Predlog za slušanje
Muzika za liftove
"Turist" u gostima
Piše: Vlada Jerić, Darkwood dub
Priznajem, muzika koju slušam poslednjih godina jeste dosadna. Primećujem kolutanje očiju prijatelja, dovoljno je da kažem da imam neki novi CD u džepu i atmosfera se malčice zategne. Elementz of Jazz, Jazz in the House Vol XXX, Future Sounds of Jazz Vol X, mora da je to ili nešto slično, sati i sati svakojakih džez semplova (a ima ih i baš sumnjivih) nalepljenih na razne varijacije haus matrica. Repetitivna muzika, jel' da, već čujem pitanje, ne bez straha. Ne repetitivna muzika, ne "nešto između ovoga i onoga, sa elementima džeza", nego "dosadna moderna muzika". Muzika za liftove. Ali, ja to stvarno volim. I priznajem, nemam ništa protiv toga: dosadno je. Onda se pojavio taj CD, simpatičnog i blago ironičnog naziva -Tourist. Kolutanje očima pretvorilo se u načuljene uši; više im nije dosadno! To je novi album Ludovika Navara, poznatog kao St Germain. U skoro 60 minuta muzike, u Tourist je spakovano više plemenite muzike i inteligentne produkcije nego što uvo može odjednom da primi.
Devedesete su poseban fenomen, o kome bi trebalo da se razgovara na više planova, i sa kompetentnijim ljudima od mene. Jedna od najočiglednijih stvari koje su se dogodile u toku ovog perioda svakako je promena pristupa i percepcije, u mnogo većoj meri nego sadržaja. Citatnost, kolaž, hipertekst,
svi ostali atributi postmodernizma tek u devedesetima dolazedo izražaja. Ne radi se samo o umetnosti i masmedijima; ljudska psihologija i percepcija, posredno i duhovnost i emocionalnost, posebno stav o životu i stil života, trpe velike i nagle promene. Uloga tehnologije kao dovoljnog uslova, ali i svojevrsne katarze, presudna je na više nivoa ljudskih aktivnosti/svesti/potencijala&iskorištenja/devijacija&zloupotreba... Konkretno, muzika u velikoj meri indicira i/ili predvodi ovakve promene. Mnogo je veća promena u postupku i razumevanju muzike, nego u njenom sadržaju. Muzika u kojoj postoje džez, latino, elektronica, fanki, psihodelija i ko zna šta još, npr. haus,izvanredna mešavina u kojoj nijedan ton ne more da bude novi, ili autorski na način na koji smo do tada shvatali. Ili možda navikli. Novi, postmoderan i freestyle izraz, ali je i sadržaj jednako slobodan, rasterećen prethodnih konteksta i tereta autorskog. St Germain je autor, sa velikim A. U svakom slučaju, može da se igra...
Slobodno svratite do svog lokalnog pirata i odvojite tih 4DM za Tourist. Garantovano je odlično putovanje kroz modernu muziku. I dosadno je. Untill the End of Violence vrlo je slučajan naslov za ovaj tekst. Ali, o tome odlučuje nešto drugo, i ja se ne bih preterano mešao. Kao i Ludovik Navar, pretpostavljam, evo ga tu, u gostima, ne izlazi mi prosto iz CD plejera mesecima. Ne meša se on ni u šta. Nema potrebe.
Meridijani
Zanzibar: Nemiri
Više od 280 osoba poginulo je u sukobima između demonstranata i policije na ostrvima Zanzibara. Hiza Tambve, jedan od vođa opozicionog Ujedinjenog građanskog fronta, izjavio je da je pronađena i masovna grobnica žrtava policijskog nasilja. Dodao je da je policija nemilice pucala na demonstrante koji su čamcima pokušavali da izbegnu u Keniju. Prema njegovim rečima, u šumi na ostrvu Pemba, manjem od dva glavna zanzibarska ostrva, u masovnoj grobnici pronađeno je 150 tela. Tanzanijska policija pobija ove tvrdnje i tvrdi da je trinaest policajaca izgubilo život u okršajima sa demonstrantima. Demonstracije su usledile nakon poziva Građanskog fronta građanima da izađu na ulice i traže da se ponovo održe izbori na Zanzibaru, ali su vlasti zabranile miting i 'preventivno' uhapsile opozicionog lidera Ibrahima Lipumbu. Opozicija tvrdi da je policija tokom nemira ubila najmanje 50 aktivista Fronta. Zanzibarska ostrva u Indijskom okeanu pripojena su Tanzaniji 1964. godine i imaju status slabe autonomije. Ostrvo Pemba je i jako uporište Fronta, koji se zalaže da tanzanijska vlada povede više računa o razvoju ostrva na kojima nema struje ni tekuće vode.Poslednji izbori u Tanzaniji održani su prošlog oktobra, i to su bili drugi izbori uopšte održani od 1961. godine, kada se britanska kolonijalna vlast povukla.
