Vreme Beograda – Beogradski metro >

Integrisanje sistema javnog prevoza

Prema procenama Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, samo prvom linijom metroa moglo bi da se preveze 35.000 ljudi u vršnom satu ("u špicu"), a tokom jedne godine oko 105 miliona ljudi. Usvajanje informacije o projektu "Beogradski metro" je, prema rečima gradonačelnika Dragana Đilasa, jedna od ključnih odluka gradskog parlamenta

Mit o beogradskom metrou postao je stvarnost 6. oktobra 2011, kada je Skupština grada usvojila informaciju o realizaciji projekta "Beogradski metro". Ovo je, prema rečima gradonačelnika Dragana Đilasa, "jedna od ključnih odluka gradskog parlamenta, koja će omogućiti dalji nastavak projekta izgradnje metroa u Beogradu".

Projektom "Beogradski metro" predviđeno je da izgradnja metroa počne 2013, a da prva linija od Ustaničke do Tvorničke ulice bude završena 2017. godine. Ujedno, u projektu se nalazi i "Memorandum o razumevanju", kojim je određena saradnja Grada Beograda sa dve francuske kompanije: "Alstom transport" (o izgradnji metroa), i "EGIS Rail" (o izradi studije izvodljivosti za prvu metro liniju).

No, rasprava, odluka i poništavanja odluka o izgradnji metroa bilo je mnogo u proteklih pola veka, od kada je prvi put predloženo da glavni grad napravi metro. Pre tridesetak godina sa vrha Skupštine Beograda moglo se čuti da su "planovi i projekti za metro sramota Beograda, a oni koji ih podržavaju su klasni neprijatelji radničke Rakovice, kojoj se ne dozvoljava da u 21. vek uđe tramvajem".

Šta se to promenilo, pa da metro najzad postane realnost Beograda?

"Prvi put su učinjeni konkretni koraci u pregovorima s jednim partnerom zainteresovanim za učešće u ovom velikom projektu. Reč je o Vladi Francuske, koja je za početak voljna da donira tri miliona evra za izradu studije izvodljivosti, koju bi izradila francuska kompanija "EGIS Rail" u saradnji sa domaćim podizvršiocima", kažu iz gradskog vrha, i dodaju: "Nismo prihvatili da neko na osnovu te donacije automatski ima pravo na posao vredan više od 300 miliona evra, ali poštujući donatore, pregovaraćemo najpre sa njima o kupovini vozova i elektro-opreme od kompanije ‘Alstom’. Ova kompanija zasigurno je jedan od lidera u ovoj oblasti i snabdevala je svaki četvrti metro u Evropi ili svetu. Iako ideja o beogradskom metrou postoji već više od pola veka, nikada do sada nije se otišlo ovoliko daleko u pregovorima s potencijalnim partnerom."

SVI U METRO: Slobodan Rosić, direktor Direkcije za železnice Republike Srbije, povodom višedecenijskih rasprava o gradnji metroa kaže da se ne postavlja pitanje da li je Beogradu potreban metro, već da li Beograd može da sagradi metro.

"Mene priča o beogradskom metrou uvek malčice podseća na jednu legendu o izgradnji pruge između Moskve i Petrograda. Tada su se, legenda kaže, inženjeri i razni drugi zainteresovani ljudi veoma dugo svađali kako i kojom trasom treba napraviti tu prugu. To je trajalo godinama i nije moglo da se dođe do odluke, sve dok ruski car Nikolaj I nije presekao, uzeo lenjir, povukao najkraću liniju između dva grada i rekao: ‘Evo, tuda će da ide pruga.’ Očigledno je da je nakon toliko godina i sagledavanja različitih rešenja, Grad na kraju morao da donese odluku – jer, stručnjaci su tu da predlažu, a Grad da donese odluku. Upravo to što je Grad Beograd doneo odluku o metrou, prema mom mišljenju, prvi je i najvažniji korak."

Prema procenama Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, samo prvom linijom metroa moglo bi da se preveze 35.000 ljudi u vršnom satu ("u špicu"), a tokom jedne godine oko 105 miliona ljudi. Direktor Direkcije za železnice tvrdi da će kapacitet metroa umnogome rasteretiti sadašnje stanje u saobraćaju: "Mi još nemamo projekat metroa, i ne znamo njegove karakteristike, ali se računa da klasičan metro može da preveze 30-40 hiljada putnika za sat vremena, što je kapacitet koji kompletno pokriva današnje potrebe – to je opterećenje koje mi imamo danas na tom pravcu, možda čak i nešto manje. Dakle, metro će moći da pokupi sve putnike na tom pravcu, i nema sumnje da će rasterećenje biti znatno. Ono što je sigurno je da će se znatno rasteretiti autobusi – naravno, neće oni svi biti ukinuti, ali nema sumnje će se umnogome smanjiti broj putnika, jer će mnogo ljudi preći na daleko bolji i brži sistem. Takođe, dosta sugrađana će preći sa automobila na metro, ali postepeno, jer se kod nas ljudi uglavnom drže navika u saobraćaju – to vidimo kada se otvori neki nov pravac, neka nova ulica: uprkos svim obaveštenjima i reklamama, potrebno je jako puno vremena da ljudi počnu da koriste nove mogućnosti", kaže Rosić.

POGLED U BUDUĆNOST: Iz Grada saopštavaju da će studijom izvodljivosti biti precizirano kuda će ići prva linija metroa (mada se pravac okvirno već zna), koliko će imati stanica i koji će biti kapacitet, a da je planirano da beogradski metro u budućnosti ima još dve trase: druga linija kretala bi se u pravcu Banovog brda do Vidikovca, dok bi treća linija koristila trasu druge, imaće polazni terminus na Vidikovcu, a od nje bi se razdvojila na delu kod novog mosta na Adi; dalje bi se preko železničke stanice "Novi Beograd" povezala sa prvom linijom i išla sve do Tvorničke ulice u Zemunu.

Slobodan Rosić naglašava da je, pre svega, potrebno integrisati novi sistem u već postojeće sisteme javnog gradskog saobraćaja. "Ono što je sigurno jeste da Beograd neće uskoro imati mrežu linija metroa koja bi pokrila sve moguće pravce. Uz tramvaje, autobuse i trolejbuse, koji su nesporno važan deo sistema, kao i gradsku železnicu, koja je sada u fazi razvoja, u narednim decenijama Beograd će imati kombinovan, mešovit sistem. Ključna stvar u tom projektu je integrisanje svih tih sistema."

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---