Evroskepticizam evroentuzijasta >

I tebe sam sit Evropo

Datum početka pregovora već više niko ne očekuje, a optimističke prognoze kažu da bi se na pragu EU Srbija mogla naći najranije 2020. godine. To je već mnogo jači razlog za evroskepticizam ovdašnjih političara, jer – gde će oni biti za deset godina

A mogli smo da uživamo u švedskom standardu, putujemo brzim prugama Srbije, da živimo u Europolisu na obalama Save, da imamo i drugo oko u glavi, pa Kosovo i Metohiju, otvorena dosijea državne bezbednosti, hleb od tri dinara za kilo, rastuću zaposlenost i sve jaču privredu, vozili bismo se u jednom od 200.000 ili 300.000 automobila godišnje proizvedenih u Zastavi, krckali bismo kamatu ili oplođavali početni kapital od 1000 evra besplatnih akcija, plovili kanalom do Egejskog mora… I, uzgred, bili bismo u Evropi već najmanje pet godina.

Na spisku predizbornih obećanja, ovde skraćenom iz tehničkih razloga, Srbija u Evropi se podrazumevala kao prirodni razvoj događaja, ne samo zato što će nam priznati da smo bili Evropa pre Evrope nego i zato što će nas tamo dočekati širom raširenih ruku čim srušimo režim Slobodana Miloševića i pokažemo kako je Srbija uvek, pa makar i u potaji, bila demokratska država. A onda će sve biti kao u bajci.

Poslednje veliko otrežnjenje stiglo je dan pošto je Haškom tribunalu izručen poslednji optuženik za ratne zločine Goran Hadžić.

E, a sada – dobrosusedski odnosi sa Kosovom, poručila je Evropska unija.

STATISTIKA: Pre manje od mesec dana, sredinom septembra, direktor agencije Ipsos stratedžik marketing Srđan Bogosavljević izjavio je da bi, ako bi sutra bio održan referendum, više od polovine građana glasalo za ulazak Srbije u EU. To jest 53 odsto bi bilo "za", a za "ne" 24 pa bi – po onom zakonu da se statistički sve može dokazati – oko 70 odsto građana Srbije pristalo da uđe u EU. Srđan Bogosavljević je pošteno priznao da je "ono što ne valja trend koji nije dobar i kvari se". Ipak, to je valjda normalno, ako se ozbiljno shvati objašnjenje da su građani u vreme "evroromantizma" Evropu gledali kao sapunsku operu na televiziji, uopšte ne znajući šta je to.

To znači da skepticizam raste srazmerno širini i dubini znanja, jer podrška evrointegracijama je u protekle četiri godine upadljivo opadala i sada je, ako je verovati potpredsedniku vlade zaduženom za evrointegracije Božidaru Đeliću, ispod 50 odsto, a očekuje se – dalji pad, potvrđen istraživanjima početkom septembra, kada je evroentuzijazam građana skliznuo na 46, da bi se do početka oktobra srozao na 37 odsto. "Približavamo se tački kada ćemo imati isti broj građana koji podržavaju ulazak u EU i onih koji se tome protive. Posebno upada u oči da je sada više od dve trećine pobornika naprednjaka, radikala i DSS-a protiv članstva", izjavio je Božidar Đelić, koji je ambasadorima evropskih zemalja "ukazao i na značajno opadanje podrške građana za ulazak Srbije u EU, obrazlažući to kao posledicu poslednjih dešavanja na Kosovu". Nediplomatskim jezikom rečeno: kao posledicu ponašanja EU na Kosovu.

Nije neobično ako predsednik opozicione Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica smatra da državni organi treba da zatraže od Euleksa da napusti Kosovo i da se ponovo uspostavi misija UN-a, kao i da odbaci "sva ucenjivanja EU kojima je Srbija izložena zarad dobijanja kandidature, i da odlučno zahteva od EU i međunarodne zajednice puno poštovanje teritorijalnog integriteta Srbije, u skladu sa osnovnim načelima međunarodnog prava i Rezolucijom 1244", ali otkud nagli evroskepticizam u "evropskoj Srbiji"?

NOVI EVROSKEPTICI: Virus evroskepticizma se naglo zapatio među političarima vladajuće koalicije u čemu je, po običaju, najdirektniji bio Nenad Čanak. Prošle nedelje on se pita "zbog čega EU, kojoj je toliko stalo do mira na Kosovu, nije ucenila vladu u Prištini evropskim integracijama, ako ne napravi carinsku uniju sa Srbijom". Na pitanje novinara "Večernjih novosti" da li je to njegov evroskepticizam, Čanak odgovara: "U EU ili nema dovoljno vizionarstva ili nema dovoljno spremnosti da se reši problem na Kosovu. Sede u Briselu kao strogi profesori i ocenjuju da li smo dovoljno učinili u skladu sa njenim udžbenikom. Moram priznati da to kod mene razvija jednu dozu evroskepticizma. Taj skepticizam je još mali, ali postoji."

Na pretnju Mađarske da će blokirati evrointegraciju Srbije zbog Zakona o restituciji, Čanak odgovara: "Ako biramo između EU i rehabilitacije onih koji su naše sugrađane streljali i bacali pod led, onda ćemo se ozbiljno zamisliti. Razmislićemo kakva je to EU i želimo li u nju uopšte da uđemo... Apsurdno je da nas EU kojoj je jedan od ugaonih kamena antifašizam, ucenjuje sa fašistima."

U međuvremenu je i potpredsednik vlade zadužen za Evropu, po sopstvenom priznanju, skinuo ružičaste naočare. Ipak, misli da nema prava da bude evroskeptik, bar dok ne objavi memoare. Konstatuje da "imamo ponovo podelu na dve Srbije po tom pitanju... To nije dobro ni za Srbiju, ni za region, ni za Evropu."

