Trojka za “rampu”
Prema saznanju “Vremena”, kandidaturu istaknutog asa za članstvo u Sportskoj komisiji MOK-a zaustavili su – vraćajući pošiljku DHL-a iz Brisela – visoki funkcioneri bivšeg režima Ivica Dačić, Boriša Vuković i Velizar Đerić
Kingsima
iz Sakramenta ide sjajno, vodeći su tim Zapadne konferencije, što je
njihovom treneru Riku Adelmanu omogućilo da bude na klupi Zapada na Ol
star meču, koji se narednog vikenda održava u Vašingtonu i na kome će
jugoslovenska košarka biti sigurno zastupljena sa Peđom Stojakovićem
koji će se takmičiti u šutiranju trojki. Divcu nije pomoglo da zaigra u
tom timu ni to što je trener ekipe Zapada Adelman istovremeno i njegov
klupski trener u Kingsima.
I dok Divac u dalekoj Americi sjajno predvodi Kingse, u njegovoj domovini se idućeg meseca navršava godina dana od sportsko-političkog skandala bez presedana, odnosno od sramnog “gubljenja” njegove kandidature za članstvo u Sportskoj komisiji MOK-a. Kako je “Vreme” prošle godine otkrilo, Divčevog imena nije bilo među 45 kandidata zato što njegova formalna kandidatura nikada nije stigla u sedište Međunarodnog olimpijskog komiteta u Lozani. Kako i zašto, po čijem naređenju i u čijoj režiji je sve to izvedeno, domaćoj javnosti nije razjašnjeno do danas, što i ne čudi previše kada se zna da su pod velom tajne ostale i neke mnogo ozbiljnije stvari.
Pre nego što iznesemo rezultate istraživanja do kojih smo došli, evo male hronologije događaja u ovom nečasnom činu.
- Košarkaški savez Jugoslavije jednoglasnom odlukom, na sednici kojoj je prisustvovao i Boriša Vuković, istaknuti funkcioner JUL-a i savezni ministar za spoljnu trgovinu, odlučuje da kandiduje Divca za Sportsku komisiju MOK-a.
- Predsedništvo Jugoslovenskog olimpijskog komiteta 10. marta, glasanjem 6-4 (protivkandidat bila je Jasna Šekarić), odlučuje da prihvati predlog KSJ-a i zvanično kandiduje Divca.
- Istog dana JOK usmeno, telefonom, obaveštava MOK da je Divac kandidat i da potrebna dokumentacija stiže “najbržom poštom”, u svakom slučaju pre 15. marta, što je bio poslednji rok.
- JOK 13. marta zaista otprema, preko beogradske poslovnice DHL-a, pošiljku sa prevedenom biografijom Vlade Divca i njegovu izjavu zašto želi da bude član pomenute Komisije.
Domaća štampa, i režimska i nezavisna, vidno je propratila celu proceduru dajuću jedinstvenu podršku objektivno najboljem mogućem kandidatu.
Tada nastaje zatišje u kome se događalo svašta što ni dan-danas nije do kraja razjašnjeno. Sada i nije najbitnije da li je zaista tačno da je ideja o zaustavljanju kandidature Divca rođena u glavi predsednice JUL-a, kao što se priča, ili je sve smislio neki drugi patriota iz kategorije Kovačevićevog “balkanskog špijuna”. Bitnije je da su neposredni izvršioci tog prljavog posla bili Ivica Dačić, tadašnji predsednik Partizana (kluba u kome je Divac igrao i afirmisao se!), istovremeno portparol SPS-a, pomenuti Boriša Vuković (bivši predsednik Partizana) i Velizar Đerić, tadašnji savezni ministar za sport.
Prema izvorima “Vremena”, njih trojica su nekoliko dana po završetku procedure pritisli Dragana Kićanovića, predsednika JOK-a, da kako zna i ume stopira kandidaturu. Sastanak je održan u prostorijama Partizana na Stadionu JNA. Kićanović im je rekao da je pošiljka otišla i da on, sve i da hoće, ne može više ništa da učini.
U kasnijem raspletanju afere koju smo otkrili (a koja za državne medije nikada nije postojala), špekulisalo se da je pošiljka upućena iz JOK-a zaustavljena u Beogradu, što je donekle imalo logike, ali naši izvori tvrde da je pošiljka zapravo vraćena iz – Brisela! Kako i na koji način, nismo uspeli da saznamo jer detalje ne znaju ni naši izvori. Bilo kako bilo, neotvorena pošiljka vratila se (??!!) iz Brisela na adresu JOK-a 18. marta, a dan kasnije se u prostorijama JOK-a pojavilo dvoje službenika Saveznog ministarstva za sport i zatražilo koverat sa dokumentacijom!
Đorđe Perišić, generalni sekretar JOK-a, nije imao kud, predao je traženu dokumentaciju, ali je prethodno napisao revers koji su službenici Ministarstva uredno potpisali potvrđujući preuzimanje dokumentacije kojoj se otad gubi svaki trag.
Režim je tako postigao ono što je hteo, Divčevo kandidovanje je sprečeno i bez preinačavanja odluke (bilo je i takvih pokušaja u saopštenju Streljačkog saveza Jugoslavije), cilj je ostvaren, a jednom uzornom sportisti lupljena je “rampa” kakvu u karijeri nije doživeo. U međuvremenu, na učestale pozive i pitanja iz MOK-a “šta je sa pošiljkom” iz JOK-a su odgovarali da “ne znaju i da je poslata”. Naši izvori tvrde da je MOK sa svoje strane sproveo malu istragu i utvrdio da je u sabirnom centru DHL-a u Briselu izvesni gospodin Anđić, o kome se ništa ne zna, uspeo da isposluje vraćanje pošiljke za Beograd.
“Vreme” je, pošto JOK nije preduzeo ništa da ispravi nepravdu prema Divcu, pokušalo otvorenim pismom predsedniku MOK-a Huanu Antoniju Samaranu da objasni slučaj i otvori put za kandidaturu sportiste koji je upravo tih dana dobio važnu američku nagradu za humanost, ali je inicijativa ostala bez odjeka. U međuvremenu, posle izbijanja skandala, iste strukture vlasti pokušale su da vrate Divca na listu – navodno pod uticajem druge polovine vladajuće porodice, koja nije bila ni konsultovana za prvu odluku – ali nije bilo načina. Zato i sadašnje inicijative o Divčevom rekandidovanju ne obećavaju neki uspeh, ali će bar pred MOK-om rehabilitovati jednog velikog sportistu, časnog i hrabrog čoveka koji se nije libio da misli svojom glavom i, što je još važnije, da to javno kaže kada su mnogi ćutali i gledali svoja posla.
Da li je ova sramna predstava bila presudna da Divac otkaže učešće na Olimpijadi u Sidneju, kao što mnogi misle? Ne možemo da tvrdimo, u intervjuu koji je dao “Vremenu” Divac je rekao da su u pitanju isključivo porodični razlozi, ali malo ko mu je poverovao. U svakom slučaju, čak i ako nije, bruka sa gubljenjem kandidature sigurno je uticala na njegovu odluku da ne igra u Sidneju. Vreme je da se ovaj slučaj rasvetli do kraja.
Vladimir Stanković