Kijev: Egzekucija
Vest
koja je nedavno odjeknula u Ukrajini izazvala je pravi šok i zaprepašćenje
građana, što može dovesti i do ozbiljnije političke destabilizacije
zemlje. Agent državne bezbednosti koji se odnedavno krije u jednoj
evropskoj zemlji obelodanio je snimak razgovora koji je ukrajinski
predsednik Leonid Kučma u jesen prošle godine vodio sa ministrom unutrašnjih
poslova Jurijem Kravčenkom, u kome se čuje kako predsednik daje
instrukcije ministru da se otarase gruzijskog novinara Georgija Gongadzea,
poznatog kao neumoljivog istraživača korupcije u vrhu ukrajinske vlasti.
Gongadze je nestao prošlog septembra a obezglavljeno telo pronađeno je
dva meseca kasnije u jednoj šumi oko sto kilometara od Kijeva. Iako
policijski zvaničnici tvrde da je telo pripadalo Gongadzeu, njegova majka
ni četiri meseca nakon nestanka sina ne želi da telo sahrani, sve dok
joj policija ne potvrdi sa stopostotnom sigurnošću da je zaista reč o
njenom sinu. U više gradova Ukrajine građani su izašli na demonstracije
tražeći ostavku predsednika Kučme i ministra unutrašnjih poslova, ali
i istinu o novinaru koji je u trenutku nestanka imao 32 godine. Policijski
izvori takođe kažu da je verovatnoća da su snimak i traka autentični
velika, ali niko ne želi da pruži čvršće dokaze niti da dâ zvanično
saopštenje. Na traci koju su objavili ukrajinski elektronski mediji čuo
se sledeći razgovor: Kučma: "Kažem ti da ga negde odvezeš. Izbaci
ga negde. Ili ga predaj Čečenima" (Gongadze je izveštavao i o ratu
u Čečeniji, prim. ur.). Zatim ide deo trake koji je nejasan, ubrzo nakon
toga se čuje kako Kučma dodaje: "...a onda otkup". Kravčenko:
"Razmišljali smo o tome. Uradićemo to tako ...(nejasan
deo)..." Kučma: "Misliš, da ga negde odvezete, skinete mu odeću,
ostavite ga u gaćama da tako sedi." Kravčenko: "Proučavamo
situacije: gde se šeta, kuda se kreće. Imamo čoveka koji ga prati.
Moramo još malo da proučimo stvar. Učinićemo to. Imam dobar tim, pravi
sokolovi, učiniće šta god tražiš." Gongadze se nedeljama pred
nestanak žalio prijateljima i stranim diplomatama da ima utisak da ga
tajna služba prati.
Osvjenćim: Pomen
Širom Evrope 27. januara obeležen je dan pomena na žrtve u nacističkom logoru Aušvic. Pre 56 godina logor su oslobodile snage Crvene armije. U spomen-logoru okupilo se oko 500 preživelih logoraša i predstavnika jevrejske zajednice koji su obišli Vrata smrti, ostatke gasne komore i krematorijum. U okviru pomena otvorena je i izložba logoraša Jeržija Brandhubera. Aušvic-Birenau bio je najveći nacistički logor u kome je tokom Drugog svetskog rata smrt našlo preko milion i po ljudi, mahom Jevreja. Poslednjih godina jevrejska zajednica ulaže oštre proteste zbog toga što se u neposrednoj blizini logora izgradilo više supermarketa i radnji, a odnedavno se u blizini nalazi i – disko klub. Takođe, Jevreji su tražili da se uklone krstovi koje su poljski katolici postavili tik iza logorskih zidova. Krstove je pred proslavu uklonila policija.
