Dalje od mira
Poraz Ehuda Baraka na prošlonedeljnim izborima u Izraelu i kraj
Klintonove administracije u Vašingtonu
kao da su poništili mirovni plan koji je smislio i vodio bivši
američki predsednik
Palestinci
su ponovo na ulicama što je njihov odgovor na izbor ratobornog Arijela Šarona
za novog izraelskog premijera. U najtežim okršajima u proteklih nekoliko
sedmica, 12 Palestinaca je ranjeno u borbama sa izraelskom vojskom u
predgrađima Ramaleha na Zapadnoj obali.
Protest koji su palestinske frakcije povele u znak sećanja na "dan gneva" dočekan je rafalima gumenih i čeličnih metaka armije.
Novi američki predsednik Buš intervenisao je u novoj krizi apelujući da Palestinci "daju šansu novoizabranom izrealskom vođi." Pošto je telefonom razgovarao sa Jaserom Arafatom, Buš je izjavio: "Apelovao sam na smirenje."
Dan pre obnavljanja okršaja, Izraelci su mogli da prate bizarnu predstavu u kojoj Šaron počinje pregovore sa Ehudom Barakom – čovekom koga je do nogu potukao na prošlonedeljnim izborima za premijera – o sastavljanju koalicione vlade između njegovog desničarskog bloka Likuda i pomirljivije, levičarske, Barakove Laburističke partije.
Posle poraza, Barak je objavio da se povlači iz politike. Ali, Šaron mu je ponudio mesto ministra odbrane u novoj vladi. Američki zvaničnici su istovremeno jasno stavili do znanja da su poraz Baraka i kraj Klintonove administracije poništili mirovni plan koji je smislio i vodio bivši američki predsednik.
RAVNOTEŽA TERORA: SAD će sad biti opreznije pre nego što se umešaju kao posrednik, izjavila je Kondoliza Rajs, novi savetnik za nacionalnu bezbednost.
Novi šef diplomatije Kolin Pauel kaže da će konflikt u Izraelu biti posmatran u okviru celine Bliskog istoka. Najavio je da namerava da se sastane sa Šaronom, Jaserom Arafatom i vođama Egipta, Saudijske Arabije, Jordana i Kuvajta tokom petodnevne turneje krajem ovog meseca, koja će ga odvesti i u Brisel na sastanak NATO-a.
Sukobi na Zapadnoj obali praćeni su demonstracijama u Gazi gde su pristalice Hamasa, eksremističke grupe poznate po samoubilačkim bombaškim napadima, spalile lutku u liku Šarona – koga mnogi Palestinci vide kao ratnog zločinca – uz poklič: "Uništićemo centar Tel Aviva". Vođa islamskog džihada, ekstremista koje podržava Iran, obećao je da će stvoriti "ravnotežu terora" u Izraelu sa novim bombaškim kamapanjama. "Naš cilj je uništenje neprijateljskih gradova i sela i ubijanje jevrejskih naseljenika", izjavio je Abdalah al-Šami.
Jaser Arafat je nazvao Šarona telefonom i rekao da želi da nastavi mirovne pregovore. Ali, Šaron, kako je to ponavljao uoči izbora, odgovorio je da četiri meseca duga intifada mora da bude prekinuta pre nego što bi bilo kakvi razgovori mogli da počnu.
Nastavak pregovora se ne nazire, pošto Palestinci traže da Šaron nastavi tamo gde je Barak stao, što je novi premijer već odbacio.
Formiranje koalicione vlade sa laburistima takođe nije izvesno jer se drugi sastanak, u prošlu nedelju, između Šarona i Baraka završio bez odluke. Iz izvora laburista čuje se da Šaron, da bi sa njima sastavio koaliciju i time stabilnu vladu, mora da prihvati osnovne tačke Barakovog mirovnog predloga. Šaron, izjavio je Ofir Pines, izraelski pregovarač u mirovnom procesu, mora da dozvoli uklanjanje nekih izraelskih naselja sa okupirane Zapadne obale i iz Gaze i mora da se složi sa stvaranjem palestinske države.
Izrealci su izbrali Šarona jer im je obećao bezbednost. Ali, kako primećuju analitičari u Izraelu, Šaronovo obećanje da će zaustaviti nasilje niti je bilo niti je sada ubedljivo. Izraelci su ga izabrali jer su verovali da će ih on bolje zaštititi od palestinskih napada, a Baraka su odbacili optužujući ga da je odgovoran što im je bezbednost ugrožena.
