---

Kriza velikih finansijskih sistema iz 2008. godine pretvorila se sada u dužničku krizu velikog broja zemalja u evrozoni i posebno u SAD. Plimni talas još nije zapljusnuo sirotinju, ali pošto na nju i zec vadi onu stvar, to je, rekao bih, pitanje dana. Nemoj posle da bude – nismo znali!

Kriza države: Zlato i "švajcarci" nemaju domovinu

Dobra vest glasi da je Mirko Cvetković, povodom najava o novom talasu svetske ekonomske krize, sazvao sastanak kabineta. Loša vest glasi da je malo toga što ranjiva i spoljnim uticajima izložena srpska privreda može povodom toga da učini.

Ovaj put naši se ne prave da ne znaju za krizu, nema još onih koji tvrde da je to šansa za nas, ali došlo je vreme stezanja gaća i to u najgorem trenutku – izbori su sve bliži a para će biti sve manje.

Obim stranih investicija u Srbiju u ovoj godini, i to godini relativnog oporavka, sa sve državnim subvencijama, teško da će preći milijardu evra. Kad je buknula ona kriza 2008, u kratkom roku iz srpskih banaka bilo je povučeno isto toliko para – oko milijardu evra. Koliko će ova kriza isisati kapitala iz srpske privrede nemoguće je prognozirati.

Ako, recimo, Italija doživi kolaps to je dovoljno za tektonski poremećaj na srpskom tržištu novca i osiguranja. "Fijat", jedno od italijanskih državnih mezimčadi, lako može da odustane od bilo kakvih prekograničnih investicija ako spasavanje domicilne ekonomije bude politički prioritet bilo koje italijanske vlade.

U ovim danima jedino je sigurno ulagati u zlato i švajcarski franak. O ovom drugom pitajte zajmotražioce koji su se polakomili za nižom kamatom, pa su sad, zbog kredita u "švajcarcima", više dužni nego pre uzimanja zajma. Svet odlazi dovraga, kriza izbija u novom, rekao bih težem obliku, i nema, trezveni ekonomisti zaključuju, oporavka do kraja 2013. godine.

Svetska ekonomija smandrljava se u rupu bez dna. Finansijska kriza velikih novčarskih sistema iz 2008. godine pretvorila se sada u dužničku krizu velikog broja zemalja u evrozoni i posebno u SAD. Plimni talas još nije zapljusnuo sirotinju, ali pošto na nju i zec vadi onu stvar, to je, rekao bih, pitanje dana. Nemoj posle da bude – nismo znali!

Velika recesija iz 2008. pretvorila se u severnoatlantsku recesiju, budući da su Evropa i Sjedinjene Države, a ne zemlje u usponu, pogođene slabim ekonomskim rastom i visokom stopom nezaposlenosti. Evropa i Amerika marširaju, i zajedno i odvojeno, ka raspletu zvanom veliki debakl, tvrdi Džozef Štiglic, nobelovac i ozbiljan kritičar one vrste državnog intervencionizma koji podstiče zablude o veličini.

Po njemu, pucanje kreditnog mehura vodilo je ka masivnom kejnzijanskom stimulansu, državnoj intervenciji u spasavanje protoka novca a ponegde i robe, čime je sprečena mnogo dublja recesija, ali su napravljeni značajni budžetski deficiti. Odgovor na takvu situaciju – duboki "rezovi" u potrošnji – podrazumeva da će se nedopustivo visoke stope nezaposlenosti nastaviti, verovatno još dugo.

Američki patriotizam: Ko im je ukrao jedno A?

Najnoviji američki patriotski zadatak je da zemlja povrati rejting AAA. Taj rejting imala je od 1917. godine, čak i u vreme "velike krize", jer je dolar bio pokriven zlatom i platežna sposobnost Amerike nije bila dovođena u pitanje. Propast na berzi bila je individualna. Sada je država ugrožena i pogođeno je američko osećanje superiornosti, najjače gorivo na kome ova zemlja počiva.

Transfer iz "tri A" u AA+ proizveo je šok gotovo jednak rušenju njujorških kula bliznakinja, a agencija za rejting koja se usudila da izrazi sumnju u sposobnost američke privrede da bude vodeća, prošla je kroz "toplog zeca" u američkoj javnosti i osuđena je kao nedovoljno patriotska.

Odluka američke rejting agencije "Standard end purs", jedne od tri vodeće u svetu, da u petak kasno po podne smanji kreditni rejting SAD sa AAA na AA+, kao što se i očekivalo, dobro je uzdrmala međunarodni finansijski sistem, već prvog trenutka kada su se, dan posle, na Dalekom istoku otvorile berze.

