Mislim da imamo problem, Dejv
Današnji računari ne ponašaju se baš poput HAL-a 9000 koji je pokušao da
ubije astronauta Dejva, ali mogu ozbiljno da utiču na vaše zdravlje.
Prvi savet za odbranu života jeste – trepćite češće
Prvi
kibernetički ubica evidentiran je krajem 1981. godine u Japanu. Mehaničara
Kavasakijeve fabrike u Akašiju koji je popravljao jednu od robotskih ruku
ova je, jednim neočekivanim i neprogramiranim pokretom, odbacila direktno
u zupčastu drobilicu, iz koje je izašao u obliku mlevenog mesa. Poštujući
zakone medijske ponude i potražnje, novinski naslov (Robot ubio majstora)
prikrio je činjenicu da majstor pre početka posla nije isključio
struju. U tom slučaju mogu da usmrte i mnogo bezazlenije sprave, ali se
retko viđa naslov tipa "Istočnonemački mlin za kafu ubio nevinog
vlasnika". Stvar i jeste u tome što se ideja robota ili kompjutera
ubice uspešno razmnožava, raste i cveta, dok od mašine koja godišnje
ubije više ljudi nego osrednji balkanski rat – mada je, za razliku od
Balkana, kompjuterizovana – niko ne zazire. Štaviše, uživa opštemuški
status mešanca ljubavnice i kućnog ljubimca. Automobil, naravno.
Kompjuter je, dakle, opasan koliko i svaka druga
sprava. Sedeći pred njim kvarite vid, krivite kičmu, usporavate
cirkulaciju krvi u nogama, nabacujete hemoroide ili bar opstipaciju, žuljeve
na laktovima i utrnulost šake kao i pri svakom drugom dugotrajnom sedenju
za pisaćom mašinom, u biblioteci ili bilo kakvom sedećem
("sedatornom", rekli bi doktori) poslu. Spisku se može dodati
zanemarivanje porodice, društvenih obaveza i dugova, sve potencijalnih
izvora stresova, sindroma, boleština i zaraza najrazličitije vrste.
Otud, valjda, HAL 9000 i genocid posade Diskaverija – za koji se u
nastavcima Odiseje 2001 ispostavilo da baš i nije bio genocid – uzbuđuje
samo fanove i naučnike (što se potonjih tiče, veoma mnogo zanimljivosti
na tu temu sabrali su u knjizi HAL's
Legacy, 2001's Computer as Dream and
Reality, MIT Press
1997).
Vidioci budućnosti – bili oni
"futurolozi", tumači iznutrica, pisci naučne fantastike ili
naučnici – slabo kada nešto "pogode"; čak i u tim, retkim
slučajevima, ostvaruju se samo pesimističke prognoze i mračna predviđanja.
Marta 1939. godine "jedna grupa slavnih američkih naučnika i
pronalazača, s našim velikim zemljakom Nikolom Teslom na čelu"
bila je ubeđena da će već 1950. gradovi interplanetarnim saobraćajem (?) biti
povezani sa celim svetom, električna energija prenosiće se na daljinu
pomoću svetlosti, kuće podizati od gotovih delova, a "električne oči"
u fabrikama eliminisaće ljudski rad. Novine će izlaziti preko
televizije, policija će kriminalce hvatati televizijski, na posao će se
odlaziti i sa njega vraćati "specijalnim, vrlo jeftinim aparatima,
nekom vrstom krila sa propelerom, zakačenim za odelo". Nijedan od
naučnika nije predvideo Drugi svetski rat (koji će izbiti šest meseci
kasnije), atomsku bombu, antibiotike i – naravno – ništa nalik na
kompjuter, čak ni u obliku višespratnih brda lampi i žica (ENIAC,
1944). Toliko o naučnim predviđanjima.
BLEJANJE U
EKRAN: Do elementarnih podataka o bolestima ili
zdravstvenim problemima koje se dovode u vezu s kompjuterima teško je doći
bez – kompjutera. Čitanje svega što se na tu temu može pronaći na
internetu verovatno kvari vid, da ostale boljke sad ne pominjemo. Većina
strastvenih igrača kompjuterskih igara – sve tamo do još neprevaziđenog
tetrisa – bar jednom je imala problem sa koncentracijom u
"normalnom" svetu, pri čitanju ili (ne)padanju u san zbog slika
koje nastavljaju da se vrte pred očima, vrtoglavice od simulatora letenja/vožnje ili virtuelnih neprijatelja koji iskaču iza
svakog virtuelnog ćoška.
