Švedska >

Mali globus i knjiško ćebe

Izvan evrozone, u skandinavskim zemljama, novi talasi ekonomske krize razbijaju se o lokalne fjordove. Poučena krizom iz devedesetih godina, koja je ostavila trag na celoj generaciji, Švedska je našla neočekivan kurs – kreativnost

Za "Vreme" iz Stokholma

"Švedska nije ABBA", kaže Mikael Skoglund, tridesetpetogodišnjak, koji se tokom velike švedske krize početkom devedesetih našao u situaciji da nema ideju kuda će dalje i – kao i veliki broj njegovih vršnjaka – brinuo o strašnom rastu nezaposlenosti tih godina. Danas, Skoglund radi za Švedski institut u Stokholmu i kaže kako je stanje mnogo bezbrižnije, uprkos ekonomskoj krizi koja u talasima zahvata ostatak sveta.

"Nažalost, ljudi širom sveta imaju nepromenjenu sliku one Švedske iz sedamdesetih i osamdesetih godina, ali Švedska nije ni ABBA, ni Olof Palme". On objašnjava kako, u želji da svoj imidž približi stvarnosti, ovo društvo sa krajnjeg severa Evrope danas ulaže velike napore da objasni promene koje su se desile u Švedskoj.

Švedska se zaista neprekidno transformiše. Pre svega, to je država koja ubrzano menja svoju demografsku strukturu, ali joj se, za razliku od balkanskih država, populacija ne smanjuje – zbog programa imigracija koji favorizuje dolazak sveže radne snage, a ne izbeglica, tokom poslednje dve decenije došlo je do ozbiljnog rasta broja stanovnika. Pre dvadeset godina u Švedskoj je živelo 8,5 miliona ljudi, dok ih danas ima oko 9,5 miliona, i taj broj raste.

IDEJA O SIROMAŠNOJ ZEMLJI: Nakon decenija socijaldemokratske vladavine, ova zemlja je i dalje socijalni raj – porodični zakoni, odnos između polova i socijalna sigurnost su stalne teme o kojima se neprekidno raspravlja, daleko više nego o onome što se na jugu Evrope smatra nacionalnom politikom. Šveđani koji su zaposleni bilo u privatnim ili preduzećima u državnom vlasništvu mogu da računaju na sigurne penzije, bolovanja, kao i veliku podršku države ako se nađu u bilo kojoj vrsti podređenog položaja.

Švedska se posebno stara o onom delu populacije koji živi na negostoljubivom i ledenom severu, postoje programi za imigrante, kao i za podršku svim grupama, od homoseksualaca do pronalazača. Uz to, roditeljska prava su verovatno bez premca u svetu. Naime, porodiljsko odsustvo traje gotovo godinu i po dana, a otac i majka mogu da se zamene tokom njegovog trajanja za šta dobijaju poseban bonus koji je veći od 10.000 evra. No, ma kako socijalna sigurnost bila visoka, Šveđani neprestano traže način da je poprave, a da ne umanje sopstvenu konkurentnost.

"U Švedskoj stalno i bez prekida provodimo strukturne reforme kako bismo ostali otvorena ekonomija", kaže u razgovoru za "Vreme" Katrin Matson, savetnica ministarke preduzetništva, energije i komunikacija. "Mi smo siromašna zemlja", kaže uzgred, ponavljajući ono što ćete čuti od većine Šveđana.

Ovaj skromni pogled na sopstvenu zajednicu, značajno drugačiji od pretencioznog stava o blagodetima domovine i njenim prirodnim bogatstvima kakav se stanovnicima juga Evrope usađuje od osnovne škole, za posetioca Stokholma u najmanju ruku je čudan – visok standard i cene, najmodernija tehnološka rešenja na svakom koraku i zadovoljstvo životom prosto se ne mogu sakriti. Statistika pritom pokazuje da je čak 96 odsto Šveđana zadovoljno svojim životom.

"Švedska se uspešno suočila sa ekonomskom krizom", objašnjava Katrin Matson, obrazlažući mere koje su Ministarstvo preduzetništva i Vlada Švedske preduzeli kako bi efekte krize sveli na minimum. Švedska je preduzela čitav niz mera, od kojih neke deluju pomalo utopijski, poput dramatičnog podizanja ulaganja u istraživanja i nauku (videti okvir).

No, glavni ključ je zapravo jednostavan – on dolazi kroz podsticaj preduzetništva, većeg angažovanja kreativnih ideja i aktiviranju u biznisu manje prisutnih grupa, a pre svega žena. Brojnim programima za inovatore, kreativne ljude i posebno, ranije zapostavljene ženske preduzetnike, Šveđani rade na tome da pokrenu sve one manje aktivne delove ekonomije. I trenutno su, kao i u većini skandinavskih zemalja, stanovnici ove socijalne kraljevine, verne svojoj kruni, ostali izvan evrozone, donekle bezbrižni pred dužničkom krizom.

MALE IDEJE: Najvažnije što uočite u Stokholmu, dok obilazite brojna ostrva na kojima ovaj neobično živ grad leži, jeste da – Švedska postoji u detalju. I svedeni švedski dizajn je neka vrsta izvoznog proizvoda, dok se inovacijom smatraju ne samo hi-tech pronalasci nego i sasvim obične male stvari koje idu u korak sa jednom od bazičnih ideja u Švedskoj – kako da malim stvarima popravimo život?

Koren rešenja koji Švedska primenjuje najbolje se vidi na primeru jednog zanimljivog preduzetničkog poduhvata iz ranih devedesetih. U to doba je tadašnja ekonomska kriza snažno pogodila švedsku ekonomiju, što se trajno urezalo u sećanje cele generacije koja je u međuvremenu stasala. Visoka nezaposlenost i nizak standard ostali su u prošlosti, ali su Šveđani mnogo naučili iz te lekcije.

U to doba je mlada Malin Lindorfs Speace tragala za poslom kao i brojni njeni vršnjaci, da bi na kraju prihvatila naporan i slabo plaćen posao na kome je, kako objašnjava, u arhivskoj građi satima birala kadrove slonova. Nakon što je videla članak o prosjacima koji u Engleskoj prodaju novine na ulici, došla je na ideju koja će se pretvoriti u izuzetno uspešan preduzetnički poduhvat. Napustila je posao, osnovala redakciju, okupila grupu novinara i ubedivši štampariju da je sačeka sa plaćanjem, počela da štampa novine koje će prodavati beskućnici.

"Dete, bolje odustani i zaposli se kao i svi drugi. Ko će da kupi novine od klošara", rekli su joj u tadašnjim institucijama. No, Malin Lindorfs Speace nije odustala i stvorila je časopis koji se prodavao u 70.000 kopija nedeljno. On je ne samo postao održiv nego je uneo promene u život brojnih beskućnika u Stokholmu, dajući im, kako kaže "novi fokus u životima".

Beskućnici su besplatno dobijali po deset novina koje prodaju, da bi potom, ako se vrate, otkupili još primeraka koje mogu da prodaju širom grada. Ovom metodom finansiran je centar koji je prodavcima-beskućnicima omogućavao da nađu sklonište, da se zagreju, presvuku i obrazuju. Njena kompanija se razvila, a neki beskućnici su čak započeli uspešne karijere i otišli sa ulice.

Malin Lindorfs Speace je krenula u nove poduhvate sa takozvanim socijalnim preduzetništvom, a danas je aktivna u grupi od 800 žena ambasadora koje je švedska vlada angažovala da svojom pričom podstaknu žensko preduzetništvo. "Ako može ona, mogu i ja", glasi moto ove akcije, koja je samo jedna od brojnih mera kojima se želi povećati broj žena koje su se odlučile na sopstveni preduzetnički poduhvat.

Zašto je to uopšte važno? U preduzetnike odlazi svaki peti ili šesti Šveđanin (ostali su takođe zaposleni, ali u velikim korporacijama). No, uočeno je da postoji razlika od skoro deset odsto među ženama i muškarcima, što je značajna baza da bi se ovaj vid razvoja povećao. Kao što su u Drugom svetskom ratu druge zemlje u ženskoj radnoj snazi našle pogon razvoja, Skandinavija ga tokom ove ekonomske krize nalazi u – ženskom preduzetništvu.

KREATIVNE ŽENE: Kako objašnjava Gunila Torstenson iz Švedske agencije za ekonomski i regionalni rast (Tillväxtverket), koja je nacionalni koordinator programa ambasadorki, država je značajnim ulaganjima obezbedila brojne mere podrške za preduzetnike, a jedna od najvažnijih se odnosi na povećanu socijalnu sigurnost – mali preduzetnik u slučaju odsustva dobija ne onoliko osiguranje koliko je uplaćivao, već onoliko koliko bi zaradio da nije otišao na odsustvo zbog bolovanja ili roditeljstva.

Postoji veliki broj programa podrške. Jedan od njih su inkubatori u kojima se preduzetnici obučavaju kako da se suoče sa problemima kad imaju kreativnu ideju koju treba realizovati. Tu se posebna pažnja posvećuje izumiteljima, a naročito ženama koje su pronalazači. Program Mentor ring okuplja pronalazače u grupe koje jednom mesečno uzajamno dele savete jedna drugoj, a realizuje se u Švedskom udruženju izumitelja, u okviru posebne asocijacije žena pronalazača QUIS.

O povećanoj pažnji za žene izumitelje svedoči i izložba "Kreativne žene", koju je pre pet godina postavio Muzej tehnologije u Stokholmu i koja je postala svetski hit. "U kolekciji od 60.000 izuma koje smo imali u muzeju, nismo uopšte obraćali pažnju na žene izumitelje", kaže kustos Nils Olander, objašnjavajući da su, shvativši to, izabrali 73 ženska izuma i napravili hit postavku koja gostuje širom Evrope – jedna od putujućih postavki ove jeseni dolazi u Beograd.

Ako posetite ovu izložbu, videćete izume koje su promenili svakodnevni život – od kopče koja štiti od silovatelja i otvora na garderobi za dojenje, preko držača kašika koje stalno upadaju u šerpu ili kutije za kablove i utikače, do nosiljki za bebe i medicinskih uređaja za razdvajanje krvi. Svi ovi izumi zapravo imaju komparativnu prednost pred "velikim" izumima – odnose se na male stvari koje život čine lakšim, ali na tržištu jednako ostvaruju profit.

Jedan od izuma koji se probio daleko izvan Švedske je smislila Inger Larson, arhitekta koja je članica Švedskog udruženja pronalazača. Njen izum je ćebe sa rukavima, koje je namenjeno za čitanje knjiga i zato nazvano "knjiško ćebe", a može se naći u knjižarama širom sveta. Jedan pravi kuhinjski izum smislila je Brigita Folker, koja u najskupljim švedskim radnjama za kućnu galanteriju prodaje takozvani hladni globus – za razliku od brojnih termosa koji čuvaju toplotu, to je poklopac koji hranu poput torti, maslaca i voća čuva hladnom.

Slične low-tech gedžete možete naći širom Stokholma. Život je ovde i inače spušten na nivo svakodnevice. Posetilac sa Balkana će brzo zapaziti kako se Šveđani ustežu da bilo gde istaknu svoje tri krune ili pak sopstvenu plavo-žuto zastavu, a da joj ne pridruže zastave drugih zemalja. Deluje kao da nacionalne vrednosti uvek ustupaju pred ljudskim.

U bašti jednog jeftinog restorana, na septembarskom suncu sedi Hekan Juholt, prvi čovek legendarne Socijaldemokratske radničke partije, koja je vladala ovom zemljom decenijama. Bez ikakvog obezbeđenja, Juholt ruča sa sinom, dok za susedni sto sedaju dve emigrantkinje iz Azije i Afrike koje su u restoranu zaposlene. Ne skidajući kuhinjske povezače i kape, one ručaju i smeju se, ne obazirući se nimalo na moćnog političara.

Tajna švedskog poslednjeg uspeha, održanja uprkos krizi, nije daleko od te septembarske slike klasnog mira. I mira uopšte. Mada nije ABBA, Švedska ipak jeste nešto drugo – ova severnjačka kraljevina nije učestvovala ni u jednom u ratu od 1814. godine.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---