Bomba za poslanika
Naprava koja je podmetnuta pod auto Zmaga Jelničiča
pre sedam godina ponovo "eksplodirala" u Ljubljani ovih dana
Trebalo
je da prođe sedam godina pa da ovdašnja javnost sazna kako je nekadašnji
ministar odbrane (a današnji šef opozicije) zajedno sa komandantom
Morisa, specijalne brigade Slovenačke vojske, naručio podmetanje bombe
ispod automobila najljućeg političkog protivnika. Da sve bude
pikantnije, meta – Zmago Jelinčič bio je u to doba vođa
parlamentarnog Odbora za odbranu i trn u oku ministru Janši, pošto je žestoko
kritikovao njegove postupke.
TERORIZAM ILI VANDALIZAM?: Napad na Jelinčičev volvo odigrao se neposredno pre sledeće akcije iste specijalne brigade, koja je u medijima ostala zabeležena kao Afera Depala Vas; tada su "morisovci" pod izgovorom traganja za poverljivim vojnim dokumentima, na magistralnom putu Ljubljana–Maribor kod izlaza za Depala Vas zaustavili civilni auto Toneta Smolnikara, porazbijali stakla, izvukli kroz prozor "provokatora" i podmetnuli mu lažne dokumente. Slučaj je bio toliko brutalan, da brigadi Moris više nije bilo spasa, a Janša je prinuđen da podnese ostavku; brigada Moris rasformirana je, da bi kasnije čitav slučaj bio zataškan, pošto Državno tužilaštvo odbacuje sve prijave optužbe protiv počinilaca kao neosnovane. Slična sudbina ovih dana zadesila je i slučaj eksplozije bombe ispod Jelinčičevog automobila. Istraga se saplela već na početku, pošto je vojna obaveštajna služba sprečila saslušanje osumnjičenih. Godine su prolazile i sve bi prekrila prašina da naprasno nije progovorio bivši komandant specijalne jedinice Moris – Ladislav Troha.
Troha otkriva da je na molbu pretpostavljenih falsifikovao stražarske knjige, kako bi oficirima, učesnicima bombaškog napada, obezbedio lažni alibi. Javnost se još nije oporavila od šoka, a već se javio najviši državni tužilac izjavom da ovo "podmetanje bombe ne može biti tretirano kao terorizam", već kao "uništavanje tuđe stvari", koje je kao takvo – već "zastarelo". Izjava nije imala željenog efekta – mediji ne ispuštaju aferu. Ređaju se izjave, što oštećenog Jelinčiča, što tužilaštva. Samo Troha ćuti, sve dok krajem prošle sedmice nije procurelo da je Ladislav Troha, koji je u svojoj ispovesti u "Večeru" poimence prozvao aktere atentata na Zmaga Jelinčiča – nestao. Policija otvara novu istragu, a mediji, uvek gladni senzacija, ovoga puta neverovatno šturo (i retko) izveštavaju o nestanku neprijatnog svedoka.
Oprez medija ovoga puta nije plod profesionalizma, već je posledica svojevrsnog shvatanja lokalpatriotizma; teško je pisati o poslednjim zbivanjima u Sloveniji sa asocijacijama na neke od latinoameričkih vojnih hunti, od pre dvadesetak godina. Ili, još gore – povlačiti paralelu sa sličnim događajima iz komšiluka, porediti Sloveniju sa zločinima u Srbiji potkraj Miloševićeve ere i nerasvetljenim nestankom Ivana Stambolića.
PEVAJUĆI MAJOR: Bilo kako bilo, Trohin brat je pre desetak dana prijavio njegov nestanak. Ladislav Troha postao je poznat široj javnosti pre dve godine, kada se zbog problema koje je imao u slovenačkoj vojsci (SV) odlučio za neobičan protest. Celo leto stajao je uz jarbol za zastavu nasuprot ulazu u slovenački parlament, isprva u uniformi, svirao gitaru i prolaznicima objašnjavao da slovenački soldati nemaju gas-maske ni ašove, da im je obuća loša, kako se švercovalo oružje i slično. Slovenačka vojska je zbog nedorečenih i komplikovanih propisa imala mnogo muka pre nego što je uspela da mu svuče uniformu i izbaci ga iz aktivne službe.
Trohino mišljenje su, izgleda, delile još neke njegove kolege, pa je nedavno ponovo dobio posao u Vojsci, ovoga puta u Ministarstvu odbrane, u odeljenju za zaštitu i spasavanje, gde se takođe vodi kao "nestao", od 19. januara 2001. godine.
Istini za volju, Trohina ispovest je u slovenačkoj javnosti samo podgrejala priču koja je bila delimično poznata. Jer, policija je 1993. godine veoma brzo otkrila ko želi da minira Jelinčiča. Svih narednih (sedam) godina nedostajao je samo svedok, neko ko bi potvrdio da je iza svega stajao Janša. I Moris.
Konačno, Troha svedoči da mu se oko podneva 13. aprila 1993. godine, u odajama Ministarstva odbrane, poverio njegov nadređeni (tadašnji komandant brigade Moris Anton Krkovič), rekavši da "ima pizdariju", jer je "Robert ispod Jelinčičevog automobila zapalio čik". Te noći je u tri časa i osam minuta ispod volvoa 460, parkiranog u Pražakovi ulici u Ljubljani, eksplodirala bomba. Bomba je bila postavljena ispod rezervoara za benzin (sa 60 litara goriva), a auto je od američke ambasade delilo jedva 50 metara. Veća katastrofa u najužem centru Ljubljane izbegnuta je samo zahvaljujući sreći.
