Vreme nauke >
Dvadeset osam
Koji je dan u sedmici bio 28. jula 1983. godine? A istog datuma 1955? Ili 1927. godine? Uz malu pomoć telefona ili računara možete to brzo saznati. Ali, možda već i znate da je reč o istom danu u nedelji kao u godini 2011 – četvrtku. Naime, savremeni, gregorijanski kalendar ima lepu osobinu da se na svakih 28 godina doslovno ponavlja. Godine u njemu, tako, prate 28-godišnji ciklus. Zato, ako znate da je 11. septembra 2001. bio utorak, znate i da će se 2029. pomen žrtvama terorističkih napada u Njujorku obeležiti takođe u utorak, dok će se godinu dana ranije Peti oktobar u Beogradu slaviti u četvrtak.
Stvar sa kalendarom je takva da mu svake proste godine pretekne jedan dan, tako da se dani u nedelji pomeraju za po jedan u odnosu na datume. To je zato što svaka prosta godina ima 365 dana, što deljenjem sa sedam dana u nedelji daje ostatak jedan. Zbog toga, kada bi pak godina imala samo dan manje, raspored dana bi bio istovetan svake godine. S druge strane, godišnji kalendar bi bio istovetan na svakih sedam godina da u gregorijanskom računanju ne postoje prestupne godine koje se ubacuju na svake četiri, uvodeći dodatna pomeranja dana u odnosu na datume. Zato se kalendar ponavlja tek posle 28 godina.
Mada može biti zanimljivo i zgodno, naročito ako hoćete da zadivite svojim poznavanjem "večitog" kalendara, u toj činjenici nema nikakve dodatne simboličke misterije. Uostalom, sam kalendar je bazično zasnovan na ideji ponavljanja. Živimo u periodičnom svetu, na planeti koja se okreće oko sebe i oko matične zvezde, pa je logično da se stvari periodično ponavljaju. I da ih merimo na periodičan način. No, stvari uvek mogu da se dodatno zakomplikuju. Naime, u gregorijanskom računanju svaka stota godina nije prestupna, mada bi zbog deljivosti sa četiri morala biti, osim u slučaju godina deljivih sa 400, pa su tako proste 1700, 1800 i 1900, dok je 2000. prestupna. Zbog toga pravilo o 28-godišnjem ciklusu ne važi kad on preklopi neku od ovih godina.
Inače, ciklus 28 je prisutan ne samo kad je reč o godinama. Nakon svakih 28 dana površina Sunca se obrne oko svoje ose. Za to vreme, Mesec u odnosu na zvezde napravi krug oko Zemlje (što je takozvani sideralni mesec). A za nas dole počinje novi ciklus svođenja mesečnih obaveza, plaćanja računa i analize učinjenog za mesec dana. Šta, međutim, možete da uradite za 28 godina? Između dva četvrtka.
Vreme nauke
Vreme nauke, specijalno izdanje nedeljnika Vreme za nauku i tehnologiju, broj 28. Izlazi poslednjeg četvrtka u mesecu.
Uređuju: Slobodan Bubnjević i Marija Vidić
e-mail: vremenauke@vreme.com
Izdavač: NP Vreme
Suorganizator projekta: Institut za fiziku u Beogradu
Objavljivanje "Vremena nauke" pomaže Centar za promociju nauke.
POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI | ODŠTAMPAJ TEKST | ||||
|
POVEZANI ČLANCI
Vreme nauke >
Dvadeset devet
S.B.Vreme nauke >
Dvadeset sedam
S. B.
IZ ISTOG BROJA
-
Nauka matrijarhata >
Vladavina Bele boginje
S. Bubnjević -
>
Kako je pčelinji kralj
postao ženkaIvan Umeljić -
Evropski centri nauke >
Iz naučnog bedekera
S. B. -
Atlas naučnika >
Šta je meni Mihajlo Pupin
Aleksandra Ninković-Tašić -
Interval >
Kamp posmatrača neba
Nikola Božić