Ta
pojava – vrlo dosadna i uznemirijuća, uostalom – mogla bi biti nešto
nalik na eidetske slike, "fiziološki ostatak ranije
stimulacije". Uključena je u kompleks problema sa vidom u vezi sa računarima
pod imenom CVS, Computer Vision
Syndrome, sa kojim se bar jednom srelo – po američkim istraživanjima
– 50 do 90 odsto ljudi koji sa kompjuterima rade. Američki govoreći,
dobra vest je što se svi CVS problemi jednostavno rešavaju većom pažnjom
koja će se posvetiti očima i/ili
radnom okruženju. Još uvek u Sjedinjenim Državama, svaka dokazana šteta
od nečega što ima svog staratelja i naučno
priznato ime mogla bi mnogo da košta poslodavca: otud je tamo sad moguće
tražiti – i dobiti – "bezopasan" TFT ekran umesto
"opasnog" standardnog monitora; uz dobrog advokata može nešto
i u kešu.
Kako smo mi, lucidno je primećeno, "istok na
Zapadu i zapad na Istoku", najbolja investicija u sopstveni vid pred
kompjuterom je da se – trepće. Peckanje očiju, crvenilo, bol ili upale
mogu biti posledica buljenja u ekran, jer – iz nekog nedokučivog
razloga, utvrdili su Japanci – ljudi ispred kompjuterskog monitora ređe
trepću i tako slabije podmazuju očnu jabučicu. Praktična posledica
pomenutog otkrića su najraznovrsniji filteri za ekran, "kompjuterske
naočari" (ili sočiva), "bezbedni ekrani" i, naravno, tušta
i tma priručnika za određivanje najboljeg odstojanja i visine monitora,
vrste i ugla osvetljenosti, neutralisanje refleksije i refrakcije, oštrine
slike, akomodacije i adaptacije... I kapljice, naravno.
SINDROMI,
SINDROMI: Oboljenja zglavka šake, posledica
stalnog ponavljanja pokreta u radu s mišem i tastaturom, svrstana su kao
CRRSI, Computer Related Repetitive
Strain Injury. Kada se uzrok ne može povezati sa radom na računaru,
zove se prosto RSI, stvar od koje jednako obolevaju pijanisti, violinisti,
gitaristi i bubnjari, daktilografi, radnici sa pneumatičnim čekićima i
teniseri, ovi poslednji s privilegijom da njihova bolest ima sopstveno
ime, "teniski lakat". Valjda zato što se biti Ivo Pogorelić,
Nikolo Paganini ili Andre Agasi smatra ličnom odlukom i dobro nadoknađenom
ličnom investicijom, od te vrsta bolesnika ne očekuje se da traže obeštećenje
zbog bolnih zglobova, upala tetiva, njima uzrokovanog stresa ili gubitka
prihoda.
Možda zato što je "poznavanje rada na
kompjuteru" tek nedavno postalo standardni uslov za zapošljavanje
– ali i zato što "rad na kompjuteru" još nije oslobođen
izvesne mistično-magijske aure – dijagnoza CRRSI trenutno na Zapadu,
tj. dominantno u Sjedinjenim Državama, stradalniku može doneti pristojno
obeštećenje. Na meti su firme koje se na vreme nisu snabdele ergonomskim
tastaturama, rukavicama za rad sa mišem (i to postoji), podmetačima za
podlaktice, "kompjuterskim nameštajem" ili bar stručnjakom
koji će na vreme krivicu za štetu po zdravlje preneti na bolesnika i
njegovu neodgovornost. Cela priča je u međuvremenu dospela do rasta
ponude lečenja čajevima, bajanjem, nefarmakološkim sredstvima i, uopšte,
alternativom.
Kao i zavisnost od kompjutera i/ili
interneta, uostalom. Radi isto što i svaka druga
zavisnost: kafa, mleko, čaj ili supa iskipeće svakako pre no što
savladate naredni nivo neke od najglupljih igara na svetu; bledilo, podočnjaci,
glavobolja, generalni umor i opšta nesuvislost ne razlikuju se od istih
simptoma loših faza nedostatka duvana, pića ili heroina (respektivno: žena
i muzike). Broj institucija koje nude svoju stručnu pomoć – na
internetu, posredstvom kompjutera, naravno – raste iz dana u dan. Čuvajte
se.
Aleksandar Ćirić