Svojevrsni zemljotres svetske ekonomije počeo je otvaranjem berzi u Aziji, kada su berzanski indeksi u Hongkongu, Tokiju i Seulu pali za bezmalo četiri odsto, dok se cena nafte srozala na nešto manje od 84 dolara za barel, jer investitori procenjuju da će slab svetski ekonomski rast sniziti potražnju za crnim zlatom.

Zahvaljujući odluci Evropske centralne banke da kupi državne obveznice Italije i Španije, evropske berze uspele su, možda i kratkoročno, da izbegnu azijski scenario. Indeksi na Njujorškoj berzi, prema očekivanjima, na samom početku trgovine, pali su za nekoliko procenata. Tako je, na samom početku trgovanja u Njujorku, kako su prenele svetske agencije, indeks "Dau Džons" pao za 1,98 odsto, indeks "Standard end purs 500" za 1,72 odsto, a "Nasdak" za čak 3,35 odsto.

Da je udar na rejting SAD osetio ceo svet, svedoči podatak da je globalni indeks akcija MSCI, prvog dana nakon sumnje u američki rejting, pao za 1,4 odsto, i to na bezmalo najniži nivo u poslednjih 11 meseci.

Potrese u svetskoj ekonomiji neminovno su osetile velike kompanije, pa je vrednost akcija energetskih kompanija "Ekson mobil" i "Ševron" pala za po više od 2,7 odsto, dok su akcije investicionih banaka "Benk ov Amerika" i "Sitigrup" pale za po 5,4 odsto.

Odluka "Standard end pursa" izazvala je i velike polemike u političkoj javnosti SAD, ali i u međunarodnoj finansijskoj javnosti, tako da su eksperti ove rejting agencije praktično bili prinuđeni da se pravdaju zbog svoje odluke.

Šef za rejtinge država u "Standard end pursu" Dejvid Birs u razgovoru za televiziju Ej-Bi-Si odbacio je optužbe da je odluka zasnovana na lošoj računici, dodavši da se, apsolutno, nisu dvoumili o odluci da snize kreditni rejting SAD. Prema njegovim rečima, odluka te agencije zasnovana je na nekoliko činjenica, među kojima su šteta naneta reputaciji SAD za vreme višenedeljne rasprave u Kongresu o granici zaduživanja i bojazan da su javne finansije SAD neodržive. Ovakvi ekonomski potresi uzdrmali su i političku poziciju Baraka Obame, kome se bliži reizbor, 2012. godine.

Amerikom se širi bauk ideje da nisu više najjača svetska sila i da je ugrožen američki način života. Putinovo upozorenje da je reč o parazitizmu na telu svetske ekonomije doživljava se kao realnost, a ne kao rečnik hladnoratovske ere. Američka provincija pada u depresiju, možda i dublju nego što je ekonomska kriza.

Jedan odsto gore: Srbija u ozbiljnom problemu

Kao u onoj narodnoj priči o Nasradin Hodži, manuli bi’ se mi svetske krize i berzi, gde nas inače nema, ali neće ta kriza da se mane nas.

Šta će Mirko Cvetković reći na sednici vlade? Očekuje se scenario gotovo isti kao posle septembra 2008. godine. Pašće cene osnovnih izvoznih proizvoda – čelika, gvožđa, repromaterijala – što nije dobro za naš izvoz. S druge strane, neminovan će biti i pad cena na uvoznoj strani. Pad cena nafte biće neminovan. Najgore je što scenario nove krize podrazumeva pad broja zaposlenih, a kod nas je taman počeo oporavak zapošljavanja.

Posledica najnovije krize u ekonomijama SAD i evrozone bio bi i rast kamatnih stopa. Rast za samo jedan procentni poen, prema nekim računicama, koštao bi Srbiju čak 370 miliona evra godišnje.

Toliko bi, naime, država, privrednici i građani morali više da izdvajaju za urednu otplatu duga, koji je narastao na 37 milijardi evra. Država duguje 13,3 milijarde, građani 5,7 dok se privreda kod domaćih banaka zadužila za 10,5 a u inostranstvu za još 9,3 milijarde evra.

Globalno, u sferi politike – prevedene na meru ideja, kulture i razvoja vrednosti civilnog društva – stvar bi bila još katastrofalnija. U krizama rastu najgori, alavost postaje vrlina, sebičluk takođe, a svaki oblik radikalizma nailazi na plodno tlo.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---