Vreme broj 527, 8. februar 2001.

U pro�lom broju "Vremena" knji�evnik Miroslav Karaulac izneo je ozbiljne sumnje u autenti�nost tekstova koji se u �asopisu "Sveske" Zadu�bine Ive Andri�a objavljuju pod Andri�evim imenom. Karaulac tvrdi da to nije Andri�evo delo. Tim povodom obratili smo se �aneti Peri�i�, istori�aru knji�evnosti i autoru vi�e radova o Andri�evom delu, koja za na� list ka�e: "Za mene u ovom trenutku nije, dakle, sporan rukopis. Moju nedoumicu izaziva tekst: stil kojim je pisan, sintaksa, leksika i tematika"

Nisam imala prilike da vidim gra�u iz kutije koja je bila zape�a�ena i �uvana u Arhivu SANU-a u Andri�evoj rukopisnoj zaostav�tini. Ali, na osnovu fotokopija nekolikih stranica objavljenih u �esnaestom i sedamnaestom broju Svezaka Zadu�bine Ive Andri�a, rekla bih da jeste re� o Andri�evom rukopisu. Taj rukopis �itam, de�ifrujem i tuma�im ve� vi�e od jedne decenije, tako da bih, s visokim stepenom sigurnosti, mogla re�i da je tekst ispisan rukom Ive Andri�a. Tim pre �to sam, pi�u�i knjigu o jednom Andri�evom nedovr�enom romanu, nekoliko godina radila upravo na tekstovima pisanim tokom tre�e decenije dvadesetog veka, u vreme kada su datirani i rukopisi objavljeni u poslednjim brojevima Svezaka.

Za mene u ovom trenutku nije, dakle, sporan rukopis. Moju nedoumicu izaziva tekst: stil kojim je pisan, sintaksa, leksika i tematika. Ako se pogledaju Andri�evi tekstovi pisani u najranijoj mladosti, bele�ke iz �a�kog doba, iz vremena zato�eni�tva i konfinacije (1914-1918), pisma, bele�ke u sveskama, zapisi ovla� naba�eni na papiri�ima, ili pak, s druge strane, tekstovi koje je ispisivao kao ve� star �ovek, sedamdesetih godina, uo�i�e se jedna kvalitativna stilska konstanta: Andri�eva re�enica uvek je bila �vrsta, precizna i jezgrovita, jasno srezana, briljantno skovana, kao u kamenu isklesana i do perfekcije ugla�ana. Ne govorim, naravno, o pri�ama objavljenim tokom druge i tre�e decenije � Put Alije �erzeleza, Mustafa Mad�ar, Most na �epi, Anikina vremena, Mara milosnica � remek-delima Andri�eve pripoveda�ke umetnosti. I kada cizelira svoj tekst pa ga objavi, i kada ispisuje koncepte, krokije, verzije i usputne pribele�ke � Andri�ev stil je prepoznatljiv. Taj stil ne prepoznajem u tekstovima objavljenim u poslednjim brojevima Svezaka.

S druge strane, poznato je da je Andri�, u svojim proznim delima, u izvesnom smislu stabilizovao sintaksu srpskoga jezika: ako samo pogledamo strukturu re�enica u Andri�evim pripovetkama iz dvadesetih i tridesetih godina (imam tu u vidu i takozvani sirov tekst � koncepte i varijante rukopisa), ako analiziramo tipove Andri�evih re�enica, sastav i odnos me�u grupama re�i, uvide�emo da one imaju malo zajedni�kog sa strukturom re�enice u tekstovima o Vuletu Pupavcu, Ko�tani, Samuilu Faju.

Zatim, mnoge izraze upotrebljene u tekstovima iz poslednjih brojeva Svezaka, koliko je meni poznato, ne nalazimo nigde u Andri�evom knji�evnom opusu. Mo�e biti da su takve stvari mogle da mi promaknu, ali ne bih se zaklela da sam negde u Andri�evim objavljenim delima ili rukopisima videla re�i i izraze poput: �ivovanje, otoi�, otoi�a�nji, uvarisati, posepce, biti u prevazi, slu�iti se, vrze po glavi, blago�asnost, umotriti, naknaditi. Ili, pogledajmo jednu celu re�enicu: "Onda mu lakne na srcu, koje tek �to ne isko�i od �udnje da se vine nad odvuglom zemljom kojoj je uvardao bivanje, da se vine i da tamo ostane."

I kona�no, meni je te�ko da objasnim kako je mogu�no da se u ogromnom korpusu tekstova iz Andri�eve rukopisne zaostav�tine (bele�nice, odvojeni listovi, daktilo verzije, varijante i kompletni rukopisi dela...), bar koliko ja znam, ne na�u tekstovi o temama o kojima je re� u gra�i iz zape�a�ene kutije, a da, sa druge strane, u toj kutiji nema, barem u onome �to je do sada javnosti poznato, ni�eg �to bi se moglo povezati sa temama koje su Andri�a okupirale celoga �ivota.

Bojim se da u ovom trenutku, budu�i da se nisam ozbiljnije bavila ovim problemom, ne umem da dam pozitivan i jasan odgovor na pitanje ko je onda autor teksta ispisanog Andri�evom rukom?!

I na kraju, moram re�i da se kao logi�no name�e pitanje za�to bi ve� ugledan pisac, u zrelim �etrdesetim godinama, prepisivao tu�e tekstove, uz to tekstove vrlo niske knji�evne vrednosti. Drugo, ni�ta manje logi�no pitanje jeste: kako je mogu�no da se ono �to je pisac, pretpostavlja se, ostavio da spali toliko su�tinski, po svim knji�evnim kriterijumima, razlikuje od svega �to nam je do sada kao njegovo bilo poznato.

�aneta �uki�-Peri�i�

Jo� od prvih re�i koje su objavljene u "Sveskama" kao Rukopis "Vule Pupavac", posumnjao sam da to mo�e biti Andri�, ka�e za "Vreme" Du�an Ivani�, profesor na Katedri za srpsku knji�evnost Filolo�kog fakulteta u Beogradu. "Ni�ta u tim tekstovima nije me moglo podsetiti na Andri�a. Mislim da je cijeli postupak pripisivanja teksta Andri�u obavljen, ako smijem re�i malo preo�tro, nestru�no i nekvalitetno. Ti tekstovi su nevrijedni. Kada bi se prihvatilo da je ovo Ivo Andri�, onda vi�e ne bi postojalo jedinstvo njegovog djela."

(Prilog Du�ana Ivani�a "Vreme" �e objaviti u slede�em broju)

Miroslav Karaulac
Ni�ta se ne sla�e

Argumenti Miroslava Karaulca da tekstovi koji su objavljeni u "Sveskama" nisu Andri�evi mogu se sa�eti u nekoliko teza:

• Objavljeni radovi po jeziku, stilu i po svojim sadr�ajima o�tro odudaraju od prepoznatljivog Andri�evog knji�evnog rukopisa;
• Arhai�na leksika tekstova u "Sveskama" ne nalazi se nigde na drugom mestu u Andri�evom delu;
• Nijedna Andri�eva biografska odrednica ne sla�e se sa podacima iz tekstova koji su objavljeni pod Andri�evim imenom;
• Dva od tri objavljena teksta nespojiva su s Andri�evim nagla�enim odsustvom interesa za pozori�te, posebno za probleme pozori�ne dramaturgije.

prethodni sadr�aj naredni