovo da vidi.

SKRIVALICE: Del Ponteova najpre nije bila sagovornik prihvatljivog ranga za predsednika države; onda je rečeno da je predsednik "prezauzet" da je primi; "ne" je zatim pretvoreno u "možda" ("ne isključujem mogućnost razgovora"); konačno, usledio je pristanak ("ima više stvari koje su uticale da promenim odluku")...

Za sve to vreme, utisak je bio da del Ponteova začikava Koštunicu neprestano ponavljajući kako očekuje da će jugoslovenski predsednik ipak naći vremena da je primi ("ja sam optimista, sastaću se s njim") i izjavljujući da kao gest dobre volje hoće da mu uruči zapečaćene optužnice ("daću sve, čak i tajne optužnice").

Stvar je ubrzo počela da liči na dečju igru skrivalica. "Vašington post" je objavio da Karla del Ponte namerava Koštunici da preda delimičan spisak tajnih optužnica za zločine počinjene tokom rata u Bosni od 1992. do 1995. Na vrhu spiska je Srbin koji, po tvrdnji tužioca, "otvoreno živi u Beogradu". Del Ponteova je objasnila da očekuje od Koštunice da uredi da se taj čovek uhapsi i isporuči, uz bar još trojicu Srba i bosanskih Srba za koje vlasti znaju gde se nalaze. "Post" je još preneo njene reči da ti zahtevi predstavljaju "test" za nove jugoslovenske vlasti, za njihovu spremnost da ispune pravne obaveze i održe nedavno datu reč da će sarađivati sa Tribunalom.

AGRESIVNO: Predsednika Koštunicu je, po prvi put od kad je preuzeo dužnost, napustila odmerenost po kojoj je poznat. Na konferenciji za štampu 18. januara govorio je o "neobično agresivno izrečenoj ponudi" Haškog tužioca o donošenju tajnih optužnica, dodavši da su "zapečaćene optužnice sramota za sve one koji vekovima znaju šta je pravo". "Zato ću te optužnice staviti na raspolaganje našoj vladi, parlamentu, ali i javnosti", rekao je Vojislav Koštunica.

Portparol Tužilaštva Florans Hartman odmah je odgovorila da mu ih Del Ponteova neće ni doneti ako misli da ih objavljuje. Nešto kasnije se ispravila, rekavši da će Del Ponteova doneti samo jednu tajnu optužnicu – da bi posle susreta s Koštunicom ponovo promenila izjavu i rekla da će misteriozna optužnica biti predata nadležnim ministrima.

MUČNO: Kako je počelo, tako se i nastavilo. Već sa TV snimka moglo se videti da susret Koštunice i Del Ponteove počinje u zategnutoj atmosferi, a Nova RTS je uz snimak u udarnom dnevniku najpre emitovala pitijsku informaciju da je Del Ponteova izrazila mišljenje da saradnja SRJ i Tribunala ne mora biti regulisana posebnim aktom, dok predsednik Koštunica misli da mora.

Kasnije je emitovano celo saopštenje u kojem je rečeno da su ispoljena "različita viđenja" u vezi sa saradnjom s Tribunalom, da je Koštunica izneo primedbe na način "formiranja, utvrđivanja pravila postupka, problem tajnih optužnica i politizovanog rada Tribunala", te da je "ukazao na opasnost da se optužnice podignute protiv većine srpskih političkih i vojnih vođa, kao i činjenica da upravo protiv Srba postoji najviše optužnica, protumače kao pripisivanje kolektivne krivice jednom narodu". Na kraju saopštenja iz predsednikovog kabineta rečeno je da je "tužiteljka te ocene odbacila".

Izgleda da je sastanak bio prilično mučan sudar dva koncepta na kome nikakav dogovor nije postignut. Prema informacijama "Vremena", nije se ni ulazilo u moguće oblike saradnje, mada je jugoslovenski predsednik u nekoliko ranijih prilika govorio da je bilo zločina na svim stranama tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, kao i da će Jugoslavija poštovati preuzete međunarodne obaveze i sarađivati sa Haškim sudom. Precizirao je, međutim, da to ne znači da će biti prihvaćeni svi njihovi zahtevi, te da je najbitnije da zemlja ne bude destablizovana.

NALOG: Koštunica je zato rekao Del Ponteovoj sve šta je imao i najavljivao o NATO bombardovanju, osiromašenom uranijumu, antisrpskom stavu Suda iskazanog u tim i tim prilikama...

Karla del Ponte je, međutim, došla u Beograd s međunarodnim nalogom za hapšenje i prebacivanje u Hag bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, protiv koga je optužnica podignuta u maju 1999, kao i njegovih saradnika Milana Milutinovića, Dragoljuba Ojdanića, Vlajka Stojiljkovića i Nikole Šainovića. (Tužitelji Tribunala inače smatraju da se pored Miloševića u Srbiji nalazi još 14 optuženih za ratne zločine.) Pred posetu je izjavila da dolazi da bi sa predstavnicima jugoslovenske vlasti razgovarala o tome kako započeti saradnju i o njenim detaljima: kako, gde, kad, kao i o tome šta su obaveze SRJ. Odbacila je ocene da je Tribunal politički sud.

UTISAK: Kad im ovaj broj "Vremena" bude u rukama, čitaoci će već znati da li će utisak o poseti glavnog tužioca biti nešto drugačiji posle najavljenih susreta Karle del Ponte sa ministrima spoljnih poslova, pravde i policije u saveznoj vladi, kao i sa budućim predsednikom Vlade i ministrom pravde Srbije koji su pred razgovore s Del Ponteovom davali dosta kooperativne izjave.

Savezna vlada je pred posetu Karle del Ponte saopštila da "nema nikakvih interesa za prikrivanje ratnih zločina, ali ima interes da ne ostanu nepresuđeni i zločini izvršeni protiv jugoslovenske ekonomije, životne sredine, države i naroda". Premijer Zoran Žižić rekao je da je njegov kabinet spreman na saradnju s Haškim tribunalom, ali i da će nastojati da se sačuvaju "nacionalno dostojanstvo i državni interes".

 Oglasili su se i ministri pojedinačno. Momčilo Grubač, ministar pravde, saopštio je u danima Koštuničinog javnog kolebanja o susretu s Del Ponteovom da će se s njom sastati, a izjavio je i da se "nećemo inatiti". Posebno značajna – s obzirom na to da je Savezno ministarstvo pravde zaduženo za međunarodno-pravnu saradnju – jeste Grubačeva izjava slovačkom dnevniku "SME" da jugoslovenska vlada nema razloga da štiti Slobodana Miloševića, te da "ne možemo imati političke zamerke na dosadašnju delatnost (haškog) Suda. Sud je u stvari garancija nezavisnosti i objektivnosti; svedoče o tome i dosadašnje presude", ocenio je ministar pravde, objasnivši da je "tužilaštvo politički organ koji osim prava uzima u obzir i političke ciljeve". On je zaključio da "ne smemo da dopustimo to što je dozvolio bivši režim – da građani i država trpe za grehe pojedinaca".

Zoran Živković, savezni ministar policije je pred susret sa Del Ponteovom izjavio da je pravednije da Miloševiću sude sudovi u Srbiji, ali da jugoslovenska vlada smatra da ne postoje razlozi da se štite optuženi za zločine, već da treba individualizovati odgovornost.

PRIVOĐENJE: Zoran Đinđić je, odmah izrazivši spremnost da razgovara sa Karlom del Ponte "jer je funkcioner UN-a", izjavio da nju ne treba posmatrati kao "nekoga ko je komesar za suđenje Srbima ili našoj zemlji", jer se "ako govorimo o dosadašnjim procesima, mnogo više Hrvata nego Srba nalazi u Hagu". Još početkom januara izjavio je BBC-u da će jedan od prioriteta nove vlade biti privođenje Miloševića pravdi, s tim što će prvo odgovarati za optužbe o korupciji i zloupotrebi položaja, a kasnije za ratne zločine.

