<< VESTI | | 31.08.2011 12:07

 

Vikiliks ponovo na meti hakera

U utorak uveče nepoznata grupa hakera oborila je sajt organizacije Vikiliks (www.wikileaks.org). Na ovom sajtu se nalaze hiljade tajnih depeša razmenjivanih tokom dugog niza godina između 274 američke ambasade širom sveta i Stejt departmenta.

U međuvremenu su predstavnici Vikiliksa na Tviteru poručili da su depeše, dok ne prestane hakerski napad, dostupne na drugoj adresi (http://cablegatesearch.net).

U sredu je sajt bio osposobljen, pa ponovo napadnut, a na njemu je postavljena poruka da je pod jakim hakerskim napadom i da je za sada najbolje da posetioci koji traže dokumente preuzmu na svoj računar poslednju kopiju vebsajta (mogu da ga "skinu" kao Torrent fajl)

Kasnije će biti objavljene nove adrese na kojima će biti iskopiran Vikiliks sajt.

Organizacija Vikiliks još pre početka objavljivanja 251.000 američkih depeša bila je dobro obezbeđena za slučaj sajber napada. Oni su zakupili veliki broj domena i servera koji su locirani u različitim državama. Kada hakeri napadnu jedan, glavni domen, www.wikileaks.org, drugi su u funkciji.

Krajem novembra i u decembru prošle godine, kada su serveri ove organizacije trpeli konstantne napade, dokumenti Vikiliksa uglavnom su bili dostupni na adresi cablegatesearch.org. Zapravo, prvi hakerski napadi usledili su i ranije: nepoznati hakeri napali su sajt Vikiliksa svega nekoliko časova pošto je prvi čovek te organizacije Džulijan Asanže najavio da će, bez obzira na oštre pretnje Vašingtona, objaviti dokumenta.

Vikiliks je poslednjih dana objavio novu veliku turu dokumenata i dobio još jednu kritiku Stejt departmenta koji je ocenio da se tim potezom ugrožava bezbednost ljudi. To je i bio glavni povod za nove napade.

Ko su hakeri koji napadaju Vikiliks? Ne postoje podaci o tome, mada se na internetu mogu naći različite spekulacije koje se uglavnom svode na to da su hakeri "državni plaćenici".

Inače, među depešama koje su objavljene poslednjih dana oko 800 je poslato iz američke ambasade u Beogradu.

Među ukupno 251.000 dokumenata, u čak 1320 govori se o Kosovu, a 1244 se vode da su poreklom iz Srbije i Crne Gore.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST