Izjava nedelje
DOS je sam sebi opozicija.
Vladan Batić, republički ministar pravde, komentarišući opaske da
je sva vlast u rukama DOS-a i da može da se dogodi da neka nova imena
postanu nedodirljiva ("Večernje novosti")
Zoran
Slavnić,
"proslavljeni košarkaški as", ovako razmišlja:
"Ja sam rekao na početku razgovora da nisam iluzionista. Znam da u
košarkaškom savezu vole ljude bez imena, da preferiraju selektora sa
JASA jaknama dobijenim pre dvadesetak godina. Prosto vole konfekciju! Ne
pripadam toj vrsti trenera. Bez obzira kako će ko da shvati moju priču,
hoću da istaknem kako je do pre dve godine i moja baba mogla da trenira
reprezentaciju Jugoslavije..."
("Ilustrovana politika")
Vjera
Mujović,
glumica, prepričava doživljaje sa gostovanja na dalekom severu Rusije:
"U Murmansku sam gostovala baš kad su počeli da vade mornare iz
potonule podmornice 'Kursk'. Stalno sam se muvala okolo, čak sam uspela
da fotografišem jedan nosač aviona, ali su mi posle u stanici milicije
oduzeli film..."
("Ilustrovana politika")
Madlena
Janković,
Beograđanka: "Rođena sam Beograđanka i bez lažne skromnosti mogu
za sebe da kažem da sam i ja jedan od onih nosilaca njegovog starog duha
kojeg je nažalost, sve manje. Tužna sam kada vidim kako moj grad danas
izgleda, i šta se u njemu sve dešava. A, opet, Bože, ponekad imam osećaj
da sam u nekom višem svetu, da i sama pripadam nekakvoj višoj rasi ili
jednom izuzetnom sloju ljudi kakve ni na Zapadu ne možete baš lako
sresti." ("Glas javnosti")
Isidora Bjelica,
dramaturg, publicista..., piše o problemima sa kojima se suočila
prilikom pokušaja da sazna nešto o slikaru Srbi Travanovu: "Srbin
poštar se oduševio kad sam mu tražila izjavu o Srbi. Video je u
novinama da je Koštuničin poštar davao izjave, pa je i on poželeo. To
su dva poštara koja rade u istom kraju. Na kraju, kad se čovek nadavao
izjava, shvatila sam da me je obmanuo, niti je bio poštar, niti Srbin.
Svejedno, pokazao je izuzetno poznavanje savremene slikarske
situacije."
("Profil")
Jugoslav
Petrušić,
zvani Dominik, "najpoznatiji srpski špijun", otkriva u
"Profilu" detalje iz svoje prošlosti: "Nikolasa Kejdža i
Stalonea sam naučio da pucaju. Oni strašno vole da gledaju kako ja pucam
i kako raskalašno živim. Sa mnom su u Parizu mogli da vide i ono što
nisu mogli ni sa kim drugim. Ja imam prijatelje policajce u Parizu:
pokupimo prostitutke sa ulice i odvedemo ih u jednu luksuznu kuću, pa
damo te prostitutke domaćinima, a uzmemo njihove dame."
O jednoj od nekoliko svojih supruga i o moralu, Petrušić kaže: "Sa
Dušankom sam se razveo 1997. godine, odmah posle Zaira. Bila je tamo pet
puta kod mene. Ne da joj je bilo uzbudljivo, nego je htela i da ostane. Međutim,
tamo ima veoma lepih crnkinja i ona je bila jako ljubomorna. Varao sam je
non-stop... Za razliku od mnogih ljudi, za mene moral uopšte ne postoji.
Možda i zato što je toliko ljudi u mojoj blizini stradalo i toliko
stvari je porušeno. Kad mi neko priča o moralu, ja ga obično pitam: A
šta je to?"
Čedomir
Jovanović,
šef poslaničkog kluba DOS-a u republičkom parlamentu, priča o svojim
pokušajima da petog oktobra "obuzda euforične oslobodioce"
savezne skupštine: "Jedan je rekao da će vratiti ofinger u skupštinu
kad mu vrate deviznu štednju, drugi je uzeo telefon – da naplati svoja
potraživanja od Dafine, treći televizor – da nadoknadi štetu od
Jezde. Zaustavio sam jednog koji je nosio neku Šumanovićevu sliku –
govoreći da će da je 'vrati Olji Ivanjicki'. Nije imao pojma šta nosi,
a od slikara je samo za Olju znao: 'Jadnica, Milošević joj je ovu sliku
sigurno ukrao!'"
("Profil")
Fredi
Stanisavljević,
džez trubač, iznosi svoju teoriju o ženi: "Slična je trubi.
Koliko joj posvećuješ pažnje – toliko ti se vraća, ako ne vežbaš
– onda ništa... Truba je ženskog roda."
("Glas javnosti")
Vrana,
pevač grupe "The Gigolo" priča o svojim žigolo iskustvima:
"Žene žele da sebi priušte ono što većina žena ne može. Hvale
se time kao skupocenom bundom. Kao što neki muškarac hoće da plati da
bi spavao sa poznatom pevaljkom i posle se hvalio. Za druženje sa mnom žene
su morale da plate 300 maraka. Znači, mene ne može da angažuje svaka.
Čak retko koja može. Sve su one zgodne i lepe, negovane, ali ja moram da
procenim kakva je ličnost. Biram klijentkinje... Najneobičnije navike
imala je jedna gospođa koja je na sastanke dolazila sa bebom koju je
ostavljala u taksiju. Posle sam saznao da ima muža, opasnog 'biznismena'
i da je dete bilo pokriće da bi mogla da izađe iz kuće."
("Blic")
Marko Vešović,
književnik, o Crnogorcima nekad i sad:
"Iz života i iz mozga crnogorskog vrlo često nicalo je nešto što
je moglo biti i uvrnuto, i luckasto, i mahnito, i komično, i groteskno,
ali nikad bez boje, bez reljefa, i bez ljudskog značaja. Bilo je neke
ludosti, izvorne, autentične, u nama, koja nas je tjerala da se
propinjemo na prste kako bismo dosegli ono što smo uobražavali da smo.
Od današnje retorike crnogorske, koja je ostala ista kao prije, meni se
svagda stuži u stomaku: to nijesu ljudi, nego gramofoni."
("Monitor")
Anđela
Ražnatović,
ćerka Željka Ražnatovića Arkana, govori o svojoj novoj ljubavi
Kristijanu Goluboviću:
Kada se nisu upoznali:
"U Erdutu 1993. godine. Otišla sam tamo sa tatom. U Erdutu je u isto
vreme bio i Kristijan koji se tu oporavljao od povreda koje je zadobio
prilikom skoka kroz prozor Petog opštinskog suda u Beogradu sa 15 metara
visine."
Kako je izgledao njihov prvi susret:
"Sedela sam sa Kristijanovom mamom u kancelariji upravnika (zatvora
Koridalo u Grčkoj, gde Kristijan izdržavao kaznu (od 14,5 godina, prim.
ur.). Onda je ušetao on. Obučen skroz u crno, sa manirima pravog džentlmena.
Odmah me je kupio."
Šta vole:
"Kristijan i ja imamo mnogo toga zajedničkog. Volimo iste stvari: na
primer reform tortu, čokoladne bananice i kesten pire."
Kristijan Golubović, o Anđeli:
"Anđela je fantastična devojka, emotivna, patrijarhalno odgojena.
Ona je mali Arkan. Voli red, rad i disciplinu. Poštena je i
plemenita."
Kako je Anđela dočekana u zatvoru Koridalo:
"Kada je Anđela prvi put došla da me poseti, u zatvoru je nastala
prava panika – stigla je Arkanova kćerka. Ceo Koridalo digao se na
noge. Uprava zatvora trčala je da je upozna."
("Nedeljni telegraf")
Elvis
J. Kurtović,
sarajevski muzičar, o uslovima koje mora da ispunjava njegova
potencijalna supruga:
"Mora da bude novije godište, da nije puno prešla, da nije udarana,
da je jednom rukom vozila, da je zimi garažirana, a ja sam onda spreman
da je uzmem na stan i hranu, zajedno sa njenim ženskim detetom, koje ima
oko sedamnaest godina. Pa ko ispunjava uslove, neka se javi."
Jedan od tih uslova Kurtović je naveo i u pesmi:
"Volim burek, zeljanicu pitu,
volim cure što ne pamte Titu."
("Svet")
Jasna
Milenković Jami,
folk pevačica, kaže da je veliki protivnik silikonskih grudi, ali to ne
obrazlaže zdravstvenim razlozima:
"Ne mogu da shvatim da će grudi, bez obzira kolike su, zadržati muškarca,
ako je on odlučio da napusti neku ženu. Mislim da je stvar u glavi, u
osećanjima, a ne jesu li grudi ovolike ili onolike. Da su velike grudi
tajna uspeha u ljubavi, Pamela Anderson bi bila najsrećnija žena na
svetu, a dobro znamo kroz šta je sve prošla. Silikonske grudi mogu na
trenutak da privuku pažnju, ali šta posle?"
("Nedeljni
telegraf")
Rambo Amadeus,
muzičar, ili kako sam kaže "Svjetski Mega Car", smatra da je
"svijet postao globalno selo": "Kulturni prostor cijele
planete je jedinstven. Omladina u Peruu, Kirgistanu, Kamčatki i FNRJ (čitaj
bivša SFRJ) pije koka kolu i onaniše na Britni Spirs."
Odgovarajući na pitanje da li će Miloševićev režim vremenom postati
deo polit-arta, kao što je to odavno postao Titov, Rambo kaže:
"Njih ne smijemo uspoređivati, razlika je u klasi. Tito je sluš'o džez,
a Slobo narodnjake." ("Danas")
N.N.,
saradnik magazina "Profil", u nadnaslovu teksta o najviđenijem
članu porodice Karić: "Bogoljub Karić je neuništivi simbol našeg
doba."