UVREDA INTELIGENCIJE: "U poslednje vreme se vređa naša inteligencija, kada nam se objašnjava da će kosovski carinici i policija na prelazima biti samo pasivni posmatrači. Pa, ako je tako, zašto se onda uopšte razmeštaju? Nije u evropskom duhu da se dijalog oko tako bitne stvari izbegava..." Pa sledi ono na šta smo navikli, da se Evropi objašnjava šta je "evropski duh", šta su kopenhaški kriterijumi za proglašenje statusa kandidata, da će Evropa odlukom da nam ne dodeli status kandidata "pokazati da je evropski put izgubio dobar deo sopstvenog integriteta".

Datum početka pregovora već više niko ne očekuje, a optimističke prognoze kažu da bi se na pragu EU Srbija mogla naći najranije 2020. godine. To je već mnogo jači razlog za evroskepticizam ovdašnjih političara, jer – gde će oni biti za deset godina?

Eskalaciju sukoba na severu Kosova planirali su oni koje je vodila pogrešna pretpostavka "da će Srbija šta god da se dešava na Kosovu i Metohiji prihvatiti zbog toga što želi da dostigne status kandidata i da otvori datum za pregovore", izjavio je Boris Tadić pred polazak u Njujork na zasedanje Generalne skupštine UN-a. "To prosto nije tako." Srbija je na dobrom putu ka EU, ocenio je početkom septembra, politika koja vodi u Evropsku uniju nema alternativu i, nada se, EU će prepoznati napore koje Srbija čini u procesu reformi, njenu ulogu garanta stabilnosti i saradnje u regionu... "Ali, ne možemo da prihvatimo nove uslove koji bi nam bili postavljeni", niti će se Srbija "zarad dobijanja statusa kandidata odreći traženja pravednog rešenja za Kosovo i Metohiju".

Diplomatski odgovor uručio je, odmah i na licu mesta, tj. na srpsko-evropskom forumu u Beogradu, predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej. Budućnost Srbije je u EU koja nije zaboravila Srbiju i Zapadni Balkan, rekao je on, pohvalio izvanredan napredak koji je Srbija u evropskim integracijama postigla u poslednje tri godine i pozvao srpsko rukovodstvo da ostane privrženo evropskim ciljevima. I, još, da on lično prati stanje odnosa Beograda i Prištine, jer će to biti "jedan od ključnih faktora kada se bude odlučivalo o kandidaturi Srbije za članstvo u EU".

PREPORUKA VISI: Na karakteristično miran način, i premijer Mirko Cvetković oslonio je svoj veliki optimizam na nadu: Srbija ne može da utiče na to da li će članice Evropske unije postavljati dodatne uslove da bi prihvatile njenu kandidaturu, ali se nada da se to neće desiti. "Veliki sam optimista kad je reč o sticanju kandidature, ali ako bude novog uslovljavanja, nećemo odstupiti od državne politike i postoje takozvane crvene linije preko kojih nećemo preći".

U međuvremenu smo, početkom ove nedelje, saznali da je godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji povoljan – ali da mišljenje o kandidaturi još nije formulisano.

Opet pohvale: "Komisija je konstatovala da je Srbija tokom prošle godine ostvarila značajan, pa čak i izuzetan napredak u naporima da dosegne evropske standarde", citira Tanjug evropskog diplomatu koji je želeo da ostane anoniman. Dobre su, navodno, i ocene za političke i društvene reforme, posebno za napore u suzbijanju organizovanog kriminala i unapređenju regionalne saradnje.

Ali, međutim, Evropska komisija će uz inače redovni izveštaj, čije objavljivanje sprema za 12. oktobar, prvi put formulisati i mišljenje o tome da li je Srbija spremna za status kandidata i eventualni početak pregovora o članstvu. Za sada to mišljenje ili nije formulisano ili je dobro zaštićeno od javnosti – jer je u direktnoj vezi sa situacijom na severu Kosova i Metohije. To teško da bi mogla biti dobra vest. Tanjugov neimenovani diplomatski izvor objašnjava da je povoljno mišljenje o srpskoj kandidaturi ili čak i o mogućnosti da sledeće godine dobije datum početka pregovora izgledalo nesporno do pred kraj prošlog meseca, ali da su posle incidenata na prelazima Jarinje i Brnjak pojedine zemlje – najpre Nemačka i Francuska – počele da izražavaju rezerve u vezi sa dodeljivanjem statusa kandidata. Šanse Srbije dodatno su umanjene pošto je delegacija Beograda početkom oktobra uslovila nastavak dijaloga sa Prištinom razgovorima o administrativnim prelazima.

Bolje je verovati da su ovi anonimni izvori pouzdani nego da će ponor nerazumevanja između Evrope i Srbije još koliko ove nedelje biti zatrpan uzajamnom ljubavlju. Dolazi nam, naime, posrednik u pregovorima Beograd–Priština, britanski diplomata Robert Kuper. Njegov cilj je da prisili Srbiju na nastavak planiranih pregovora o telekomunikacijama itd. – a ne da se razgovara o problemu Jarinja i Brnjaka ili "statusnoj neutralnosti" Euleksa i Kfora, bodljikavoj žici, upotrebi bojeve municije, nadležnostima i sličnim, očigledno odavno rešenim pitanjima. Sve zavisi od rezultata te Kuperove turneje zvuči kao nedvosmislena pretnja iz Brisela, a ne kao razlog za evroentuzijazam i novopečenih evroskeptika.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---