Priredila : D. Anastasijević
Navigator
Internet i diplomatija
"Internet je konceptualno najveći protivnik akademskih krugova i diplomatije. Nema monopola i misterije znanja", kaže za "Vreme" Jovan Kurbalija, direktor DiploProjectsa i predavač na Mediteranskoj akademiji za diplomatske studije na Malti. On i Stefan Baldi su koautori Internet vodiča za diplomate. Knjiga i prateća internet prezentacija predstavljene su prošle nedelje u Institutu za međunarodnu politiku i ekonomiju u Beogradu, a interesovanje je bilo izuzetno. Generacijska smena (i ne samo generacijska) u jugoslovenskoj diplomatiji vodi ka značajnom prožimanju novih tehnologija i diplomatije, a gospodin Kurbalija ekspert je za tu oblast. Pravnik po struci, ali sa velikim interesovanjem za informatičku tehnologiju, napustio je SMIP početkom devedesetih da bi na Malti nastavio svoj rad baziran na implementaciji računara u diplomatsku službu. Uređuje najposećeniju internet prezentaciju namenjenu diplomatama (adresa http://www.diplomacy.edu, naročito interesantan deo je http://diplo.diplomacy.edu), koju dnevno poseti između tri i pet hiljada pojedinačnih korisnika interneta. Ukoliko imate ambicija u diplomatiji, ova adresa biće vam od izuzetne koristi, kako zbog odlične baze koja obuhvata ogroman broj međunarodnih dokumenata, tako i zbog velikog broja linkova do drugih lokacija na internetu vezanih za diplomatiju.
"Jugoslavija treba da iskoristi prednost odloženog starta", smatra gospodin Kurbalija, navodeći da tehnološko zaostajanje može da se pretvori u prednost, jer postoji mogućnost preskakanja nekoliko tehnoloških generacija (u svetu informatike jedna generacija traje 18 meseci). Uvođenje računara najviše bi moglo da utiče na veću efikasnost konzularnih službi, dok bi za diplomatiju lični kontakt i dalje bio presudan.
"Postoji takozvani emotivni aspekt ljudske komunikacije koji je izuzetno važan za trajnost dogovora koji su postignuti kroz direktne razgovore. Sam razgovor je neka vrsta pregovora, posle određenog vremena vi prilagodite način komunikacije, visinu tona, dinamiku u odnosu na vašeg partnera u razgovoru. Znači, samo komuniciranje način je pregovaranja i to se ne može zameniti. Ne može se zameniti direktan kontakt u oblasti kontekstualizacije informacije. Na primer, informacija da je predsednik Koštunica odbio da se sretne sa Karlom del Ponte ne izgleda isto kad se pročita u Londonu na internetu ili sazna u Beogradu", kaže za "Vreme" gospodin Kurbalija.
Takođe, gospodin Kurbalija nastoji da stiša oduševljenje mogućnostima nove tehnologije i upozorava da primena neće ići jednako brzo u svim oblastima:
"Tehnološki bilo bi moguće već danas da imamo diplomatsku elektronsku poštu, ali konceptualno potrebno je još neko vreme. Postoji specifična profesionalna kultura u diplomatiji, diplomate umeju da budu paranoični, postoji kultura zatvorenosti, stvaranja misterije oko same profesije tako da su to osnovni problemi. Inercija."
Zoran Stanojević
TV manijak, UKLJ/ISKLJ
Pozdrav dragom Mrvici
Kraj meseca januara po tradiciji je vreme za promociju Publikumovog kalendara koji godinama pravi umetnička grupa FIA. Prošle nedelje je Nova RTS širom otvorila dveri svog trećeg i prvog programa za spektakularnu promociju ovogodišnjeg izdanja. FIA je svojim kalendarima godinama u Srbiji čuvala ono što danas kolokvijalno nazivamo "duhom urbanog" i kao takva oličavala svojevrstan eskapizam od poseljačenog, primitivnog i novokomponovanog Beograda. Danas, u nedostatku sopstvenog kulturnog koncepta, RTS je jedva dočekao da "mladima" dâ prostor na malom ekranu. Međutim, ceo spektakl pod nazivom SINERGIČNI DAN i ZID PADA UŽIVO pretvorio se u romantični defile gradskih likova, beskrajno dug i beskrajno dosadan čak i informisanom TV gledaocu. Oni što su pre deset godina bili mladi više to nisu, tako da sam gledajući promociju Publikumovog kalendara shvatio da u Srbiji postoji nova izgubljena generacija (deca "zlatnih" osamdesetih), koja je pod Miloševićem straćila svoje najproduktivnije godine. Danas je očigledno počela trka za naknadnim stažom, iliti minulim radom, pa se bojim da će ovi današnji mladi ponovo morati da čekaju. Zid je pao, sinergični dan je prošao, a RTS je ostao isti.
