Ko od Draže Mihailovića pravi komunističku žrtvu

milan trešnjić

"Za pravdu i slobodu"; VREME 1070

Nepobitna je činjenica da je generalštabni pukovnik Draža Mihailović dobio atribut "prvog gerilca", odmetništvom u srpske planine, čim je 1941. Kraljevina Jugoslavija, kapitulirala i potom okupirana od strane fašističkih sila Nemačke, Italije, Mađarske i Bugarske. Time je taj kraljevski oficir pokazao da je antifašista, rodoljub koji je rešio da se bori protiv okupacije svoje zemlje...

Logično i normalno je bilo za očekivati da će svet čuti njegovu ustaničku pušku kojom bi se otvorilo oslobodilačko ratište, ne samo u Srbiji, već na celom Balkanu. Narod je tražio takvu akciju na čuvenim martovskim demonstracijama protiv Trojnog pakta: "Bolje rat nego pakt, bolje grob nego rob"... Istovremeno, takvu akciju očekivao je Vinston Čerčil od svog prijatelja Mihailovića i proverenog saradnika engleske obaveštajne službe, Intelidžens servisa, čiji su emisari već bili u Dražinom odmetničkom štabu.

Dok se očekivala akcija pukovnika Mihailovića, 7. jula 1941. u Beloj Crkvi, u Podrinju, planula je ustanička puška. Antiratno raspoloženje okupiranog naroda Srbije razumela je i iskoristila Komunistička partija. Njen član Valjevac Žikica Jovanović Španac oglasio je ustanak naroda Srbije protiv fašističke čizme i muka kojima je narod bio izložen. Čerčilovi emisari zbog toga nagovore Dražu da se sastane sa Titom radi organizovanja zajedničke akcije. Tito u selu Robajama traži od Draže zajedničku antifašističku akciju. Draža na to ne pristaje iz dva razloga. On zna stav Staljina i Kominterne kojim se ne odobrava podizanje ustanka u Srbiji KPJ i Titu. Moskva održava aktivne diplomatske odnose sa kraljevskom izbegličkom vladom Jugoslavije u Londonu. Draža to ceni. A ceni i zbog toga što u svom štabu ima emisare Ruske obaveštajne službe NKVD koji mu to i savetuju. Draža je u odličnim vezama sa sovjetskim obaveštajcima koji su takođe sa njim u šumama Srbije. Titu to nije nepoznato, ali ratna igra je igra, ratna politika je ratna politika...

Draža Mihailović, iako je nazvan prvim gerilcem u Evropi, nažalost, to nije bio. Sa čvrstim vezama sa Čerčilom održava čvrste veze i sa Staljinom koga više sluša. To će ga na kraju rata svrstati u izdajnike svoje zemlje, čak u ratne zločince... Pašće u ruke OZNE, Titove obaveštajne službe, i potom biti suđen od regularnog vojnog suda FNRJ, međunarodno pravno priznate države.

Čerčil ga nije spašavao, a mogao je. Sovjeti se nisu protivili Titu da ga ukloni kao svoga najvećeg protivnika, simbola monarhije Srba. Koje to snage danas od Draže prave žrtvu komunista?


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

POVEZANI ČLANCI