Vreme broj 528, 15. februar 2001.

Antizid je postao neka vrsta tektonskog udara na poslednje ostatke berlinskog zida u ovdašnjim mozgovima

Kada je na ruševinama nekadašnje Galerije "Sebastijan" krajem 1992. u Beogradu predstavljen prvi kalendar Umetničke grupe FIA u produkciji štamparije Publikum, dakle u onom vremenu koje je obećavalo sve sem dobre budućnosti (što se nažalost pokazalo kao tačan nagoveštaj), malo je njih bilo koji su ovaj događaj sagledali u svim njegovim implikacijama. Iako je prvi rat na bivšim jugoslovenskim prostorima u devedesetim godinama u tom trenutku već bio završen a drugi još nije poprimio pune razmere, simbolika rađanja jednog novog kulturnog fenomena prisutnima se mogla učiniti uskim prolazom kroz sve tanušnije područje razuma koji će se ubrzo masovno sunovratiti u bezumlje, destrukciju i opštu dramu.

U galeriji likova sa tog prvog kalendara koje je snimio Stanislav Šarp našao se onaj Beograd koji je obeležio prethodni period, Beograd sosamdesetih koji će postepeno ali zauvek nestati, koji će biti zamenjen onim njegovim iznakaženim licem čije ostatke danas još uvek jasno vidimo. Kao da je i njegov naziv Nemoguće bolno vapio pred vizijama neposredne budućnosti, ne slučajno oslonjenim na istoimenu nadrealističku publikaciju odnosno na onu vrstu kreativne imaginacije koja nastaje u vremenima neposredno pred istorijske lomove.

SERIJA DEVEDESETIH: U istom duhu nastavljena je 1994. godine strategija ukazivanja na značenja vremena nadrealističkim rečnikom – kombinacijama fotografije i tipografije dvanaest jugoslovenskih fotografa (od doajena do najmlađih) kao L' Impossible predloška za muzej fotografije, što je naravno bilo potpuno suprotno (dakle i dalje nemoguće) ne samo zbog tadašnjih kulturnih mogućnosti već i zbog neskrivenih namera vlasti koja je i nadalje pravila planove za nove ratove. Serija nadrealističkih prerada načinjena je i 1995. pod nazivom Život u pokretu fotomontažama i kolažima koji su pak pokušali da baš u toj godini najave jedan novi, nažalost pokazaće se neopravdani optimizam spram realnosti hiperinflacije, izolovanosti, životnog beznađa... Ta kontradikcija formulisana je sledeće godine kao Nadrealizam – Optimizam u portretima onih protagonista, i pored svega, urbanog Beograda koji su, opet uzaludno, najavljivali neku stvarnost izvan realnosti, svetlo u mraku, život u smrti. I Balkanski ples iz 1997. ukazuje na taj dualitet isključivosti kroz portfolio Aleksandra Kujučeva: rok vs. turbofolk, dakle urbano protiv ruralnog, umetničko naspram antiumetničkog, sofisticirano kontra primitivno. Iako je naziv kalendara Idiot za 1998. nastao zbog fotografija urađenih istoimenim malim aparatom Dragana Papića sa temom "Ratni dnevnik dezertera", on u svojim dubljim značenjskim slojevima ukazuje zapravo na opšte duhovno stanje razorene države i rastrojene nacije dovedene dugogodišnjim iscrpljivanjima (ekonomskim, fizičkim, ideološkim) na ivicu kolektivne propasti. Prirodno je da nakon toga nastane Fatamorgana – naziv kalendara za 1999 – kao pomerena percepcija ali, apsurdno, ne u retrogradnom već u pozitivnom pravcu: nasuprot kulminaciji nastaloj bombardovanjem ponuđene su glamurozne slike 12 aktuelnim umetničkih fotografa. Time je – nakon zaključka u vidu Ožičenog čoveka XXOO iz poslednje godine prošlog veka, koja je za nas značila i totalnu civilizacijsku izopštenost (nimalo slučajno njegova promocija je održana u jednoj od onih ustanova koje su najviše postradale u tom periodu – Muzeju savremene umetnosti) – najavljen Antizid 2001.

INTERNACIONALNI TIM AUTORA: Hronika Beograda devedesetih godina u navedenim kalendarima kao odraz života, ali i predočavanje uzora jedne nove umetnosti izgrađene na stvarnim ruševinama, shvaćena je kao interna stvar, kao neverovatno vitalni kulturni fenomen nastao u totalno zatvorenom društvu. Promena nastala septembra–oktobra–decembra prošle godine dakako da je uticala na izmenu ugla gledanja na stvarnost, ali sada opet sa primetnom količinom tačnih pretpostavki i prognoza. Najnoviji kalendar nove umetnosti i savremenog života okupio je po prvi put internacionalni tim autora. Najpre je tu njegov dizajner Njujorčanin Mirko Ilić, koji je u koricama ovogodišnjeg izdanja smestio autore poput filmskog režisera Vima Vendersa i pozorišnog reditelja Dragana Živadinova, zatim fotografe Vika Muniza, Natašu Merit, Olivijera Toskanija i Dejvida Birna, pevačicu Bjork, konceptualne umetnike Marinu Abramović, Barbaru Kruger i Kristoa & Žanu Klod, rusku tročlanu grupu AES i slikara Tadanogi Jokoa. Niko, osim nekoliko najvećih i najbogatijih svetskih muzeja moderne umetnosti, ne poseduje dela svih ovih autora. Danas ih, ekskluzivno, vidimo na stranicama Publikumovog kalendara koji zasigurno, po svim karakeristikama (oblikovanje, pakovanje, prateći štampani materijal, medijska promocija) postaje primer publikacije koja svetsku umetnost i advertajzing dovodi u ovu posunovraćenu zemlju udahnjujući joj toliko neophodan optimizam rađanja novog doba. I obratno – njegovim posredovanjem naša kreativna pamet direktno se vraća u svet, i to na mesto koje joj je jednom ranije već pripadalo.

Antizid je postao neka vrsta tektonskog udara na poslednje ostatke berlinskog zida u ovdašnjim mozgovima u kojima on kao anahrona nakaza još uvek stoji prkoseći rađanju civilne kulture nakon konačnog poraza militarizma. A cilj umetnosti time je dostignut.

Jovan Despotović

Umetnička grupa FIA je kreativno-produkcioni tim osnovan 1989, koji čine Stanislav Šarp i Nada Rajičić. FIA se bavi projektima iz oblasti umetnosti, dizajna i fotografije, koje realizuje u saradnji sa brojnim saradnicima. Njihove često obimne projekte karakterišu ideje i kreativni koncepti koji uspešno objedinjuju vizije pojedinaca i institucija. Koristeći štampu i druge medije u želji da komunicira sa širim auditorijumom, grupa je kreirala i promovisala niz autentičnih projekata u kulturi: višestruko nagrađivani art magazin L’IMPOSSIBLE, projekat Publikumovih umetničkih kalendara, antiratne akcije DOSTA!, (NE)MOGUĆE, multimedijalni projekat FOTOGRAFIA – obeležavanje 150 godina otkrića fotografije. Ovi projekti se nalaze među najznačajnijim produkcijama realizovanim u Srbiji devedesetih. Umetnička grupa FIA radi u Beogradu i Njujorku, a saradnici na ovom projektu, između ostalih su:

Mirko Ilić – školovao se u Zagrebu. Kao ilustrator, art direktor i strip crtač objavljivao je širom Evrope. Po dolasku u SAD 1986. godine, angažovan je kao ilustrator za mnoge velike časopise i novine u SAD. Godine 1991. postaje art direktor zadužen za međunarodno izdanje časopisa "Tajm", a 1992. postaje art direktor Op-Ed stranica "Njujork tajmsa". Mirko Ilić osniva 1995. godine Corp., studio za grafički dizajn, kao i 3-D kompjutersku grafiku i studio za špice igranih filmova. Držao je viši kurs dizajna na školi Cooper Union sa Miltonom Glejzerom, drži kurseve na postdiplomskim studijama ilustracije na Školi vizuelnih umetnosti. Dobitnik je medalja Udruženja ilustratora, Udruženja dizajnera publikacija, Art Directors Kluba, časopisa I.D., Udruženja novinskih dizajnera i drugih.

Stiven Heler – art direktor Književnog pregleda "Njujork tajmsa" i kopredsedavajući MFA / Dizajn programa škole vizuelnih umetnosti. Autor je preko sedamdeset knjiga o grafičkom dizajnu, popularnoj i satiričkoj umetnosti. Među njegovim najnovijim knjigama jesu biografija Pola Randa, zatim Svastika: Simbol izvan iskupljenja?, Dizajnerska pismenost i Dizajnerska pismenost i dalje, Grafički stil: od viktorijanskog do digitalnog, Kalendar grafičkog dizajna, Dijalozi o dizajnu i Tipologija. Zajedno s Mirkom Ilićem autor je knjige Potezi genija: 100 ikona grafičkog dizajna. Heler je dobitnik medalje za životno delo za 1999. godinu AIGA (Američki institut grafičke umetnosti).

Mileta Prodanović – slikar i pisac, rođen u Beogradu 1959. godine. Višestruko nagrađivani umetnik, učestvovao je na mnogim izložbama u Jugoslaviji i svetu, između ostalog, na Bijenalu u Veneciji, a izlagao je i samostalno u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Za vreme NATO bombardovanja napisao je svoju osmu knjigu Ovo bi mogao biti Vaš srećan dan, u kojoj glavni junak, multirasni pas Milica, komentariše tekuće događaje, destruktivni i propagandni delirijum u kojem su se našli njegovi sugrađani i zemljaci.

prethodni sadržaj naredni