Urbani virus
Ulične tezge su u redu, ne smetaju gradu, naprotiv, otkrivaju
njegove potencijale – stav je arhitekata u Bordou, potpuno suprotan
stavu beogradske vlade koja bi da zabrani uličnu prodaju osim ako nije u
za to predviđenim zonama
Stručnjaci
u Bordou, na svetskoj arhitektonskoj izložbi "Mutacije" (24.
novembar 2000 – 25. marrt 2001), zalažu se da oni koji odlučuju o
izgledu grada oslušnu kako život utiče na lik i karakter grada, a jedan
od primera na osnovu kojih se došlo do ovakvog stava upravo su ulične
tezge Beograda.
Beograd je dospeo na ovu svetsku izložbu preko Roterdama gde je na Berlahi institutu za arhitekturu rađen projekat "Genetika nekontrolisanih urbanih procesa" o promenama koje su se poslednjih deset godina desile u urbanizmu grada. Osnova za taj projekat bio je magistarski rad Ane Džokić na istu temu odbranjen letos na Berlahi institutu. Projekat je nastavljen u grupi "Stelt" (mr Ana Džokić, Milica Topalović, student druge godine na Berlahiju, Ivan Kucina, asistent Arhitektonskog fakulteta Beograd, arh. Mark Nejlen, arh. Milan Đurić), na Belahiju su se zainteresovali za njihov rad i preporučili ga italijanskom arhitekti Stefanu Boeriju, selektoru evropskih učesnika izložbe u Bordou, i tako su beogradske tezge postale jedan od eksponata svetske izložbe o promenama koje život čini gradu, a nepredviđenim urbanističkim planovima.
U Bordou je predstavljeno 26 primera promena u svetskim gradovima, grupisanih u 11 tema. Prva je Beograd. Stefano Boeri ju je nazvao "Poplava" – javni prostor menja poplava nekontrolisane trgovine. "Zanimala nas je transformacija prostora pod uticajem političkih, socijalnih i ekonomskih promena", kaže Ana Džokić. "Reprezentativni uzorak nam je bila trasa tramvaja sedmice. Snimanjem, konstatovali smo 16 vrsta procesa koji su se desili nekontrolisano, Bulevar na primer, ili zadnja stanica sedmice. Nekontrolisano, bez ikakvog učešća planera, stvoreni su novi potencijali grada. Mi mislimo da takve izvore bogatstva koji su spontano nastali nikako ne treba rušiti. Treba ih kanalisati i unaprediti. Beograd se može izdvojiti kao zgodna laboratorija za prikazivanje i istraživanje ovog procesa koji se dešava i u drugim evropskim gradovima."
Promene u organizaciji i izgledu robne kuće "Beograđanka", dakle u jednom planiranom i određnom konceptu, takođe su rezultat neplaniranih okolnosti. Milica Topalović kaže da je RK "Beograđanka" od 1990. godine, do kada je bila kompanija koja se isključivo bavila trgovinom, prošla kroz vreme u kome nije bilo dovoljno robe za prodaju, pa je postala menadžerska institucija koja rentira prostor. "To je promenilo karakter i fizički izgled građevine. Dograđen je deo u Masarikovoj ulici, u njemu su prodavnice i kafić. Dalje, Bulevar revolucije sav je u uličnoj trgovini. Od prodaje iz ruke, pa na kutijama, preko tezgi i kioska, došlo se do ozidanih objekata. Trgovina evoluira, sledi pravila životnih procesa i menja karakter prostora. Recimo, pijaca u novobeogradskom bloku 44 je pod najezdom novih potreba, potpuno promenila karakter. Sada se tamo prodaje roba kojoj tu ranije nije bilo mesto. Tačno je da tako nešto nije planirano, ali svi ti procesi su pozitivni, omogućavaju da se nauči mehanizam promena koji se može primeniti i u nekim drugim prostorima."
Nekad se, iz Novog Beograda na primer, moralo u centar po sve što nije hleb i mleko, a danas za kupovinu više nije vezan pojam centar/periferija. "Ubacivanjem tih virusa, tih transformacija, trgovine u divljoj gradnji, delovi izvan centra dobili su potencijal kojeg nismo bili svesni", objašnjava Ivan Kucina. "Mi smo ovim projektom hteli da ukažemo na te nove potencijale. Blokovi na Novom Beogradu građeni su modernistički, strogo, pa su ti ubačeni virusi počeli da omekšavaju tvrdu strukturu tih naselja i da im dopunjavaju sadržaj. Funkcija centra je raspršena, grad je decentralizovan."
Ova nenamerna najezda nekontrolisanog donela je gradu novu vitalnost, grad živi u svim svojim delovima, i živi 24 sata. Po Ani Džokić: "Za ljude koji uređuju grad važni su svi ti nekontrolisani procesi: oni su već trasirali lokacije u gradu, postavili ih tamo gde im je prirodno mesto, stvorili su mesta koncentracije izrazitih aktivnosti koja nisu predviđena planski već su sama sebe evoluirala, pa je zato to potencijal kojem bi trebalo dati zamaha. Dakle, da se ne shvati pogrešno: mi ne podržavamo divlju gradnju ali smatramo da je ne treba saseći bagerima već je kanalisati i tako unaprediti spontani proces. Kad se pogledaju zemlje Zapadne Evrope, vidi se da su u toku upravo procesi koji karakterom odgovaraju onom što se dešavalo proteklih deset godina u Beogradu. Zato je ovo naše iskustvo dragoceno i za njih."
Radom arhitekata grupe "Stelt" uspostavljena je veza između beogradskog Arhitektonskog fakulteta (u delu projekta koji je vodio Ivan Kucina učestvovalo je 80 beogradskih studenata) i Berlahi instituta (magistarski Ane Džokić) u vreme kada institucionalna saradnja nije bila moguća. Projekat grupe "Stelt" radi se već nekoliko godina i ima međunarodni karakter. U januaru su ga predstavili čelnicima Urbanističkog zavoda Beograda, dakle ljudima od kojih zavise izgled i karakter grada. Arhitektonski fakultet planira na jesen da raspiše međunarodni konkurs na temu nekontrolisanih urbanih procesa. Arhitekti "Stelta" imaju utisak da se nešto ipak menja.
Sonja Ćirić
Na izložbi u Bordou uočen je, kako je nazvan, paradoks Prištine. Odlaskom Srba taj grad je postao etnički homogen. Međutim, u Prištini uz to homogeno albansko stanovništvo žive i pripadnici KFOR-a, raznih nacionalnosti, i članovi gotovo 400 nevladinih organizacija, takođe raznih nacionalnosti. To znači da je Priština multietnička. Ali, novi i stari stanovnici Prištine žive odvojeno, nezavisno jedni od drugih. Na korzou, uveče, albansko stanovništvo i dalje šeta svojom stranom ulice, kao i u vreme dok su u Prištini živeli Srbi, ostavljajući pridošlicama drugu, praznu polovinu.
