Vreme broj 526, 1.februar 2001.

Jugoslavija nikada nije imala sre�e sa popisima stanovni�tva. Bili su nepotpuni, na brzinu organizovani (1948), nisu svi podaci prikupljani i/ili objavljivani (1953, 1961), odr�avani su usred unutra�njih napetosti i sukoba ili, prosto, nisu odr�ani (1941). Bez mnogo preterivanja, �ini se da najmanje primedbi ima na popis 1921. godine, obavljen u tek formiranoj dr�avi Ju�nih Slovena.

Ve� je popis 1931. odr�an u atmosferi unutra�njih nacionalnih napetosti; 1971. doga�ao se hrvatski "maspok"; popise 1981. i 1991. kosovski Albanci su bojkotovali � a celokupnog stanovni�tva Kosova i Metohije ne�e biti ni na ovogodi�njem. U aprilu 1991. onda�nja SFRJ ubrzano je klizila ka raspadu. Popis je, �to se obrade podataka ti�e, "stao" na op�tinskom nivou � na Kupresu i u Bugojnu stanje nikada nije utvr�eno � i to je, ne samo u Bosni i Hercegovini, omogu�ilo zloupotrebe od kojih je mahanje nacionalnim "tapijama" na ovoliki ili onoliki procenat teritorije bio tek uvod ili paravan za krvavi obra�un.

MAPA ETNI�KOG �I��ENJA: Sr�an Bogosavljevi� � sada prvi �ovek Strategic Marketinga, nekada�nji direktor Saveznog zavoda za statistiku (SZS) � ukazuje na ve� sada izvesne nedostatke popisa. "U protekloj deceniji raspala se SFRJ i, u nekim normalnim okolnostima, ovaj popis mogao bi dati sliku efekata svih skora�njih ratova, pod uslovom da se popis obavi u svim biv�im jugoslovenskim dr�avama, i da se obavi po istoj popisnici. Samo simultani popis mo�e dati sliku etni�kih �i��enja, ina�e je prostor za manipulaciju ogroman: ako Hrvatska na jedan, a mi na drugi na�in popi�emo izbeglice, svako �e imati svoju interpretaciju onoga �to se u me�uvremenu desilo."

Bosna i Hercegovina, me�utim, ove godine ne�e obaviti popis. Hrvatska ho�e, ali saradnje statisti�ara u tom pogledu prakti�no uop�te nema. U Makedoniji �e se popis odr�ati � uz ograni�enje da tamo ne priznaju dr�avljanstvo albanskim izbeglicama sa Kosova, �to je polje ukr�tanja interesa Srbije i Makedonije. Republika Srpska imala je vanredni popis 1993. godine. "Napravili su nekakav popis na nedefinisanoj teritoriji, s velikim '�etanjem' stanovni�tva � i zaboravili ga. Prosto, njegovi rezultati mogli bi biti kori��eni kao dokaz za etni�ko �i��enje u tom trenutku", ka�e Bogosavljevi�.

KRATKOTRAJNI NARODI: Nedavna izjava Rasima Ljaji�a, saveznog ministra za pitanja nacionalnih manjina � da �e razmisliti o ostanku u vladi ukoliko predstoje�i popis ne omogu�i nacionalno izja�njavanje Bo�njacima � nai�ao je na razumevanje. Taj zahtev i odobrena mogu�nost, me�utim, izazivaju neodoljivu asocijaciju na narod Jugoslovena koji je u pretposlednjoj deceniji pro�log veka imao gotovo 1,4 miliona "pripadnika", da bi se na popisu 1991. prosto istopio � a da niko nije postavio pitanje odgovornosti za taj genocid. Ni ozbiljni tuma�i etnogeneze Jugoslovena � po kojima se u najve�em broju slu�ajeva radilo o deci iz me�ovitih brakova � nisu se pozabavili obja�njenjem porekla te neprirodne "me�ovite" ljubavi koja je proizvela toliku decu.