ŠTA
MOŽE ŠARON ŠTO BARAK NIJE: Ali, sada se postavlja pitanje šta to
Šaronova vlada može što Barakova nije uradila. Izraelci se do sad nisu
osvrtali na osude iz sveta zbog prekomerne upotrebe sile – snajperima,
tenkovima, helikopterima i topovnjačama protiv demonstranata koji su
bacali kamenje. Takođe i zbog kolektivnog ekonomskog kažnjavanja svih
Palestinaca kojima je kretanje van njihovih enklava i odlazak na rad u
Izrael zabranjeno. Istovremeno, kako su palestinski gubici rasli,
palestinsko rukovodstvo je menjalo taktiku ne bi li Izrael platio što veću
cenu: vojnici i naseljenici su proglašeni za legitimne mete. Šaron se možda
nada da će bunu ugušiti još većim odmazadama, ali u ovoj fazi
palestinskog ustanka žestina će pre ubrzati krug nasilja nego što će
ga zaustaviti, kažu analitičari.
Izrealski konzervativci danas kažu da će Šaron zauzeti "nov, čvrst stav" prema palestinskoj vladi Jasera Arafata koja je odbila Barakovu ponudu o širokim teritorijalnim ustupcima kao nedovoljnu i koja je ohrabrila nasilni revolt protiv izraelske okupacije Zapadne obale i Gaze. Ubijeno je gotovo 400 ljudi, većinom Palestinaca, otkako su sukobi počeli pre četiri meseca.
Šaronova izborna pobeda izazvala je jezu među Palestincima i šire u arapskom svetu. "Sudeći prema onome što je Šaron rekao tokom kampanje, nema načina da se napravi bilo kakav napredak ka miru", izjavila je Nabila Šaat, palestinski ministar za planiranje i međunarodnu saradnju. Jaser Abed Rabo, palestinski ministar informacija, nazvao je izborni ishod "najglupljim događajem u istoriji Izreala". Ali, palestinski vođa Jaser Arafat rekao je agenciji Rojters: "Mi poštujemo odluku izraelskog naroda. Nadamo se da će se mirovni proces nastaviti."
Suočen sa pobunom i nesređenom domaćom političkom scenom, Šaron traži vladu nacionalnog jedinstva, odnosno široku koaliciju u partnerstvu sa Barakovim laburistima. U savezu sa laburistima, Šaron bi mogao da imenuje dobitnika Nobelove nagrade za mir Šimona Peresa za ministra inostranih poslova, da ublaži međunarodnu kritiku i da novoj vladi kupi nešto vremena. Ali, pred Šaronom su krupne prepreke u kovanju takvog savezništva.
KLIMAVA KOALICIJA: Pre svega, dve partije se sasvim razilaze kada je reč o održivosti mirovnih napora i o tome koliko je mudro davati Palestincima teritorijalne ustupke, posebno kada je u pitanju Jerusalim. Ako Šaron ne bude mogao da se nagodi sa laburistima, moraće da se osloni na klimavu i usku koaliciju sa desničarskim i striktno religioznim partijama u formiranju vlade za koju analitičari kažu da neće trajati ni 19 meseci, koliko je trajala Barakova. Šaronov Likud, naime, kontroliše samo 19 od 120 mesta u Knesetu i zavisiće od milosti malih, usko zainteresovanih partija, naročito religioznih, koje mogu da obore vladu. "Šaron zna da bi ga uska koalicija desnice odvela u sunovrat", piše uvodničar "Jediot Aharonota".
U intrevjuu izraelskom radiju Šaron kaže da će težiti ka "otvorenom i ne – neprijateljskom paktu" sa Palestincima, što neće biti mirovni sporazum. Ponovio je da neće slediti Barakov put i da neće razgovarati sa Palestincima sve dok ne prestane svako nasilje na Zapadnoj obali i u pojasu Gaze.
Barakove ponude Palestincima uključivale su stvaranje palestinske države na gotovo celom prostoru Zapadne obale i Gaze, podelu kontrole nad Jerusalimom i razgrađivanje mnogih jevrejskih naselja na okupiranim arapskim teritorijama. Laburisti kažu da hoće da vide pojedinosti Šaronovih planova za mirovne pregovore sa Palestincima, pre nego što pristanu na raspravu o podeli ministarstava.
Miodrag Radović (Beta)
