Saose�anje za sudbinu
Predstava: "Buba", Re�ija: Egon Savin, Igraju: Goran �u�ljik, Gordan Ki�i�, Sanja Kola�ari�, Nenad Stojmenovi�
Iako
se po mnogo �emu razlikuju, na�a najnovija pozori�na ostvarenja Zlatno
runo (o kome smo pisali u pro�lom broju "Vremena") i Buba imaju jednu bitnu zajedni�ku odliku; obe predstave, svaka na
svoj na�in, poku�avaju da razviju stilizovaniji i decentniji scenski
izraz. Samo na osnovu dve predstave te�ko je odlu�no govoriti o nekakvoj
"pojavi", ali zato ova nastojanja sigurno treba nenametljivo
konstatovati i na�elno podr�ati.
U predstavi Buba Zvezdara teatra to nastojanje prevashodno se zasniva na izboru osnovne scenske konvencije; glumci stati�no govore tekst u mikrofone, dok su kretnje i fizi�ke radnje prili�no redukovane. Poreklo ovog scenskog re�enja reditelja Egona Savina verovatno se nalazi u s�mim likovima Mladena Popovi�a, beogradskim dvadestogodi�njacima koji �ive otu�eni jedni od drugih, ali i od sebe samih. Me�utim, re�enje s mikrofonima, koje okorelom ciniku mo�e delovati i kao lokalna varijanta nekog svetskog trenda, ne funkcioni�e uvek; u gluma�koj igri ose�a se kolebanje izme�u stilizacije i gra�enja realisti�kih odnosa i reakcija. Tako�e, neke realisti�ke radnje, pogotovu one s rekvizitom (sipanje viskija, pu�enje cigareta, dodavanje sata i sl.) nisu stilski uskla�ene sa osnovnom scenskom konvencijom.
Pored zna�enjskog, stilizacija s mikrofonima ima i jedan drugi, �isto tehni�ki kvalitet; koriste�i ovo scensko sredstvo, reditelj Savin ve�to se izborio sa rizi�nim prosedeom Popovi�evog komada. Naime, iako je na prvi pogled u potpunosti utopljen u konkretan milje urbanog ili pseudourbanog Beograda devedesetih i njegovih junaka (mafija�a, sponzoru�a, mladih gejeva), komad Buba nema ambicije da pru�i neku dubinsku psiholo�ku ili socijalnu analizu. Naprotiv, ovaj komad bi ponajpre mogao da se odredi kao prikaz odre�enog stanja u vidu dramskog krokija, sa pri�om i likovima datim u kratkim, ovla�nim i efektnim potezima. U takvim okolnostima reditelj bi se sigurno okliznuo da je izabrao realisti�ki pristup, sa detaljnom elaboracijom dramskih situacija, likova, odnosa.
Spomenuti prosede Mladena Popovi�a dosledno je razvijen (a i na tragu je nekih modernih svetskih trendova), ali se postavlja pitanje u kojoj meri on uspeva da izrazi sav dramski potencijal dobro izabrane teme i miljea. U ovakvom, krajnje svedenom obliku, pri�a o �e�nji dvoje beogradskih siro�i�a iz devedesetih � mlade sponzoru�e i gej mladi�a � za ljubavlju, za svetom iz maglovitih uspomena na detinjstvo, izaziva ganu�e ali ne posti�e ve�u �estinu, ubojitost i provokativnost. �ini se da bi u nekoj druga�ijoj obradi ova tema i ovaj milje mogli da ponude znatno suroviji i dublji prikaz nazadnog (pseudo)kulturnog modela koji je u ovoj zemlji vladao punu deceniju (sa tendencijom da se nastavi), i koji je sve, a pogotovu one najmla�e i najosetljivije, u potpunosti osuje�ivao u zadovoljenju osnovnih egzistencijalnih, intelektualnih i emotivnih potreba.
Kao �to je ve� istaknuto, u gluma�koj igri bilo je oscilacija izme�u �eljene stilizacije i realisti�kog izraza. To skretanje se ponajpre prime�uje u igri najmla�ih glumaca, Sonje Kola�ari� i Nenada Stojmenovi�a, koji su likove Sestre i Brata nagla�enije emotivno branili. Me�utim, iako stilski nije bila potpuno prikladna, njihova igra, naro�ito Stojmenovi�eva, izazivala je, svojom ustreptalo��u i energijom, puno saose�anje za nesre�nu sudbinu mladih junaka. Goran �u�ljik je sigurno, svedenim gluma�kim sredstvima, doneo lik hladnog i prora�unatog mafija�a Baje, isti�u�i pri tom njegovu jedva primetnu naklonost prema Bratu. Gordan Ki�i� je komi�arski efektno skicirao lik priglupog "balkanoidnog" mafija�a Kocke.
�eljena stilska postavka predstave zaokru�uje se u scenografiji Miodraga Taba�kog. �etiri vijugava pulta razli�itih visina predstavljaju, u prvom redu, funkcionalno re�enje: oni su istovremeno i �ank i krevet, oznake dva osnovna prostora drame � kafi�a i sobe. Svojim ki�erskim dizajnom sa raznobojnim lampicima oni ozna�avaju i dru�tveni i "metafizi�ki" kosmos glavnih junaka � svet no�ne zabave. Na tre�em nivou, iz scenografije se i��itava i metafori�ko zna�enje: vijugavi pultovi predstavljaju jasnu asocijaciju na morske talase, za kojima, kao za prostorom nedirnute sre�e i �ednosti, sanja najnovija u nizu izgubljenih beogradskih generacija.
Ivan Medenica
