Ko je i �ta je �kusur� jednog sramnog razdoblja?
Se�ate
li se onih po �obimu� vi�e nego skromnih demonstracija s po�etka
devedesetih, na kojima su paljene sve�e za Sarajevo, Dubrovnik i Vukovar,
za sve �na�e� i �njihove� �rtve jednog sumanutog, zlikova�kog
�projekta�? Ili vi�egodi�njih redovnih, bezglasnih antiratnih
protesta �ena u crnom, tih de�urnih objekata frustratske sprdnje i mr�nje
svakog nadrkanog �patriotskog� kurajbera s jednocifrenim IQ i
�ideolo�kim� haosom u glavi? Naravno, dobro ih se se�aju svi oni
kojima je do se�anja � a ne do programiranog zaborava � stalo, pre
svega svi oni koji svojim gra�anskim anga�manom svedo�e da se moglo
suprotstavljati stihiji nasilja i mr�nje, ali se (ve�inski) nije
htelo... Jer, ako se htelo, moglo se... i tako u krug. Otuda su ljudi
koji su u tome u�estvovali, ba� kao i oni koji su se pisanjem i na druge
na�ine suprotstavljali �oslobodila�kom� mar�evskom napredovanju ka
Besmislu, u ono vreme bili gotovo kao zavereni�ka
sekta, mala, skrajnuta urbana supkultura, autenti�na inicijalna ��a�ica�
iz onih potonjih RTS-bljuvotina, serviranih u vreme kada su ��a�ice�
ve� dobrano narasle u �aketine,
koje su kona�no oduvale jedan nakazni poredak. Ho�u da ka�em, ljudi
koji su se pre �est, osam, deset... godina aktivno, kao slobodni i
odgovorni gra�ani, suprotstavljali Ludilu Kao Sistemu bili su autenti�ni
marginalci, skupina �udaka koja vegetira na samim obodima majke svih bitaka, dru�ina omra�ena i javno ka�tigovana, ali
koliko-toliko tolerisana samo usled svoje malobrojnosti i otuda
pretpostavljene �bezopasnosti� (jer, ipak su oni koji su procenjivali
opasnost iza�li iz D�uga�vilijeve �kole, u kojoj je jedino merilo
snage i va�nosti bilo koliko ima�
divizija).
U me�uvremenu, tada�nji idoli Tihe Ve�ine su popadali s vlasti i figuriraju jo� jedino na poternicama, �to doma�im, �to me�unarodnim. �Mir�, �demokratija�, �Evropa� i �tolerancija� ne silaze sa usana medijskih i politi�kih glasnogovornika Novog Mejnstrima; druga je sada stvar �ta ta�no ti likovi pod tim pojmovima zapravo misle � ako i�ta uistinu misle. Gra�anin Pokorni je obrnuo �urak naopako, pa je sada sve skloniji da krotko i bez roptanja, bez suvi�nih potpitanja veruje u sve �to je potpuno obrnuto od onog u �ta je verovao u vreme �bu�enja naroda� � �to obrnutije, to bolje. Neki su, me�utim, ostali nepokolebljivo dosledni Pravom Putu, re�eni da se do poslednjeg izranjave juri�aju�i rutavim golim prsima na kloparave vetrenja�e Novog svetskog poretka; decenija organizovane kretenizacije stanovni�tva � za �ta bi, vala, tako�e trebalo suditi, kao za nekakav autogenocid � po�njela je svoj danak, i nekima naprosto nema nazad: preostaje im samo da galame svoje otu�ne parole, dok ih mlade mame pokazuju svojoj velikookoj deci, pla�e�i ih da �e postati onakva ako ne budu dobra. To su, dakle, Novi Marginalci jednog novog vremena (u kojem, dakako, ima jo� isuvi�e starog, ali je pravac kretanja ireverzibilan, i to Novi Gubitnici najbolje ose�aju, izo�trenim instinktom zamenjuju�i pamet).
Nedavne demonstracije grupe neobi�no uglednih gra�ana koja voli da je zovete Patriotski savez Jugoslavije, udru�ene s grupom retko �ivopisnih gra�ana koja se rado predstavlja kao Radikalna stranka levice �Nikola Pa�i�, a sve pred SMIP-om, a povodom dolaska Karle del Ponte u Beograd, najbolja su ilustracija jedne i te kako zna�ajne simboli�ke zamene mesta: tih nekoliko desetina likova � jer, protesti i zahtevi rodbine nestalih kosovskih Srba su ne�to sasvim drugo � predvo�enih legendarnim, maskotnim g. �ivoradom Igi�em i poznatim intelektualcem Sini�om Vu�ini�em, Vojvodom od Negotina, zapravo su slika i prilika te nove (sub)urbane supkulture postmilo�evi�evskih Novih Marginalaca. Oni su, dakle, ono �to preostaje kada se plima povu�e, ono �to predstavlja kusur jednog stra�nog, sramnog i zlikova�kog razdoblja: skupina urbanih luzera koja kao da je iza�la s onog �uvenog �kontramitinga� iz decembra 1996. Gotovo da poveruje� da zaista nisu uspeli da prona�u put ku�ama�
Na drugoj strani, neko bi se mogao zapitati � da li je ono �to oni zastupaju ba� tako marginalno? Nije li i sam predsednik dr�ave stra�no ljut �to Karla del Ponte i ostali iz Haga ne pokazuju du�no strahopo�tovanje prema njegovim pravni�kim znanjima i ne nameravaju da kod njega uzimaju �asove? Nije li ksenofobna retorika i tribalisti�ka, �svojataju�a�, patroniziraju�a bole�ivost prema �na�im� zlo�incima i dalje sasvim kurentna roba, jo� uvek dominantan sadr�aj �bri�nih� retori�kih figura? Da, u solidnoj meri; ali, sve je to tek malogra�anska maskarada, i to najbolje znaju oni koji u njoj u�estvuju, �i�are�i javne simpatije Nedovoljno Otre�njenih. Iza nje nema, niti mo�e biti, ni�ega ozbiljnog. S druge strane, oni likovi pred SMIP-om su, na svoj nesvesno �eretski na�in, stra�no ozbiljni: oni u junk-food kojim su godinama hranjeni zaista veruju, nemojte sumnjati u to. Zato su oni, u izvesnom smislu, najve�e �rtve celog zame�ateljstva, ne�to kao one Dafinine �tedi�e, ali sa �ideolo�kim� ulogom, definitivno beskamatnim (ako progresivnost paranoje na ra�unamo kao svojevrsnu kamatu)... Dodu�e, li�no ne uspevam da se sa�alim na njih, ba� kao ni na one prave �tedi�e: �rtve njihovih idola, za razliku od njih, nisu imale izbora. U �rtvi njihovih �rtava nema ni�eg burlesknog: samo tragedija.
Ne treba smetati s uma da su oni likovi pred SMIP-om reprezentanti onih istih koji su se, u stotinama i stotinama hiljada, tiskali po Gazimestanu i U��u, ili pred Skup�tinom hapsili Vlasija i proklinjali Slovence zbog imperijalisti�kog vi�epartijskog sistema; zapravo, to su ti isti ljudi, samo ne�to mnogo, mnogo prore�eni: senka senkine senke. �ak se i veseli g. Igi�, koji je zarana Spoznao Vo�u, nekako ikonolo�ki uklapa u tu sliku kontinuiteta. Dakle, tepasmo se, bismo se � i ovo nam je jo� preostalo: karavan dementnih �ilagera i nervoznih strina u neustra�ivom naletu na Svetsku Zaveru. Znam da je ova slika �povr�inski� sme�na, ali ne treba zaboraviti da se svi ti bizarni primerci klibere stoje�i na gomili le�eva: to je ona neutvrdiva gomila mrtvaca koja je �fabrikovana� otkad su oni s tom maskaradom zapo�eli, u to vreme podr�ani hukom nepreglednih Narodnih Masa. U ono vreme kada je biti Protiv Zlo�ina zna�ilo biti nepatvoreni marginalac.
Sada, evo, ti ljudi stoje na ulici, kao pokretni, a fosilizovani spomenici jedne pometnje. I ne�to mi govori da ih strasno mrze i preziru upravo oni koji su im nekada pripadali: svojim postojanjem, svojim glasom, oni ih podse�aju na njihov udeo u vlastitom srozavanju.
Teofil Pan�i�
