| Nedelja
Lik i delo
Vlade Divac (Vladimir Stanković)
Politika
Predlog nedeljnika "Vreme" za formiranje
anketnog odbora ili državne komisije za rasvetljavanje serije ubistava u
Srbiji od 1991. do danas
Buđenje opozicije: Daleko je kontrarevolucija (Nenad
Lj. Stefanović)
VJ i Haški sud: Vitezovi od Ovčare (Dejan
Anastasijević)
Državno milosrđe: (Pre)široka amnestija (Roksanda
Ninčić)
Priča sa naslovne strane: Šta čeka vlasnika Belog
dvora (Zoran Majdin)
Saradnja sa svetom: Libijska veza (Miloš Vasić)
Impulsivna vlast: Zakulisne igre oko Telekoma Srbije
(Petar Cvijić)
Ekonomske (ne)jednačine: Raspodela aluzija
(Dimitrije Boarov)
Intervju - Milenko Smiljanić, predsednik Saveza
sindikata Srbije: Jak lobi samoupavljača (Miša Brkić)
Zdravstvo: Gresi i uspesi dr Babića (Slobodanka Ast)
Dosije - Izbeglice: Integracija kao opredeljenje
(Jelena Grujić)
Nuspojave
Bagdad – Batajnica (Teofil
Pančić)
Ljudi
i vreme
Kultura
Vladimir Pištalo, pisac: Zidanje rečima
(Nebojša Grujičić)
Kalendar umetničke grupe FIA: Rađanje novog doba
(Jovan Despotović)
Film - Završen Fest: Iskreni ekstremizam (Maja
Uzelac)
Senka nad Andrićevom ostavštinom: Oči varaju (Dušan
Ivanić)
Pozorište: Princip igre (Ivan Medenica)
Knjige: Ra(t)ni radovi (Teofil Pančić)
Scena
Svet
Burna previranja u Hrvatskoj: Balvani zatvaraju krug
(Tatjana Tagirov)
Konstituisanje vlasti u BiH: Senka trećeg entiteta
(Radenko Udovičić)
Bliskoistočno prebrojavanje: Dalje od mira (Miodrag
Radović, Beta)
Jedan dan u čuvenoj Butirki: U zatvoru, ili kod kuće
(Nenad Šebek)
Mozaik
Brakovi homoseksualaca: Venčanje
bez mlade (Tamara Skrozza, Biljana Vasić)
Ulična trgovina: Urbani virus (Sonja Ćirić)
Arhitektura dvadesetog veka (6): Hipersenzualnost
(Miloš Bobić)
Zona sumraka
Jesmo li načitani? (Ljubomir Živkov)
Pošta
Vreme
uživanja
Zdravstvena knjižica (Tamara Skrozza) |
Meč
Kako novine pišu Vojislavu Koštunici je po treći
put za mesec dana upućen poziv da se javno, pred kamerama Televizije Crne
Gore, sretne s Milom Đukanovićem i da se u tročasovnom duelu pitaju za
junačko zdravlje. Megdan bi bio tročasovni i donekle, čini mi se,
neravnopravan – dotična televizija Đukanovića priznaje za
predsednika, dočim je Koštunica običan građanin, takozvani predsednik
takozvane države koja se baškari na jednoj stolici u Ujedinjenim
nacijama. Ali, bilo bi, svakako, zanimljivo prisustvovati posredstvom
ekrana tom političkom meču. I bilo bi, nadam se, korisno. Moja malenkost
nedavno je bila u sličnoj situaciji, na, naravno, nižem nivou. Lično, a
to sam i rekao, nemam ništa protiv da Crna Gora “emancipuje svoju državnost”
što je najmekši mogući termin za odvajanje od Srbije. Ali, otkrio sam
neku čudnu strastvenost na “suprotnoj strani”: ona je, naime, ljuta i
kad im to kažete, jednako kao da sam se zalagao za unitarnu državu.
Otuda mislim da ni Koštunica ne može mnogo pomoći Đukanoviću. Taj su
čanak sami na vatru pristavili i sami će morati da duvaju u njega da
varenika ne iskipi.
D.Ž.
|
