Predlog za slu�anje
Muzika za liftove
"Turist" u gostima
Pi�e: Vlada Jeri�, Darkwood dub
Priznajem, muzika koju slu�am poslednjih godina jeste dosadna. Prime�ujem kolutanje o�iju prijatelja, dovoljno je da ka�em da imam neki novi CD u d�epu i atmosfera se mal�ice zategne. Elementz of Jazz, Jazz in the House Vol XXX, Future Sounds of Jazz Vol X, mora da je to ili ne�to sli�no, sati i sati svakojakih d�ez semplova (a ima ih i ba� sumnjivih) nalepljenih na razne varijacije haus matrica. Repetitivna muzika, jel' da, ve� �ujem pitanje, ne bez straha. Ne repetitivna muzika, ne "ne�to izme�u ovoga i onoga, sa elementima d�eza", nego "dosadna moderna muzika". Muzika za liftove. Ali, ja to stvarno volim. I priznajem, nemam ni�ta protiv toga: dosadno je. Onda se pojavio taj CD, simpati�nog i blago ironi�nog naziva -Tourist. Kolutanje o�ima pretvorilo se u na�uljene u�i; vi�e im nije dosadno! To je novi album Ludovika Navara, poznatog kao St Germain. U skoro 60 minuta muzike, u Tourist je spakovano vi�e plemenite muzike i inteligentne produkcije nego �to uvo mo�e odjednom da primi.
Devedesete su poseban fenomen, o kome bi trebalo da se razgovara na vi�e planova, i sa kompetentnijim ljudima od mene. Jedna od najo�iglednijih stvari koje su se dogodile u toku ovog perioda svakako je promena pristupa i percepcije, u mnogo ve�oj meri nego sadr�aja. Citatnost, kola�, hipertekst,
svi ostali atributi postmodernizma tek u devedesetima dolazedo izra�aja. Ne radi se samo o umetnosti i masmedijima; ljudska psihologija i percepcija, posredno i duhovnost i emocionalnost, posebno stav o �ivotu i stil �ivota, trpe velike i nagle promene. Uloga tehnologije kao dovoljnog uslova, ali i svojevrsne katarze, presudna je na vi�e nivoa ljudskih aktivnosti/svesti/potencijala&iskori�tenja/devijacija&zloupotreba... Konkretno, muzika u velikoj meri indicira i/ili predvodi ovakve promene. Mnogo je ve�a promena u postupku i razumevanju muzike, nego u njenom sadr�aju. Muzika u kojoj postoje d�ez, latino, elektronica, fanki, psihodelija i ko zna �ta jo�, npr. haus,izvanredna me�avina u kojoj nijedan ton ne more da bude novi, ili autorski na na�in na koji smo do tada shvatali. Ili mo�da navikli. Novi, postmoderan i freestyle izraz, ali je i sadr�aj jednako slobodan, rastere�en prethodnih konteksta i tereta autorskog. St Germain je autor, sa velikim A. U svakom slu�aju, mo�e da se igra...
Slobodno svratite do svog lokalnog pirata i odvojite tih 4DM za Tourist. Garantovano je odli�no putovanje kroz modernu muziku. I dosadno je. Untill the End of Violence vrlo je slu�ajan naslov za ovaj tekst. Ali, o tome odlu�uje ne�to drugo, i ja se ne bih preterano me�ao. Kao i Ludovik Navar, pretpostavljam, evo ga tu, u gostima, ne izlazi mi prosto iz CD plejera mesecima. Ne me�a se on ni u �ta. Nema potrebe.
Meridijani
Zanzibar: Nemiri
Vi�e od 280 osoba poginulo je u sukobima izme�u demonstranata i policije na ostrvima Zanzibara. Hiza Tambve, jedan od vo�a opozicionog Ujedinjenog gra�anskog fronta, izjavio je da je prona�ena i masovna grobnica �rtava policijskog nasilja. Dodao je da je policija nemilice pucala na demonstrante koji su �amcima poku�avali da izbegnu u Keniju. Prema njegovim re�ima, u �umi na ostrvu Pemba, manjem od dva glavna zanzibarska ostrva, u masovnoj grobnici prona�eno je 150 tela. Tanzanijska policija pobija ove tvrdnje i tvrdi da je trinaest policajaca izgubilo �ivot u okr�ajima sa demonstrantima. Demonstracije su usledile nakon poziva Gra�anskog fronta gra�anima da iza�u na ulice i tra�e da se ponovo odr�e izbori na Zanzibaru, ali su vlasti zabranile miting i 'preventivno' uhapsile opozicionog lidera Ibrahima Lipumbu. Opozicija tvrdi da je policija tokom nemira ubila najmanje 50 aktivista Fronta. Zanzibarska ostrva u Indijskom okeanu pripojena su Tanzaniji 1964. godine i imaju status slabe autonomije. Ostrvo Pemba je i jako upori�te Fronta, koji se zala�e da tanzanijska vlada povede vi�e ra�una o razvoju ostrva na kojima nema struje ni teku�e vode.Poslednji izbori u Tanzaniji odr�ani su pro�log oktobra, i to su bili drugi izbori uop�te odr�ani od 1961. godine, kada se britanska kolonijalna vlast povukla.