I drugi lideri DOS-a bili su znatno predusretljiviji od predsednika Koštunice. Dragoljub Mićunović, predsednik Skupštine SRJ i Demokratskog centra, rekao je u "Mostu" Radija Slobodna Evropa: "Ovaj narod mora da se obračuna sa svojom prošlošću, to jest sa periodom vladavine Miloševića. Neka dođe gđa Karla del Ponte, mi ćemo joj sve staviti na raspolaganje, može istraživati koliko god treba. Mi želimo da se to uradi zajednički..."

Socijaldemokratska unija čak se usudila da izgovori ono što niko drugi ne sme, čak i ako tako misli: ako bude potrebno, zalagaće se i za izručenje optuženih Haškom sudu.

Najoštriji je, kao i obično u poslednje vreme, bio Nenad Čanak, predsednik Skupštine Vojvodine i lider LSV-a, rekavši da "SRJ ne može istovremeno biti članica UN-a i ne poštovati pravila i organe ove organizacije", upozorivši da zbog toga mogu da uslede nove sankcije našoj zemlji i zaključujući da "desno, nacionalističko krilo DOS-a kao da počinje da sprovodi svoj, a ne dogovoreni program DOS-a".

PROBLEM: Kad se, međutim, raziđe dim od raznih izjava i kontraizjava, može se uočiti da centralni problem nije u tome ko će sve razgovarati s tužiocem Haškog tribunala, pa čak ni u tome kakav je to sud i koje je međunarodne obaveze preuzela SRJ Miloševićevim potpisom u Dejtonu.

Suštinsko pitanje – koje će verovatno u doglednoj budućnosti morati da dobije odgovor – odnosi se na spremnost nove vlasti da pred građanima otvori pitanje ratnih zločina koje su u ime srpskog naroda počinile pojedine srpske vođe i pripadnici oružanih snaga. Ukoliko postoji ta spremnost, ako se o tome donose koherentna politička odluka – onda brojna i komplikovana pravna pitanja i logistika samih suđenja mogu biti rešivi. U protivnom, to neće ići.

Načelno, niko u novoj vlasti ne osporava da je bilo zločina i na srpskoj strani, mada – naravno – ne samo na njoj. Operacionalizacija tog načelnog stava, međutim, zahteva neke konkretne korake, kojih dosad nije bilo.

Prema saznanjima "Vremena", ministru spoljnih poslova Goranu Svilanoviću u Vašingtonu je, prilikom njegovog nedavnog lobiranja da se Miloševiću sudi u Beogradu, sugerisano da bi bilo dobro da SRJ pruži bar neku potvrdu spremnosti da sudi odgovornima za ratne zločine u zemlji.

Ako je dosad važio argument da u domaćem sudstvu nisu napravljene neophodne kadrovske promene koje bi omogućile nezavisne sudske postupke, za nekoliko dana tog izgovora više neće biti. Nova vlada Srbije može, čim se konstituiše, da postavi nove predsednike Vrhovnog i okružnih sudova koji neće imati razloga da štite bivšu vlast i svoje ranije postupke. Mogu biti pokrenute istražne radnje, može nešto da krene s mrtve tačke.

Nije reč ni samo o tužilaštvima i sudovima. Predsednik Koštunica, ministar Svilanović i drugi pominjali su da bi trebalo obrazovati Komisiju za istinu i pomirenje, po uzoru na slično telo stvoreno u Južnoj Africi da ispita posledice politike aparthejda. Ideja je nastala pre nekoliko meseci i, kako saznajemo, još nikakvi koraci nisu napravljeni u pravcu njenog formiranja.

SUOČAVANJE: Ova pitanja važna su iz bar dva razloga. Prvi je da Srbija neće moći da podvuče crtu ispod decenije Miloševićeve vlasti, niti da na zdravim temeljima krene u izgradnju demokratskog društva i pravne države ako se ne suoči sa svojom ulogom u ratovima u bivšoj Jugoslaviji, ako se i dalje pothranjuje iluzijom da su svi drugi zločinci, a svi Srbi potpuno nedužni, ako ne bude u stanju da prizna da je među Srbima bilo onih koji su izdavali naredbe da se počinju ratovi i sistematski ubijaju civili, i ako ne bude bila u stanju da ih uhapsi i da im sudi.

"Nisam zato da se sarađuje sa Haškim tribunalom da bismo dobili kredite, nego upravo da bismo raščistili sa zločinima činjenim u ime viših nacionalnih interesa", rekao je za Analitički servis Medija centra profesor Beogradskog univerziteta Žarko Trebješanin, dodajući da nije pristalica mišljenja da bi Vojislav Koštunica trebalo da klekne u Vukovaru i Srebrenici i pokaje se u ime srpskog naroda. "Ne smatram ni da je potrebno ni da je moguće da neko kleči u ime celog naroda. To bi dalo legitimitet mišljenju da je ceo srpski narod kriv, a verovanje u postojanje kolektivne krivice i samim tim potrebe za kolektivnom kaznom spada u kategoriju tribalističkog mišljenja. Koštunica bi trebalo da se obračuna sa onima koji su tobož u naše ime činili zločine. Mislim da to od njega očekuje svaki građanin ove zemlje."

Kako stvari stoje sa iskazanim strahom od destabilizacije prilika u zemlji ukoliko bi se optuženi izručili Tribunalu?

OTREŽNJENJE: Prof. Trebješanin ocenjuje da raspoloženje naroda više nije isto kao u jeku ratova, da je došlo do izvesnog otrežnjenja čim je prestala ratna propaganda a dokazi o zločinima u ime srpskog naroda počeli da izlaze na videlo. "S druge strane, mislim da je iznenađujuće što u vrhovima demokratske vlasti kao da ne postoji jasan i odlučan stav da se raščisti sa ratnim zločinima. Činjenica da je reč o tegobnom i delikatnom pitanju ne znači da ga ne treba raščistiti. Stav prethodne vlasti bio je jasan zbog njihove sopstvene krivice, ali je zbunjujuće da ova nova vlast nije jasno prekinula sa takvom politikom", konstatuje Trebješanin.

Jasno je da bi sa ratnim zločinima počinjenim na srpskoj strani trebalo raščistiti prvenstveno iz unutrašnjih razloga. Međutim, ni argument o "stranim kreditima", odnosno o odnosu koji će svet imati prema postoktobarskoj Srbiji, nije sasvim zanemariv.

Karla del Ponte najavila je pred dolazak u Beograd da joj je glavni cilj da ubedi predsednika Koštunicu da preda svog prethodnika Tribunalu. "SRJ je članica UN-a i mora u potpunosti poštovati zakone te organizacije", rekla je. U slučaju da o tome ne postignu saglasje, najavila je da će obići evropske prestonice i "učiniti sve što je u njenoj moći da SRJ, kao i sve druge zemlje tog regiona, sarađuje bez ostatka sa Haškim tribunalom". Takođe je podsetila da na osnovu Statuta Tribunala: ukoliko neka zemlja ne sarađuje, predsednik Tribunala može obavestiti Savet bezbednosti, koji može preduzeti mere, može uvesti sankcije. Dodala je da ne veruje da će to biti slučaj sa Jugoslavijom.

OČEKIVANJA: "Zapadne vlade još ne insistiraju na ovom pitanju", ocenio je pre nekoliko dana londonski BBC.

Ne insistiraju, ali ga redovno pominju: Švajcarski ministar spoljnih poslova Jozef Dajs bio je u Beogradu neposredno pre nego što je došla Del Ponteova. Obećao je 50 miliona franaka u naredne tri godine, zatim pomoć kroz raznovrsne programe među kojima su obuka diplomata i sudija da bi na kraju rekao: očekujemo da vaša zemlja odgovori zahtevima Haškog tribunala.

Jugoslaviji su pre nekoliko dana uručeni uslovi za učlanjenje u Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope. Poseban odeljak odnosi se na punu saradnju sa Tribunalom, i tu se između ostalog podržava osnivanje Komisije za istinu o ratnim zločinima, ali i upozorava da ona "ne može zameniti, ni pod kojim uslovima, sam Tribunal".

Konačno, ne treba zaboraviti da 31. marta ističe rok do kog su nas SAD privremeno oslobodile primene američkih zakonskih odredbi koje zabranjuju svaku pomoć ili podršku zemljama koje ne sarađuju sa Haškim sudom. Javnost je obaveštena da je američka administracija odobrila sto miliona dolara pomoći, ali je tek sasvim tiho rečeno da je u oktobru prošle godine usvojen zakonski akt koji utvrđuje uslove da Jugoslavija dobije pomenuta sredstva.

Američki senat zatražio je, naime, da mu američki predsednik – pre nego što pošalje pomoć Beogradu – garantuje da Jugoslavija "sarađuje sa Haškim tribunalom, uljučujući tu i slobodan pristup za islednike, ustupanje dokumenata, kao i izručenje i transfer optuženih, odnosno pomoć u njihovom hapšenju".

ISPIT: Sve to još ne znači da SRJ mora isporučiti Miloševića Hagu do 31. marta, ali znači da bi se nešto moralo preduzeti u pravcu kažnjavanja ratnih zločinaca. Ako tako bude, može se očekivati novo odlaganje roka na šest, pa čak i na dvanaest meseci.

Ta američka priča ne bi bila tako ozbiljna da je reč samo o pomenutih sto miliona dolara. Međutim, ako nova jugoslovenska vlast ne položi haški ispit, američko Ministarstvo finansija naložiće američkim predstavnicima u međunarodnim finansijskim institucijama da se suprotstave bilo kakvim sredstvima za Srbiju. U pomenutom američkom zakonu precizira se da se to odnosi na MMF, Međunarodnu banku za rekonstrukciju, Međunarodnu finansijsku korporaciju, Multilateralnu agenciju za garantovanje investicija i Evropsku banku za rekonstrukciju i razvoj.

Rojters izveštava da vodeći američki kongresmeni koji će uticati na novog predsednika Džordža Buša kad posle 31. marta bude donosio odluku o američkoj pomoći Beogradu kažu da je Koštuničin stav prema prijemu Del Ponteove loš znak, odnosno "pogrešan signal". To nije odlučujuće za određivanje da li Vlada ispunjava tražene standarde, ali "sigurno šalje poruku koja nije ohrabrujuća".

Bilo bi pošteno da nova vlast saopšti građanima tačnu cenu odbijanja saradnje sa Hagom, da objasni kako to da je Milošević ne samo uspeo da nam natovari nepravedne i ničim zaslužene sankcije dok je bio na vlasti nego uspeva da nas stavi pred rizik da ćemo ih zbog potreba njegove zaštite ponovo trpeti.

Pitanje je koliko građana ove zemlje, a posebno koliko lidera DOS-a, veruje da štiteći Miloševića od Haškog suda treba da se odreknemo toliko neophodne pomoći i podrške iz sveta. Nije izvesno da bi većina podržala ni odbranu pravničkih ideala narušenih načinom formiranja i funkcionisanjem tog suda – po cenu da žive gore nego što bi morali. Konačno, nije poželjan politički trend da se lideri DOS-a manje privrženi visokim principima, a više prizemnijim potrebama sređivanja zemlje, udaljavaju od predsednika Koštunice, dok mu podrška stiže od socijalista i Stranke srpskog jedinstva.

Užički socijalisti su, na primer, pre nekoliko dana osudili stav šefa diplomatije Svilanovića koji je izrazio spremnost za saradnju s Tribunalom, dok se u saopštenju Opštinskog odbora te stranke pozitivno ocenjuje spremnost Vojislava Koštunice da se "suprotstavi amnestiji onih koji su agresijom na našu zemlju učinili najveći zločin protiv čovečnosti". Sličnu podršku predsedniku SRJ iskazao je i visoki funkcioner SPS-a Branislav Ivković.

Ipak, stvari još mogu da se srede bez ožiljaka. Za početak, biće dovoljno da savezna i republička ministarstva pravde i policije, kao i pravosudni organi, preuzmu poslove za koje ih je zakon zadužio. U tom slučaju, Milošević će možda uskoro osvanuti iza rešetaka.

Roksanda Ninčić

prethodni sadržaj naredni