Policija je brzo otkrila "vruć trag"; jedan od čuvara iz obližnjeg preduzeća ispričao je inspektorima da je oko tri ujutro ispred zgrade opazio mlađeg muškarca, čije mu se ponašanje učinilo sumnjivim. Momka je nešto kasnije na istom mestu pokupio fiat uno zagrebačke registracije. Inspektori su posumnjali da je reč o vozilu čiji je vlasnik Robert Suhadolnik, pripadnik specijalne brigade Moris. Troha danas otkriva da su u akciji učestvovali i Darko Njavro, te Davorin Osolnik, koji je za tu priliku upotrebio pozajmljeni golf bele boje. Kada su kriminalisti stegli obruč oko osumnjičenih, major Troha je kao neposredni nadređeni oficir osumnjičenih operativaca pozvan u Ljubljanu.
Komandant brigade Moris ubedio je tada Trohu da će se Janez Janša preko Lojzea Peterlea, partijskog šefa tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Ive Bizjaka, pobrinuti da "istraga ne bude posebno efikasna". Krkovič je na Trohino pitanje ko je naručio akciju odgovorio da je "Janša samo hteo da zaplaši Jelinčiča". Povod "zastrašivanja" bilo je Jelinčičevo uporno kritikovanje ministra Janše, brigade Moris i uopšte – Ministarstva odbrane.
Ladislav Troha posle "snažnog psihološkog pritiska" pristaje da postupi po instrukcijama svog pretpostavljenog Krkoviča. Zato u istrazi daje alibi osumnjičenom Suhadolniku izjavom da je u vreme eksplozije bio na straži. Radi toga su falsifikovane čak i knjige straže. Da je Suhadolnik zaista stražario, potvrđuje još jedan svedok, redov, koga su "obezbedili" Darko Njavro i Anton Krkovič, uz znanje vojne obaveštajne službe i njenog šefa Simona Krejana. Policiji nije preostalo drugo nego da na tužilaštvo adresira prijavu protiv "nepoznatog počinioca". To je bio i prvi (u nizu) incident između Ministarstva odbrane (Janša) i Ministarstva unutrašnjih poslova (Igor Bavčar, koji je u međuvremenu izabrao drugu političku opciju i razišao se sa Janšom). Hronologija celog slučaja zabeležena je u izveštaju kriminalističke policije (o nezakonitim radnjama u Ministarstvu odbrane), poznatom pod imenom Dosije 13.
ZATAŠKAVANJE "RADI EVROPE": Epilog celog slučaja u ovom trenutku izvestan je koliko i sudbina majora Trohe. A za njega još nije jasno da li ga je pojeo mrak ili je pribegao metodama iz poslednje službe – pa je zaštitio glavu i spasava goli život, krijući se dok se prašina ne slegne, a država ne postupi po zakonu. Sumnju u državu i njene zakone, međutim, podstiče izjava generalnog državnog tužioca Zdenke Cerar da motiv podmetanja bombe "nije poznat", zbog čega eksplozija treba da se tretira kao "uništenje tuđe stvari". Po time može da se nasluti da se aktuelna politička nomenklatura upinje da zataška stvar, iako su krivci njeni politički rivali. Jasno je da motivi počinioca do Trohine ispovesti nisu bili raskrinkani, pošto je to sprečavala vojna obaveštajna služba. U Okružnom javnom tužilaštvu u Ljubljani tvrde da će uprkos medijskom nastupu šefice proveriti nove informacije i obaviti saslušanja pa tek onda odlučiti šta će.
Dok sudski mlinovi melju, slovenački političari našli su retku priliku da budu jedinstveni. Jer, ovoga puta ne samo da Janšom predvođenoj opoziciji ne odgovara podgrevanje ove afere, već se u istom čamcu našla i vladajuća koalicija. Janez Drnovšek želi tihu i mirnu vladavinu, a kako je do narednih izbora još daleko, nije mu potrebno talasanje u opoziciji, a još manje loš imidž države u međunarodnoj javnosti. U redovima vladajuće LDS veruju da bi takva afera "štetila Sloveniji" koja velikim koracima grabi ka Evropskoj uniji. Naravno, to nije sve – Janez Drnovšek je i 1993. godine bio premijer, pa bi neko mogao da pomisli da se sada po novinama pere prljav veš iz ranih dana njegove vladavine.
Umesto da se stvari raščiste, okrivljeni kazne i time spreči nastavljanje slične prakse, javnost se kljuka idejom da je za "opšte dobro" zdravo zažmuriti na jednu bombu. Jeste da se poslanik Jelinčič nešto buni, jeste Ladislav Troha malo "nestao" pre desetak dana, ali policija i mediji ponašaju se kao da tako treba, pošto su eksponirani moćni i opasni ljudi. To što je nestanak prijavio Trohin rođeni brat, tumače kao neku vrstu samoreklame. Policija, doduše, i dalje vodi istragu, ali kako joj još niko nije javio ni za kakav trag – zapravo tapka u mestu. Prozvani osumnjičeni i dalje su slobodni, ondašnji ministar policije Ivan Bizjak sada je ponovo ministar u Drnovšekovom kabinetu (ovoga puta ministar pravosuđa), a moderator poduhvata oko Jelinčičevog volvoa, Anton Krkovič, školuje se u Londonu na prestižnom War Collegeu!
Svetlana Vasović-Mekina