Bo�njake koji �e se pojaviti na predstoje�em popisu mo�da �eka bolja sudbina iako, istini za volju, njihov rast zna�i istovremeno i srazmerno � opadanje broja Muslimana. Na popisu iz 1971. "uvo�enje" nacije Muslimana izazvalo je velike probleme. "Zbog te promene u izja�njavanju stvoren je utisak da su Muslimani eksplozivno rastu�e stanovni�tvo, �ime se i dan-danas manipuli�e", ka�e Bogosavljevi�: "Prosto, uporede se podaci o Muslimanima sa popisa 1961. i 1991, pa se onda govori o 'stopi rasta Muslimana'..." U me�uvremenu, Muslimani u BiH postali su Bo�njaci. �ta �e, onda, biti Bo�njaci u Srbiji?

"Ovde to opredeljenje ima dvostruku konotaciju", ka�e Sr�an Bogosavljevi�, "�isto nacionalnu i kulturnu, s jedne, i politi�ku, sa druge strane. Po ustavu, konstitutivni narodi Srbije i Crne Gore su Muslimani; ako sad promene mi�ljenje, onda treba menjati ustav. Me�utim, pitanje je za�to dati konstitutivnost Muslimanima koji sad ho�e da se zovu Bo�njaci, ako Bo�njaci ve� imaju svoju dr�avu? U tom slu�aju, Bo�njaci u SRJ postaju manjina. Sa druge strane, Muslimane u Srbiji uglavnom okupljaju dve muslimanske partije, dok su Muslimani u Crnoj Gori politi�ki ve�inom vezani za stranke koje se zala�u za samostalnu Crnu Goru."

ISPADANJE O�IJU IZ GLAVE: Teorijski, mogu�e je i da posle predstoje�eg popisa "nastanu" dva Sand�aka, crnogorski (muslimanski) i srpski (bo�nja�ki). No, mnogo je izvesnije da popis ne�e doprineti smanjivanju tenzija na liniji Podgorica�Beograd. Najnovije varnice kresnule su oko pitanja ko �e odlu�ivati na referendumu o samostalnosti Crne Gore. "�ukanovi�eva linija" je da se pravo na izja�njavanje uspostavi de facto, a ne de jure, tj. da glasaju stanovnici Crne Gore, a ne Crnogorci, naro�ito ne oni koji �ive u Srbiji. Prema raspolo�ivim podacima, bira�ki spiskovi Crne Gore obuhvataju 440.000 gra�ana, jo� oko 40.000 ima "�iste" crnogorske papire, ali insistiranje na de facto stanju vodi, po mi�ljenju Sr�ana Bogosavljevi�a, u zamku. �ta sa jo� 130.000 onih koji se izja�njavaju kao Crnogorci, ili sa oko 300.000 dr�avljana jo� postoje�e SRJ poreklom iz Crne Gore ili sa imovinom u Crnoj Gori?

�to se popisa ti�e, pomenuta pitanja stvaraju de facto zbrku za koju nema "popisiva�kog re�enja". U okolnostima kakve jesu, �ak i uz dobro obavljen popis, popisiva�i ne�e imati jasna uputstva ili, �to je tako�e mogu�e, uputstvo �e dobiti u poslednjem trenutku � zavisno od, tako�e trenutne, politi�ke volje i interesa. Najzad, nije nezamislivo ni "bosansko re�enje": da rezultati popisa, kakvi god bili, nikada ne budu obra�eni kako valja. Ne manje nedoumice izazivaju ozbiljni nagove�taji da bi de jure odluku o dr�avnoj samostalnosti Crne Gore de facto mogle doneti � nacionalne manjine. Precizni podaci najnovijih istra�ivanja te mogu�nosti jo� nisu i ne zna se da li �e i kada biti dostupni javnosti.

Sr�an Bogosavljevi� smatra da, pored svega ostalog, haos zate�en u SZS-u i struci posle ru�enja Milo�evi�eve vlasti, ali i haos u novouspostavljenoj vlasti, umnogo ote�ava predstoje�i popis. To mi�ljenje, bar ne u njegovom kategori�kom obliku, ne podr�avaju u potpunosti Vladimir Stamenkovi� (vidi okvir) i Dragi�a Bjeloglav, doskora�nji pomo�nik direktora SZS-a, obojica iskusni u dizajniranju i sprovo�enju popisa. "Imamo sre�u �to je jedan od nosilaca pro�log popisa sada pomo�nik direktora RZIS-a Vladimir Stankovi�, a da vode�u ekipu �ine neosporni statisti�ki stru�njaci Zoran Jan�i�, Milutin Proki�, Miladin Kova�evi� i drugi", smatra Bjeloglav.

�TA �EMO SAZNATI: "Bojim se da ne�emo saznati ono bitno � �ta se desilo u proteklih deset godina", ka�e Sr�an Bogosavljevi�. Od raspada SFRJ ne zna se ni ta�an broj stanovnika � a ne�e se znati ni posle ovog popisa. Ne samo zbog Kosova i Metohije � gde je UNMIK pro�le godine organizovao "popis" za one "koji se jave od 8 do 17h" � nego i zbog manjkavosti u vitalnoj i statistici migracija. "Do 1991. godine vitalna statistika vodila se po principu porekla majke, podaci o novoro�enima dostavljani su republici u kojoj je prebivali�te majke", dodaje Bjeloglav. "Onda su krenuli ratovi, izbeglice... Dokumentacija je odlagana ovde, u o�ekivanju normalizacije. Onda su neki po�eli da reguli�u status, imaju 'privilegiju' upisa deteta, tako da nije vi�e pouzdana ni vitalna statistika."

"Dobi�emo bar delimi�an odgovor", smatra Bogosavljevi�, "na onu �uvenu re�enicu Vuka Dra�kovi�a o 300.000 mladih i obrazovanih ljudi koji su napustili Srbiju, podatak koji je najvi�e propagirao beogradski �asopis 'Vreme'. Jer, ja to znam, mladih i obrazovanih u Srbiji nema 300.000. Neku sliku cele te migracione aktivnosti �emo dobiti. Zatim, ide i pri�a o 700.000 izbeglica. Ako su ovde, nisu u Republici Srpskoj, ali onda RS nema stanovni�tva. Oni su, sada izgleda, i ovde i tamo." Dragi�a Bjeloglav se pla�i da �e i posle popisa u tom pogledu stvar ostati ista: "Najve�a slabost na�e statistike je spoljna migracija. Ta statistika prakti�no ne postoji."

Ho�emo li bar znati koliko nas ima? "Sa dosta velikom gre�kom", ka�e Bjeloglav. "Ne znamo koliko je stvarno dvojnih dr�avljana, a koliko samo privremenih stanovnika. Ovde postoji dvojno dr�avljanstvo neregulisano me�udr�avnim ugovorima, to su prakti�no sve izbeglice iz Hrvatske i BiH. Za statistiku je najpogubnija nejasna situacija: u ovom slu�aju kako �e se opredeliti � da li ovde stanuje godinu dana ili ne?"

Stru�njaci se ne sla�u u procenama mogu�e gre�ke popisa u broju stanovnika SRJ i/ili Srbije i/ili Crne Gore: mo�da �e se raditi o statisti�ki zanemarljivom, ali i o broju od dve-tri stotine hiljada ljudi. Kako god bilo, valja se nadati da �e popis 2011. godine biti OK.

Aleksandar �iri�

Vladimiru Stankovi�u, pomo�niku direktora za sektor posebnih statistika Republi�kog zavoda za informatiku i statistiku (RZIS), predstoje�i popis bi�e tre�i u �ijim pripremama i izvo�enju u�estvuje. "Problem je u tome �to �e ovaj popis svakako biti do sada najkomplikovaniji i najobimniji. Sadr�aj popisa je pro�iren, uklju�ena su pitanja koja osvetljavaju prisilne migracije, izbegli�ki korpus i prinudno raseljena lica", ka�e u razgovoru za "Vreme".

Ve� i zbog toga, organizacija popisa slo�enija je nego do sada. Sla�u�i se da ima objektivnih i metodolo�kih razloga za izvesnu rezervisanost ili kritiku priprema, Stankovi� podse�a i na obimne poslove koji su ve� obavljeni. Odr�ana su dva probna popisa: marta 1999, kada su obu�eni instruktori za 133 op�tine (nedovr�en zbog bombardovanja), i novembra iste godine, na manjem uzorku, kada je testiran metodolo�ki instrumentarij. U saradnji sa Saveznim zavodom za statistiku ura�eni su svi obrasci i uputstva na solidnom, zadovoljavaju�em nivou.

"Statistika ne snima formalno-pravno, nego fakti�ko stanje", odgovara Stankovi� na pitanje o popisivanju izbeglica i raseljenih lica. "Popisa�emo sve. �injenica je da su se u proteklih deset godina na ovom prostoru dogodile najve�e evropske migracije. I po me�unarodnim preporukama, posle jedne godine ta lica postaju stanovnici zemlje u kojoj se popis pravi. Po prvi put popisujemo strane dr�avljane i na�e gra�ane u inostranstvu. Gastarbajteri, ukoliko su du�e od godinu dana u inostranstvu, ne�e biti uklju�eni u popis stalnog stanovni�tva. Ukratko, popisujemo sve, a u obradi podataka izvodimo broj stalnog stanovni�tva." Problem koji se mo�e javiti jeste u mogu�nost da, na primer, izbeglice iz Hrvatske i BiH ove ili neke naredne godine budu ponovo popisane u tim dr�avama. Drugi problem je �to predstoje�im popisom ne�e biti obuhva�eno nealbansko � pa ni samo srpsko � stanovni�tvo na Kosovu i Metohiji.

Po mi�ljenju Vladimira Stankovi�a, najve�i problem predstoje�eg popisa je novac � o �emu se u javnosti, pa i u vlasti, govori sa dosta nepoznavanja �injenica, �ak i uz olak�avaju�u okolnost da je srpska vlada ove nedelje po�ela sa radom. Glavni teret popisa je na republi�kim statisti�kim zavodima, koji su finansirani iz republi�kog bud�eta. Po va�e�em zakonu i predra�unu, RZIS raspola�e sa 461 milion dinara (�to je u trenutku dono�enja iznosilo oko 38, a po sada�njem kursu ne�to vi�e od 15 miliona maraka). "Po stanovniku je to 3,4 marke, dok u Austriji iznosi 10, u Izraelu vi�e od 20, a na vanrednom popisu u Makedoniji 1994. bio je 3,5 maraka � bez 1,6 miliona ekija od Evropske unije i 300.000 ekija od Saveta Evrope. U Srbiji je popis 1991 � tako�e bez Kosova i Metohije � ko�tao 60 miliona maraka", ka�e Stankovi�. "Revalorizacijom sredstava predvi�enih za popis do�li bismo do iznosa od 990 miliona, a srazmerno rastu cena na malo, cena popisa prema�uje milijardu dinara."

Uprkos tome, formirane su op�tinske (161) i gradske popisne komisije na �ijem su �elu predsednici skup�tina ili izvr�nih odbora, odnosno sekretari op�tina. U popisu �e u�estvovati 40.000 popisiva�a i 7000 op�tinskih instruktora. U toku je �tampanje osnovnih popisnih obrazaca, a pred novu godinu pomo�ne popisnice za gra�ane na radu u inostranstvu podeljene su op�tinama, kako bi popis bio �to temeljniji. Veli�inu finansijskog problema ilustruje i podatak da je za popis 1971. trebalo 40 vagona papira samo za obrasce; sada je odabran jeftin papir, odustalo se od opti�kih �ita�a obrazaca u korist "ru�nog rada", �to �e, na kraju krajeva, doneti i nekakav prihod mnogim anga�ovanim saradnicima.