Za formiranje anketnog odbora ili državne komisije za rasvetljavanje serije ubistava u Srbiji od 1991. do danas
Od avgusta 1995. (ubistvo Branislava Matića Belog) pa do avgusta 2000. (otmica Ivana Stambolića) u Srbiji je izvršen izvestan broj ubistava sa umišljajem (najmanje dvadeset); sva ta ubistva imaju sledeće zajedničke imenitelje: žrtve su bile značajne ličnosti iz podzemlja, biznisa, policije i politike; taktika, tehnika i "rukopis" počinilica bili su uvek isti i ukazuju na vrhunski profesionalizam, veliki novac i ozbiljnu obaveštajnu pripremu; najvažnije od svega, ta su ubistva ostala nerasvetljena, što ostavlja mesta sumnji da su organi unutrašnjih poslova bili ili nesposobni, što je manje verovatno, ili ometani u radu na ovim slučajevima, što je verovatnije. Naime, brojnost, osposobljenost i tehnička opremljenost organa Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (uključujući, naročito, njegov Resor državne bezbednosti) takvi su da se objektivni neuspeh u rasvetljavanju toliko mnogo i tako značajnih ubistava javlja kao neverovatan. Prethodni režim navodio je kao razloge neuspeha u rasvetljavanju tih ubistava različite okolnosti: od toga da "ni ubistva Džona Kenedija i Ulofa Palmea još nisu rasvetljena", pa do toga da "strane službe vršljaju po Srbiji"; svi ti navodi deluju neuverljivo i jeftino. Jednostavno je neverovatno da baš ni u jednom slučaju istraga nije došla ni do kakvih rezultata – s obzirom, ponavljamo, na brojnost, opremljenost i širinu ovlašćenja MUP-a Srbije. Postoje, dakle, osnove za sumnju da su rad organa unutrašnjih poslova na rasvetljavanju tih ubistava sistematski obeshrabrivale, ako ne i direktno ometale organizacije i pojedinci bliski vrhu Miloševićevog režima.
Moralna hipoteka koja je tako pala na državu Srbiju i njene organe javne i državne bezbednosti nepodnošljiva je. To što Resor državne bezbednosti MUP-a Srbije nije prstom mrdnuo da spreči događaje od 5. oktobra 2000. – čime se može objasniti ostanak gen. Radeta Markovića na njegovom čelu izvesno vreme – nije razlog da ne počne skidanje te teške hipoteke sa naše države i njenih organa vlasti; što pre, to bolje. Srbija više ne može da bude zemlja u kojoj neka mračna sila ubija (ili otima) koga hoće, a stanovništvo, vlast i policija na to sležu ramenima sa budističkim fatalizmom, kao da je reč o Božjoj volji, kao da su svi ti ljudi umrli od raka ili infarkta. Takvo stanje nepodnošljivo je i žrtve nerasvetljenih ubistava nemoguće je gurnuti pod tepih istorije, inače ćemo živeti okruženi ubicama. Događaji od 5. oktobra 2000. i ishod izbora od 23. decembra 2000. otvaraju mogućnost da se ove mračne afere razjasne jednom za svagda i da država Srbija u budućnost krene neopterećena.
Stoga zahtevamo da Skupština Srbije što pre imenuje specijalni anketni odbor za rasvetljavanje ovih ubistava; da vrh države Srbije i Jugoslavije imenuju specijalnu državnu komisiju – ili svi oni imenuju specijalno telo sa vanrednim ovlašćenjima. Ta tela treba da imaju najšira ovlašćenja koja uključuju i: pravo na nagodbu o imunitetu sa svedocima i osumnjičenima u zamenu za informacije koje vode rasvetljavanju slučajeva i za svedočenje pred sudom; ovlašćenja i sredstva za punu zaštitu svedoka, uključujući i davanje novog identiteta; ovlašćenja za odabir i upotrebu posebno imenovanih pouzdanih islednika-kriminalista sa potpunom zaštitom i širokim ovlašćenjima i nadležnostima; pravo na odabir organa bezbednosti koji će vršiti operativne istražne radnje i na isključivu komandu nad njima; potpunu zaštitu i imunitete tog anketnog odbora ili državne komisije i njihovih operativnih organa, koji bi bili odgovorni samo Skupštini i vrhu države.
Za tako nešto ne postoje zakonske smetnje – osim onih koje se daju ukloniti jednostavnim izmenama Zakona o krivičnom postupku i Krivičnog zakona. Tim izmenama uvele bi se ustanove povlašćenog i zaštićenog svedoka, ustanova nagodbe i ustanova imuniteta posebnih istražnih tela za ograničeno vreme na koje su dobila mandat. Takva zakonska rešenja poznaju mnoge evropske države koje su ih i uvele boreći se protiv organizovanog kriminala i zločinačkih i terorističkih organizacija. Sve ostale pretpostavke za rad posebnih istražnih tela moguće je obezbediti u okviru postojeće regulative i pravila službe u organima bezbednosti, tužilaštvima i sudovima.
Jedino se tako Srbija može osloboditi ove noćne more, ovog eskadrona smrti koji nekažnjeno ubija koga hoće – ili koga mu narede – već, evo, devet godina. Jedino tako će nova vlast moći da se opere od postojeće mračne sprege politike, policijsko-vojno-obaveštajnog polusveta, organizovanog kriminala, šverca, finansijskih mahinacija i ubistava u njihovoj funkciji. Jedino tako će se Srbija osloboditi pretnje terorom koja će postojati sve dok postoje ostaci nove feudalne kaste "ratnika-patriota", korumpiranih policajaca i plaćenih profesionalnih ubica u službi zločinačkih organizacija i pojedinaca. Uostalom, zločinačke organizacije i pojedinci biće uklonjeni najlakše i najbrže rasvetljavanjem onih zločina koje bivša vlast nije mogla – ili, pre će biti, nije htela – da rasvetli.
