Mala matura >

Pošalji komentar
redakciji Odštampaj tekst

Lagano i neopterećujuće

Otkako je reforma mature započeta, sadašnji osmaci su pripremani na to da će je polagati na ovaj način. Prvi probni kombinovani test oni su polagali kada su bili šesti razred, a drugi put prošle godine, kao sedmaci. Međutim, test očigledno neće izgledati tako

U očekivanju odluke ministra, koji je prošle sedmice održao sastanak s direktorima škola o predstojećoj maloj maturi, u predlogu NPS stoji da će na završnom ispitu biti tri testa: iz srpskog (maternjeg) jezika, matematike i kombinovanog testa (pitanja iz pet predmeta - biologije, geografije, istorije, fizike i hemije).

Testovi su sastavljeni od neobjavljenih (nepoznatih) pitanja i sadrže od 20 do 40 zadataka u zavisnosti od težine i tipa zadatka, navodi se u predlogu. U međuvremenu, u javnosti je nastala dilema, jer se umesto kombinovanog pominje test opšte kulture. Ovu zabunu razrešio je ministar Jovanović na sednici Odbora za obrazovanje: "Učiniću sve da pitanja budu maksimalno lagana, neopterećujuća, opšteg tipa, pitanja koja će pokazati snalaženje učenika, inventivnost, a ne nešto što predstavlja zbir podataka koje će da nauče samo tada i više im nisu potrebni", rekao je Tanjugu ranije ministar.

Pre toga je na sastanku interresorne radne grupe zadužene za organizaciju završnog ispita dogovoreno da će testovi biti distribuirani elektronskim putem do škola gde će se i štampati neposredno pre polaganja ispita.

Otkako je uvedena mala matura (od školske 2010/11. godine), obavezna je za sve osmake, bez obzira na to da li žele da nastave školovanje. Nije određen prag znanja koji se mora postići da bi se ispit položio, dovoljno je izaći na test i biti miran, jer jedini način da učenik padne završnu proveru znanja jeste da zbog prepisivanja ili neprimernog vladanja bude udaljen sa testiranja. Do sada je mala matura bila u prelaznim oblicima, iz godine u godinu smanjivao se broj poznatih zadataka, a uvećavao broj nepoznatih.

Prvi put kada je uveden, 2011. godine, završni ispit nije se razlikovao od onog prethodnih godina. Drugа generаcijа učenikа kojа je polagala zаvršni ispit na kraju školske 2011/12. polаgala je ispit iz maternjeg jezika i matematike, ali uz određene izmene. Testovi su sаdržаli 25 odsto potpuno poznаtih zаdаtаkа, 25 odsto delimično poznаtih i 50 odsto zаdаtаkа čiji su sаdržаji i rešenjа potpuno nepoznati. Trećа generаcijа ili generаcijа 2012/13. trebalo je da polaže dva testa, iz srpskog i mаtemаtike, аli sа sledećim modifikаcijаmа: testovi zаvršnog ispitа predviđeni su sa 25 odsto delimično poznаtih zаdаtаkа i 75 odsto potpuno nepoznаtih zаdаtаkа. Poznаtih zаdаtаkа nije trebalo da bude. No, kao što je javnosti već dobro poznato, zadaci sa ovog testa "provaljeni" su, te je on poništen. Pre početak školske godine, test je ponovljen (uz veoma slab odziv učenika), ali nije bodovan prilikom upisa u srednje škole.

Finаlni model male mature trebalo je da bude polagan školske 2013/14. godine. Ideja je bila da zаvršni ispit imа sledeću strukturu i sаdržаj: ispit će se polаgаti upotrebom testа iz predmetа srpski jezik, odnosno mаternji jezik, i mаtemаtikа i upotrebom jednog kombinovаnog testа iz nаstаvnih predmetа: istorijа, geogrаfijа, biologijа, fizikа i hemijа. Zаstupljenost pojedinаčnih predmetа u kombinovаnom testu (broj ili procenаt zаdаtаkа) trebalo je da bude strukturirаnа premа procentu zаstupljenosti u nаstаvnom plаnu od petog do osmog rаzredа. Testovi zаvršnog ispitа trebalo je da se sastoje sаmo od nepoznаtih zаdаtаkа.

Otkako je reforma mature započeta, sadašnji osmaci su pripremani na to da će je polagati na ovaj način. Prvi probni kombinovani test oni su polagali kada su bili šesti razred, a drugi put prošle godine, kao sedmaci. Međutim, test očigledno neće izgledati tako.

Zakon nalaže da program završnog ispita u osnovnom obrazovanju donosi ministar, na predlog Nacionalnog prosvetnog saveta, koji je, doduše, iz drugog pokušaja, dao zeleno svetlo da se ovogodišnja matura za osmake realizuje po utvrđenom planu: da đaci polažu maternji jezik, matematiku i kombinovani test iz pet predmeta.

S obzirom na to da ministar prosvete najavljuje kako će novi, treći test biti sličan PISA testu, valja podsetiti da Srbija, po svemu sudeći, neće učestvovati u PISA testiranju 2015. godine. To je potvrdila i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), koja sprovodi ovo istraživanje i koja uveliko s državama učesnicama radi na pripremi narednog ciklusa testiranja.

Iako se na dosadašnjim PISA testovima Srbija ne može pohvaliti značajnijim rezultatima, u grupi od 74 zemlje nalazimo se na 47. mestu, neučešće u PISA 2015 za rezultat će imati nedostatak informacija o efektima i rezultatima kakve postiže domaći obrazovni sistem, ali i podacima kakvo je uopšte znanje srednjoškolaca iz Srbije.

Srbija je za PISA 2015 trebalo da se prijavi krajem 2012. godine, ali to nije učinjeno, a Ministarstvo prosvete je prethodnih dana OECD-u poslalo zahtev, uz molbu da se našoj zemlji izađe u susret i omogući učestvovanje u testiranju. Dodatni problem stvorili su i neizmireni dugovi prema OECD-u za 2012. godinu. Oni su u međuvremenu izmireni, ali nije obezbeđen novac za 2015, a ostao je i dug za neisplaćene honorare iz 2012. zaposlenima Instituta za psihologiju koji su u Srbiji sprovodili istraživanje.

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST