Klin za saveznike
Ono što nije očekivao jeste da će mu prilikom prvog susreta
ministar odbrane Igor Sergejev uručiti nacrt plana predsednika Putina o
zajedničkoj izgradnji odbrambenog sistema za Rusiju i evropski deo NATO-a
Cilj posete generalnog sekretara NATO-a pakta lorda Robertsona Moskvi bio je da se odnosi Rusije i zapadne vojne alijanse prebace iz frižidera na prijatniju, sobnu temperaturu na kojoj oba partnera mogu malo da se promeškolje, protegnu, a neko bogme i proširi. Odnosi su se našli u zamrzivaču pre dve godine, kada je Moskva u znak protesta zbog bombardovanja Jugoslavije povukla svoju delegaciju iz Brisela i prekinula sve odnose i saradnju sa NATO-om. Zvanično. Nezvanično, Rusija i NATO i dalje su uspešno sarađivali uprkos burnim protestima pred zapadnium ambasadama i predstavništvima u Moskvi i zatvaranja informativnog biroa NATO-a u glavnom gradu Rusije. No, ruski i NATO mirotvorci lepo su sarađivali u Bosni i Hercegovini, pa čak i na Kosovu, gde povremene uzajamne optužbe nisu omele zajednički rad na terenu.
Prošlogodišnja
katastrofa ruske nuklearne podmornice "Kursk" zapamćena je i po
optužbama Moskve da je "neki strani plovni objekat odgovoran za
havariju". Manje zapaženo prošla je ne samo ponuda NATO-a da
pomogne u operaciji spasavanja podmorničara već i činjenica da su
britanski i norveški ronioci na kraju odigrali važnu ulogu u otvaranju
podmornice i vađenju tela nastradalih mornara. No, sve je to bila
uvertira, valjalo je ponovo početi sa formalnom saradnjom, razmenama
delegacija, posetama i ostalim važnim stvarima kojima se može baviti
najjači vojni savez u istoriji čovečanstva i jedna posrnula supersila
koja jedva uspeva da prehrani svoju armiju, ali i dalje poseduje zavidan
nuklearni arsenal.
NATO-ADOLFE: Osim Jugoslavije, još dve stvari su kamen spoticanja u poslednjih nekoliko godina: širenje Atlantskog saveza ka istoku i takozvani rat zvezda – tj. stvaranje zaštitnog štita protiv raketa, o kojem već dve decenije maštaju svi američki predsednici. Obe teme su dušu dale za bujanje i inače razvijene ruske sklonosti ka paranojui, tako da nije čudo da je na dan dolaska lorda Robertsona predsedavajući državne Dume Genadij Seljeznov u istoj rečenici pominjao i Hitlera i NATO. Seljeznov je širenje NATO-a ka istoku opisao kao "najveću geopolitičku grešku od kraja Drugog svetskog rata". Po recima Seljeznova, "NATO ponavlja politiku Adolfa Hitlera, koja je počela sa aneksijom Austrije, a završila se pokušajem da se osvoji svet".
Evropski partneri SAD-a ne dele entuzijazam Vašingtona za program zaštite od nuklearnih raketa. Kao da strahuju da taj štit ne bi bas bio dovoljno velik da obuhvati obe strane Atlantika. A i potrebe su drukčije. Dok su za Ameriku najveća pretnja interkontinentalne balističke rakete za koje je najbolja odbrana možda baš i u obliku štita protiv raketa u silaznoj putanji, Evropu lako mogu ugroziti rakete srednjeg, pa i i kratkog dometa, za koje bi možda neki drugi sistem zaštite bio bolji.
No, možda je još veći problem širenje NATO-a na istok. Nakon što je pre dve godine primio Poljsku, Češku i Mađarsku, NATO sada ima listu čekanja koja broji ravno devet zemalja. Najveća kost u ruskom grlu jesu tri baltičke države Estonija, Letonija i Litvanija, do pre deset godina sastavni deo Sovjetskog Saveza. Lord Robertson je u govoru na diplomatskoj akademiji i u kontakt programu radija "Eho Moskvi" pokušao da objasni kako za Rusiju prijem baltičkih država u NATO ne bi trebalo da bude pretnja. "Rusija već 50 godina ima članicu NATO-a za suseda – Norvešku. Zašto to nije problem a Estonija, Litvanija i Letonija jesu?"
Sama činjenica da je reč o susedima ne bi bila po sebi problem. Problem je u tome što Zapad izgleda ili ne može da razume kako izgleda biti u koži gubitnika hladnog rata. Kako izgleda videti dojučerašnje članice Varšavskog ugovora kako se nadmeću koja će pre u NATO, gledati bivše republike Sovjetskog Saveza kako kucaju na vrata Brisela i Vašingtona. Možda Moskva ništa bolje nije ni zaslužila, ako se ima u vidu kako se ponašala prema dojučerašnjim saveznicima, ali to ne umanjuje bolno posrtanje nacionalnog ponosa koji je i inače na staklenim nogama.
RUSKI RAT ZVEZDA: Dve ključne primedbe Moskve nisu bile nikakvo iznenađenje. Robertson se za njih svakako dobro pripremio. Ono što nije očekivao jeste da će mu prilikom prvog susreta ministar odbrane Igor Sergejev uručiti nacrt plana predsednika Putina o zajedničkoj izgradnji odbrambenog sistema za Rusiju i evropski deo NATO-a. Pomalo zatečen, Robertson je učtivo pokazao prigodno i odmerene ushićenje rekavši da će plan biti "ubrzo i pažljivo proučen" u Briselu. Nekoliko sati kasnije, predsednik Putin je u Kremlju krenuo u diplomatsku ofanzivu. "Nadam se da će vaši stručnjaci hitno razmotriti naš predlog, a potom ćemo biti spremni da pojasnimo sve detalje. A pre svega, da evropskoj javnosti predočimo o čemu se radi i šta to tačno Rusija nudi."
Skeptici su odmah izjavili da Moskva ovim predlogom pokušava da zabije klin između Amerike i njenih evropskih saveznika. Čak i bez skepse, jasno je da ovim potezom Moskva pretvara "Rat zvezda" iz vojno-diplomatskog u pitanje kojim želi da zaokupi pažnju zapadnoevropskih birača. Pažnju, ali i simpatije. U svakom slučaju, diplomatska inicijativa za razrešenje problema krenula je iz Moskve, i na Vašingtonu je da uzvrati.
Po principu "što je babi milo", Vašington je ponudu uručenu lordu Robertsonu najpre protumačio kao znak da je Moskva konačno prihvatila američku tezu o tome da je opasnost od takozvanih banditskih država sasvim realna. Drugim rečima, da je protivraketna odbrana nešto na šta svaka država ima pravo, makar se time i kršio sporazum o antibalističkim raketama iz 1972. godine. Portparol Stejt departmenta izjavio je da će SAD s pažnjom proučiti ruski predlog. Proteklog vikenda, na Bliskom istoku su se prvi put sreli šef ruske diplomatije Igor Ivanov i novi američki ministar inostranih poslova Kolin Pauel. Uoči susreta Pauel je izjavio da "za sada, ruski predlog nema baš mnogo toga u šta je moguće zagristi", tj. da je previše uopšten da bi se ozbiljno uzeo u razmatranje. No, sastanak je ipak protekao u dovoljno dobroj atmosferi da dvojica ministara saopšte da su prešli na "per tu".
Nenad Šebek