Kijev: Egzekucija
Vest
koja je nedavno odjeknula u Ukrajini izazvala je pravi �ok i zaprepa��enje
gra�ana, �to mo�e dovesti i do ozbiljnije politi�ke destabilizacije
zemlje. Agent dr�avne bezbednosti koji se odnedavno krije u jednoj
evropskoj zemlji obelodanio je snimak razgovora koji je ukrajinski
predsednik Leonid Ku�ma u jesen pro�le godine vodio sa ministrom unutra�njih
poslova Jurijem Krav�enkom, u kome se �uje kako predsednik daje
instrukcije ministru da se otarase gruzijskog novinara Georgija Gongadzea,
poznatog kao neumoljivog istra�iva�a korupcije u vrhu ukrajinske vlasti.
Gongadze je nestao pro�log septembra a obezglavljeno telo prona�eno je
dva meseca kasnije u jednoj �umi oko sto kilometara od Kijeva. Iako
policijski zvani�nici tvrde da je telo pripadalo Gongadzeu, njegova majka
ni �etiri meseca nakon nestanka sina ne �eli da telo sahrani, sve dok
joj policija ne potvrdi sa stopostotnom sigurno��u da je zaista re� o
njenom sinu. U vi�e gradova Ukrajine gra�ani su iza�li na demonstracije
tra�e�i ostavku predsednika Ku�me i ministra unutra�njih poslova, ali
i istinu o novinaru koji je u trenutku nestanka imao 32 godine. Policijski
izvori tako�e ka�u da je verovatno�a da su snimak i traka autenti�ni
velika, ali niko ne �eli da pru�i �vr��e dokaze niti da d� zvani�no
saop�tenje. Na traci koju su objavili ukrajinski elektronski mediji �uo
se slede�i razgovor: Ku�ma: "Ka�em ti da ga negde odveze�. Izbaci
ga negde. Ili ga predaj �e�enima" (Gongadze je izve�tavao i o ratu
u �e�eniji, prim. ur.). Zatim ide deo trake koji je nejasan, ubrzo nakon
toga se �uje kako Ku�ma dodaje: "...a onda otkup". Krav�enko:
"Razmi�ljali smo o tome. Uradi�emo to tako ...(nejasan
deo)..." Ku�ma: "Misli�, da ga negde odvezete, skinete mu ode�u,
ostavite ga u ga�ama da tako sedi." Krav�enko: "Prou�avamo
situacije: gde se �eta, kuda se kre�e. Imamo �oveka koji ga prati.
Moramo jo� malo da prou�imo stvar. U�ini�emo to. Imam dobar tim, pravi
sokolovi, u�ini�e �ta god tra�i�." Gongadze se nedeljama pred
nestanak �alio prijateljima i stranim diplomatama da ima utisak da ga
tajna slu�ba prati.
Osvjen�im: Pomen
�irom Evrope 27. januara obele�en je dan pomena na �rtve u nacisti�kom logoru Au�vic. Pre 56 godina logor su oslobodile snage Crvene armije. U spomen-logoru okupilo se oko 500 pre�ivelih logora�a i predstavnika jevrejske zajednice koji su obi�li Vrata smrti, ostatke gasne komore i krematorijum. U okviru pomena otvorena je i izlo�ba logora�a Jer�ija Brandhubera. Au�vic-Birenau bio je najve�i nacisti�ki logor u kome je tokom Drugog svetskog rata smrt na�lo preko milion i po ljudi, mahom Jevreja. Poslednjih godina jevrejska zajednica ula�e o�tre proteste zbog toga �to se u neposrednoj blizini logora izgradilo vi�e supermarketa i radnji, a odnedavno se u blizini nalazi i � disko klub. Tako�e, Jevreji su tra�ili da se uklone krstovi koje su poljski katolici postavili tik iza logorskih zidova. Krstove je pred proslavu uklonila policija.
Priredila : D. Anastasijevi�
Navigator
Internet i diplomatija
"Internet je konceptualno najve�i protivnik akademskih krugova i diplomatije. Nema monopola i misterije znanja", ka�e za "Vreme" Jovan Kurbalija, direktor DiploProjectsa i predava� na Mediteranskoj akademiji za diplomatske studije na Malti. On i Stefan Baldi su koautori Internet vodi�a za diplomate. Knjiga i prate�a internet prezentacija predstavljene su pro�le nedelje u Institutu za me�unarodnu politiku i ekonomiju u Beogradu, a interesovanje je bilo izuzetno. Generacijska smena (i ne samo generacijska) u jugoslovenskoj diplomatiji vodi ka zna�ajnom pro�imanju novih tehnologija i diplomatije, a gospodin Kurbalija ekspert je za tu oblast. Pravnik po struci, ali sa velikim interesovanjem za informati�ku tehnologiju, napustio je SMIP po�etkom devedesetih da bi na Malti nastavio svoj rad baziran na implementaciji ra�unara u diplomatsku slu�bu. Ure�uje najpose�eniju internet prezentaciju namenjenu diplomatama (adresa http://www.diplomacy.edu, naro�ito interesantan deo je http://diplo.diplomacy.edu), koju dnevno poseti izme�u tri i pet hiljada pojedina�nih korisnika interneta. Ukoliko imate ambicija u diplomatiji, ova adresa bi�e vam od izuzetne koristi, kako zbog odli�ne baze koja obuhvata ogroman broj me�unarodnih dokumenata, tako i zbog velikog broja linkova do drugih lokacija na internetu vezanih za diplomatiju.
"Jugoslavija treba da iskoristi prednost odlo�enog starta", smatra gospodin Kurbalija, navode�i da tehnolo�ko zaostajanje mo�e da se pretvori u prednost, jer postoji mogu�nost preskakanja nekoliko tehnolo�kih generacija (u svetu informatike jedna generacija traje 18 meseci). Uvo�enje ra�unara najvi�e bi moglo da uti�e na ve�u efikasnost konzularnih slu�bi, dok bi za diplomatiju li�ni kontakt i dalje bio presudan.
"Postoji takozvani emotivni aspekt ljudske komunikacije koji je izuzetno va�an za trajnost dogovora koji su postignuti kroz direktne razgovore. Sam razgovor je neka vrsta pregovora, posle odre�enog vremena vi prilagodite na�in komunikacije, visinu tona, dinamiku u odnosu na va�eg partnera u razgovoru. Zna�i, samo komuniciranje na�in je pregovaranja i to se ne mo�e zameniti. Ne mo�e se zameniti direktan kontakt u oblasti kontekstualizacije informacije. Na primer, informacija da je predsednik Ko�tunica odbio da se sretne sa Karlom del Ponte ne izgleda isto kad se pro�ita u Londonu na internetu ili sazna u Beogradu", ka�e za "Vreme" gospodin Kurbalija.
Tako�e, gospodin Kurbalija nastoji da sti�a odu�evljenje mogu�nostima nove tehnologije i upozorava da primena ne�e i�i jednako brzo u svim oblastima:
"Tehnolo�ki bilo bi mogu�e ve� danas da imamo diplomatsku elektronsku po�tu, ali konceptualno potrebno je jo� neko vreme. Postoji specifi�na profesionalna kultura u diplomatiji, diplomate umeju da budu paranoi�ni, postoji kultura zatvorenosti, stvaranja misterije oko same profesije tako da su to osnovni problemi. Inercija."
Zoran Stanojevi�
TV manijak, UKLJ/ISKLJ
Pozdrav dragom Mrvici
Kraj meseca januara po tradiciji je vreme za promociju Publikumovog kalendara koji godinama pravi umetni�ka grupa FIA. Pro�le nedelje je Nova RTS �irom otvorila dveri svog tre�eg i prvog programa za spektakularnu promociju ovogodi�njeg izdanja. FIA je svojim kalendarima godinama u Srbiji �uvala ono �to danas kolokvijalno nazivamo "duhom urbanog" i kao takva oli�avala svojevrstan eskapizam od poselja�enog, primitivnog i novokomponovanog Beograda. Danas, u nedostatku sopstvenog kulturnog koncepta, RTS je jedva do�ekao da "mladima" d� prostor na malom ekranu. Me�utim, ceo spektakl pod nazivom SINERGI�NI DAN i ZID PADA U�IVO pretvorio se u romanti�ni defile gradskih likova, beskrajno dug i beskrajno dosadan �ak i informisanom TV gledaocu. Oni �to su pre deset godina bili mladi vi�e to nisu, tako da sam gledaju�i promociju Publikumovog kalendara shvatio da u Srbiji postoji nova izgubljena generacija (deca "zlatnih" osamdesetih), koja je pod Milo�evi�em stra�ila svoje najproduktivnije godine. Danas je o�igledno po�ela trka za naknadnim sta�om, iliti minulim radom, pa se bojim da �e ovi dana�nji mladi ponovo morati da �ekaju. Zid je pao, sinergi�ni dan je pro�ao, a RTS je ostao isti.
U isto vreme je na Pinku promovisan kalendar sa modelsicama, gde smo �uli da se neke od njih pani�no pla�e aviona. Hteli mi to ili ne, one su deo svoje generacije koji je "video sveta", makar to bili no�ni klubovi i gastarbajterske kafane Zapadne Evrope. Sude�i po stalnim promenama �lanica, njihov posao nije nimalo idili�an. Zato za njih gajim izvesno razumevanje, jer ih, poput onog nesre�nog peva�a ZAM produkcije koji peva na �takama, melju surova pravila ovda�nje estrade. To �to one kupuju krpice u Parizu vredi koliko i metalne �take pomenutog peva�a. Obi�ni smrtnici u socijalnom obi�no dobiju drvene.
I dok udarne vesti ove nedelje dolaze sa juga Srbije, gde se sve ozbiljnije ratuje, YU Info kanal reprizira seriju Smrt Jugoslavije. Ko je hteo mogao je ovu seriju (ili knjigu) da vidi pre vi�e godina, ali danas su se izgleda stekli uslovi da se narod podseti �ta mu se sve dogodilo. Uprkos nemilosrdnim �injenicama i stravi�noj hronologiji, danas imam utisak da snimljenim epizodama treba dodati nastavke. Kao da je nemogu�e o Jugoslaviji snimiti seriju koja �e imati makar privremen kraj, odnosno ko bi normalan bio u stanju da podvu�e crtu i poku�a da napravi TV rezime kad za istorijsku distancu jednostavno � nema vremena. Sve u svemu, Jugoslavija se i dalje bori sa du�om.
Neobi�an sociolo�ki presek i analiza na�eg dru�tva pojavio se u pesmama Vesne Rivas. Narodnjaci su o�igledno poslednji izdanak na�e epske kulture, a autorka me je, predstavljaju�i album na kovinskoj FAN televiziji, potpuno zbunila. Novokomponovani narodnjaci po definiciji su namenske pesme, ali ovde sam �uo jednu pe�albarsko-politi�ku ( Dugi li su drumovi Evrope), jednu kosovsko-patriotsko-izbegli�ku (Ko da sam pastor�e) i kona�no jednu za parastose �estokim momcima (Crne ptice). Poslednja pesma ima posebnu te�inu na ovda�njoj estradi jer poga�a Cecu Ra�njatovi�, Gocu Bo�inovsku i Jelenu Karleu�u. Sada se �ekaju prve reakcije. Upla�io sam se ostatka albuma, koji se verovatno bavi odnosima unutar DOS-a ili odnosom prema Ha�kom tribunalu. Nema ulep�avanja stvarnosti, pa sa zadovoljstvom konstatujem povratak narodnjaka epskom realizmu.
Protekle nedelje se jedan ministar policije, po prvi put otkad znam za sebe, izvinio jednom novinaru koji je od policije dobio batine ni kriv ni du�an. Ovaj gest se poklopio sa emisijom na BK televiziji u kojoj je voditeljka (dok su an�eli spavali) razgovarala sa policijskim vodnikom � Mrvicom. Policija je u Srbiji toliki tamni vilajet da pojava jednog, moram re�i, prostodu�nog i originalnog pandura mora biti zanimljiva. Li�eni �lema, pancira, pendreka i dima suzavca, panduri postaju interesantni TV sagovornici. Te�ko se navikavam na ovu pojavu, ali mo�da �u, ako bude vi�e pandura poput Mrvice, svojoj deci jednog dana ponoviti savet mojih roditelja da, ako se izgube ili upla�e, pri�u �ika policajcu i zatra�e pomo�. Za sada ih gledam sa bezbedne distance.
Dragan Ili�
