Vreme broj 528, 15. februar 2001.

Široka skala negodovanja prati odluku da se oko 30.000 ljudi pusti iz zatvora ili da im se smanji kazna 

Više od trideset hiljada počinalaca krivičnih dela uskoro bi aktom državnog milosrđa moglo biti potpuno ili delimično oslobođeno kazne. Skupština Srbije je, naime, početkom nedelje usvojila Zakon o amnestiji za dela na koja se odnosi republičko zakonodavstvo, dok se očekuje da savezni parlament u okviru svoje nadležnosti učini to isto u petak 12. februara. Usvajanje republičkog zakona propraćeno je različitim vrstama negodovanja, a može se pretpostaviti da ni budući savezni propis neće sasvim glatko proći.

UBICE I RAZBOJNICI: Republički Zakon o amnestiji propisuje da će osuđenima za lakša dela zatvorska kazna biti smanjena za četvrtinu, dok je počiniocima teških krivičnih dela izdržavanje kazne skraćeno 15 odsto. U ovu drugu kategoriju spadaju ubistva, otmice, silovanje, protivprirodni blud, rodoskrvnjenje, razbojničke krađe, razbojništva, iznuda i zločinačko udruživanje. Podsećamo da su amnestiju tražili zatvorenici u Srbiji prilikom pobune prošle jeseni, a obećali su im je koministri u tadašnjoj prelaznoj vladi Srbije. Protekle nedelje su se zatvorenici opet pobunili, istina u manjem obimu, jer smatraju da su im kazne premalo skraćene.

Biće amnestirano ukupno 4167 osoba, a od amnestije su izuzeti samo osuđeni za obljubu ili protivprirodni blud nad nemoćnim licima i mlađima od 14 godina, kao i svi koji su više od tri puta pravosnažno osuđivani.

Republički ministar pravde Vladan Batić je, u najkraćem, ovako objasnio Zakon: uslovi u zatvorima su neljudski; amnestija je akt milosrđa uobičajen u praksi demokratskih zemalja (a i naše); više od dve hiljade pravosnažno osuđenih čeka na izdržavanje kazne jer nema mesta u zatvorima; zakon ne znači da će Vlada blagonaklono gledati na porast kriminala – naprotiv.

Šta je sporno?

Prema oceni Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava dosta su ishitreno izabrana dela koja će republička skupština amnestirati. Jedan od najočiglednijih primera nesmotrenosti jeste proglašenje amnestije za krivično delo silovanja, kažnjivo zatvorom od jedne do deset godina.

Zašto su – pita u razgovoru za naš list Dušan Ignjatović, izvršni direktor pomenutog komiteta – od amnestije izuzeti samo osuđeni za obljubu ili protivprirodni blud nad nemoćnim licima i mlađima od 14 godina (za koje je predviđena kazna od šest meseci do pet godina zatvora), a ne i oni koji su silovali maloletno lice odnosno oni usled čijeg je dela nastupila smrt ženskog lica – za šta je, inače, predviđena kazna od najmanje tri godine zatvora?

Još petnaestak ženskih nevladinih organizacija koje se bave problemom muškog nasilja nad ženama i decom poslalo je protestno pismo Ministarstvu pravde i Odboru za pravosuđe poručujući da krivična dela protiv dostojanstva i morala ne bi trebalo da potpadnu pod opšti akt milosrđa države.

OSPORAVANJA: Pojavila su se, međutim, i političko-nacionalna osporavanja. Nije veliko iznenađenje što je šef poslaničke grupe SPS-a, sveprisutni Branislav Ivković, za skupštinskom govornicom rekao da DOS u stvari hoće da oslobodi albanske političke zatvorenike, niti da je Tomislav Nikolić (SRS) izjavio da ako Havijer Solana nije zločinac za DOS-ovu vlast – onda se niko drugi u našim zatvorima ne može smatrati kriminalcem. Posebnu dimenziju celoj priči dale su, međutim, porodice nestalih i otetih lica sa Kosova koje su protestovale pred Skupštinom Srbije u vreme njenog zasedanja, tražeći da se istovremeno sa primenom Zakona o amnestiji ozbiljno radi na rasvetljavanju sudbine 1300 ljudi o kojima se ništa ne zna. "Tražimo reciprocitet", izjavio je Slavko Radulović, jedan od članova porodica nestalih.

"Razumljivo je da ti ljudi protestuju na svaku reč vezanu za amnestiju, jer izostaje bilo kakav rezultat traganja za nestalim pripadnicima njihovih porodica. U svesti tih porodica je puštanje Albanaca nezaslužena milost. Ipak, država ne može držati taoce", kaže za "Vreme" Gradimir Nalić, savetnik predsednika SRJ za ljudska prava.

Činjenice u vezi s Albancima su sledeće: republičkom amnestijom biće obuhvaćeni i pripadnici te nacionalne grupacije osuđeni po članu 33 Zakona o oružju i municiji (uglavnom zbog nelegalnog posedovanja oružja), kao i osuđeni za dela klasičnog kriminala (najčešće ubistva iz krvne osvete), od kojih neki izdržavaju kaznu još od 1994. i 1995. godine.

Najveći broj albanskih zatvorenika (trenutno ih je u Srbiji između 600 i 700) biće, međutim, amnestirano po saveznom zakonu – ukoliko bude usvojen u predloženom tekstu. Reč je prevashodno o onima koji su od 27. aprila 1992. do 7. oktobra 2000. godine počinili – ili postoji osnovana sumnja da su počinili – krivična dela oružane pobune iz člana 124 Krivičnog zakona SRJ, pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja (član 133), udruživanja radi neprijateljske delatnosti (člana 136), s tim što je ova poslednja grupacija najbrojnija. Takva lica biće oslobođena krivičnog gonjenja, oslobođena izvršenja kazne i osuda će im biti brisana.

TERORISTI: Prema predloženom saveznom zakonu, neće biti amnestirani osuđeni za terorizam (član 125 KZ SRJ), što je u skladu s opredeljenjem skoro celog sveta da se pooštri borba protiv terorizma. Neke nevladine organizacije procenjuju da po tom članu trenutno izdržava kaznu oko 180 Albanaca (reč je uglavnom o poznatoj "đakovičkoj grupi" od 143 Albanca osuđenih prošle godine u dosta spornom sudskom procesu, s tim što presuda još nije postala pravosnažna). U obaveštenim pravničkim krugovima pretpostavlja se da će slučajevi osuda za terorizam biti pojedinačno preispitivani, te da će i ti ljudi verovatno biti pušteni iz zatvora znatno pre nego što im istekne kazna.

U političkoj pozadini priče o amnestiji za Albance jeste jak pritisak Zapada da se oni oslobode zato što su po njihovoj – kao i po oceni mnogih ovdašnjih pravnika – osuđeni u političkim procesima sa brojnim proceduralnim manjkavostima i često bez prava na valjanu odbranu. Pre posete glavnog tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte Beogradu taj zahtev je čak imao primat u odnosu na isporučivanje Miloševića i ostalih Hagu. Kako saznajemo, Zapad od Jugoslavije traži da iz zatvora pusti sve Albance, s tim da se oni koji se ne mogu amnestirati prebace na Kosovo da dosluže kaznu. To bi, po oceni brojnih pravnika, predstavljalo grubo narušavanje sistema izvršavanja krivičnih sankcija Republike Srbije.

DEZERTERI: Važnije od svega toga, međutim, jeste to da će budući savezni zakon o amnestiji – ukoliko bude usvojen uprkos očekivanom protivljenju socijalista i njima slično opredeljenih poslanika – osloboditi krivice dezertere iz kosovskog rata, čiji se broj procenjuje na čak trideset hiljada ljudi.

Očekivana amnestija za dezertere treća je u poslednjih 18 godina (1982. amnestirani su dezerteri u bivšoj SFRJ, a 21. juna 1996. na osnovu obaveza preuzetih Dejtonskim sporazumom amnestirani su dezerteri iz dotadašnjih ratova na teritoriji bivše SFRJ) i, prema procenama nekih generala VJ-a, biće najšira dosad. Prema zakonskom predlogu, biće oslobođeni krivičnog gonjenja i izvršenja kazne lica koja su do 7. oktobra 2000 "učinila, ili postoji osnovana sumnja da su učinila krivična dela: odbijanja primanja i upotrebe oružja iz člana 202 KZ SRJ, neodazivanja pozivu i izbegavanje vojne službe iz člana 214, izbegavanje vojne službe onesposobljavanjem ili obmanom iz člana 215, samovoljno udaljavanje i bekstvo iz Vojske Jugoslavije iz člana 217", s tim što je najviše vojnih obveznika gonjeno po članovima 214 i 217.

Takvih koji nisu želeli da ratuju za Miloševića ima i sad po zatvorima, protiv nekih su postupci u toku, dok neki ne smeju da se vrate u zemlju jer su u odsustvu osuđeni na tri do osam godina zatvora. Kako piše u obrazloženju zakona, za neodazivanje pozivu i izbegavanje vojne službe vojni sudovi su do sada pravosnažno osudili 1786 građana, postupak je u toku protiv njih 8136, a krivične prijave su podnete protiv još 12.540 lica.

Ako savezni zakon bude usvojen, moguće je da će, konačno, kazne biti oslobođen i knjaževački aforističar Bapsi, koji je zbog uvrede bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića osuđen na pet meseci zatvora i čeka na izdržavanje kazne.

Roksanda Ninčić