U isto vreme je na Pinku promovisan kalendar sa modelsicama, gde smo čuli da se neke od njih panično plaše aviona. Hteli mi to ili ne, one su deo svoje generacije koji je "video sveta", makar to bili noćni klubovi i gastarbajterske kafane Zapadne Evrope. Sudeći po stalnim promenama članica, njihov posao nije nimalo idiličan. Zato za njih gajim izvesno razumevanje, jer ih, poput onog nesrećnog pevača ZAM produkcije koji peva na štakama, melju surova pravila ovdašnje estrade. To što one kupuju krpice u Parizu vredi koliko i metalne štake pomenutog pevača. Obični smrtnici u socijalnom obično dobiju drvene.
I dok udarne vesti ove nedelje dolaze sa juga Srbije, gde se sve ozbiljnije ratuje, YU Info kanal reprizira seriju Smrt Jugoslavije. Ko je hteo mogao je ovu seriju (ili knjigu) da vidi pre više godina, ali danas su se izgleda stekli uslovi da se narod podseti šta mu se sve dogodilo. Uprkos nemilosrdnim činjenicama i stravičnoj hronologiji, danas imam utisak da snimljenim epizodama treba dodati nastavke. Kao da je nemoguće o Jugoslaviji snimiti seriju koja će imati makar privremen kraj, odnosno ko bi normalan bio u stanju da podvuče crtu i pokuša da napravi TV rezime kad za istorijsku distancu jednostavno – nema vremena. Sve u svemu, Jugoslavija se i dalje bori sa dušom.
Neobičan sociološki presek i analiza našeg društva pojavio se u pesmama Vesne Rivas. Narodnjaci su očigledno poslednji izdanak naše epske kulture, a autorka me je, predstavljajući album na kovinskoj FAN televiziji, potpuno zbunila. Novokomponovani narodnjaci po definiciji su namenske pesme, ali ovde sam čuo jednu pečalbarsko-političku ( Dugi li su drumovi Evrope), jednu kosovsko-patriotsko-izbegličku (Ko da sam pastorče) i konačno jednu za parastose žestokim momcima (Crne ptice). Poslednja pesma ima posebnu težinu na ovdašnjoj estradi jer pogađa Cecu Ražnjatović, Gocu Božinovsku i Jelenu Karleušu. Sada se čekaju prve reakcije. Uplašio sam se ostatka albuma, koji se verovatno bavi odnosima unutar DOS-a ili odnosom prema Haškom tribunalu. Nema ulepšavanja stvarnosti, pa sa zadovoljstvom konstatujem povratak narodnjaka epskom realizmu.
Protekle nedelje se jedan ministar policije, po prvi put otkad znam za sebe, izvinio jednom novinaru koji je od policije dobio batine ni kriv ni dužan. Ovaj gest se poklopio sa emisijom na BK televiziji u kojoj je voditeljka (dok su anđeli spavali) razgovarala sa policijskim vodnikom – Mrvicom. Policija je u Srbiji toliki tamni vilajet da pojava jednog, moram reći, prostodušnog i originalnog pandura mora biti zanimljiva. Lišeni šlema, pancira, pendreka i dima suzavca, panduri postaju interesantni TV sagovornici. Teško se navikavam na ovu pojavu, ali možda ću, ako bude više pandura poput Mrvice, svojoj deci jednog dana ponoviti savet mojih roditelja da, ako se izgube ili uplaše, priđu čika policajcu i zatraže pomoć. Za sada ih gledam sa bezbedne distance.
Dragan Ilić
