Evropska unija i sudbina evra >

Svađa uz Odu radosti

Svadljiva konvencija kriznog menadžmenta – inspektori Trojke (MMF, EU, Evropska centralna banka) upozoravaju: Iza Grčke, koja duguje 145 odsto BDP-a, pojaviće se mnogo veći problemi, pa je pitanje ko će kome biti u stanju da pomogne, i kako. Evropa prolazi kroz dramu traženja rešenja za krizu suverenog duga u kojoj se prelamaju i krupna pitanja o budućnosti Evrope i evra. Ovde još nije predmet neke naročite javne pažnje pitanje kako stoji stvar sa Srbijom, čiji dug iznosi 14,75 milijardi evra ili 44,4 odsto BDP-a

"Bilo je sumorno. Najgore raspoloženje koje sam ikada video, kompletan haos ", tako je jedan ministar finansija evrozone opisao šest teških dana i noći evropskog kriznog samita, "konvencije kriznog menadžmenta", koja će u sredu 26. oktobra imati svoj nastavak, mada verovatno ne i poslednji čin. "Ti dani su bili strašni", izjavio je Žan-Klod Junker, premijer Luksemburga i predsednik evro-grupe.

S druge strane ulice, iza zaštitnog kordona ispred ulaza u zgradu Lex building, deo administrativnog bloka u briselskoj Aveniji Livingston, anarhistički grafiti na zidu poručivali su na francuskom: "Posle Grčke, Belgija, pobuna dolazi".

Unutra se pobuna već odvijala. Izveštaj inspektora Trojke (MMF, Evropska komisija i Evropska centralna banka) čitan je kao priča strave i užasa: "Iza Grčke, pojaviće se mnogo veći problemi, pa je pitanje ko će kome biti u stanju da pomogne, i kako", tako konzervativni nemački list "Frankfurter algemajne cajtung" opisuje atmosferu u kojoj su se lideri 27 članica EU pod pritiskom sata koji otkucava rvali s čupavim finansijskim i ekonomskim problemima. Volfgang Šojble, nemački ministar finansija, poznat kao čovek bez dlake na jeziku, nije izdržao da ne vikne: "Jesam li vam rekao?", podsećajući da je tražio "kontrolisan" bankrot Grčke još pre 18 meseci, kada je to moglo da košta tri puta manje nego sada.

Nekoliko faktora činili su urgentnim taj samit, zakazan za sredinu oktobra, pa odlagan da bi se kupilo malo vremena: pogoršana situacija u Grčkoj, u kojoj su ponovo izbili štrajkovi i protesti (vidi tekst "Ovako više ne može!" u rubrici Svet); povećana cena novca koji pozajmljuju Španija i Italija, znak rastućeg špekulantskog pritiska; pritisak SAD i Kine da Evropljani požure s donošenjem hitnih mera zbog straha od posledica evropske krize suverenog duga koji se širi svetskim tržištima.

Iz Vašingtona, američki predsednik Barak Obama je prilično oštro pritiskao evropske lidere da donesu odluke pre samita G20 početkom novembra, tvrdeći da evro-kriza opterećuje globalnu ekonomiju, na šta su neke evropske, posebno nemačke kritičke strele odapete prema Obami, da prvo sredi svoju kuću, pa da drugima drži predavanje.

VIKA U OPERI: Atmosfera među Evropljanima je bila svadljiva pre početka tog "samita kriznog menadžmenta". U koncertnoj dvorani Stare opere (Die alte Oper) u Frankfurtu viđene su mnoge drame, ali retko je viđena takva razlika između harmonije prikazane na sceni i drame koja se, pre ovog briselskog samita, prošle srede odvijala iza scene.

Tek što su se evropski lideri u govorima u čast odlazećeg predsednika Evropske banke Žan-Kloda Trišea prikazali gostima kao složni, varnice su počele da lete u drugom kraju zgrade. Nemačka kancelarka Angela Merkel je rekla grupi zaprepašćenih kolega da ona ne može da donese odluku o evropskom fondu za spasavanje do evropskog samita u nedelje 23. oktobra, zato što joj je potrebno prethodno odobrenje Bundestaga. Pošto u tom trenutku odobrenje Bundestaga nije bilo izvesno, Angela Merkel je predložila odlaganje tog sastanka.

Britanski "Telegraf" citira nekog evropskog zvaničnika: "Njihova galama je odjekivala kroz hodnike čak dole do koncertne sale gde se orkestar pripremao da odsvira evropsku himnu Odu radosti. Jedan diplomata iz male zemlje evrozone opisivao je detalje: "Ljudi su bili besni. Predsednik Evropskog saveta Van Rompoj je protestovao rekavši da odlaganje ne dolazi u obzir, a bio je i toliko arogantan da predloži da ministarstvo finansija EU bude bazirano ili u Frankfurtu ili Parizu... "Ovo je poslednji izlaz sa auto-puta! Ako ne donesemo odluku sada, mi smo mrtvi", rekao je uzbuđeno francuski predsednik Nikola Sarkozi. Nastala je, kažu oni koji su prisustvovali, konfuzija bez presedana.

Van Rompoj je sutradan, u četvrtak 20. oktobra, ceo dan proveo telefonirajući Sarkoziju i Merkelovoj pokušavajući da pomiri rogove u vreći. Sarkozi i Karla Bruni su tog dana objavili ime novorođene ćerke. Predstavnici članica EU bili su besni. Italijani i Španci posebno – izjavljivali su da je neprihvatljivo da neke zemlje rade svoj domaći zadatak i lansiraju radikalne programe štednje kako bi ohladile tržišta, dok Berlin uznemirava investitore svojom procedurom donošenja odluka. Na kraju je Van Rompoj uspeo da ubedi Merkelovu i Sarkozija da se sretnu sa ostalim šefovima država i vlada u nedelju 23. oktobra. "Telegraf" opisuje atmosferu "punu očaja i ogovaranja", koja je odnose među evropskim liderima spuštala na do sada najniži nivo – kao do sada najgoru krizu evrozone.

Od petka 21. oktobra po podne sledećih šest dana održavana je serija sastanaka, desetorke, sedamnaestorice, dvadesetsedmorice. Raspravljali su evropski ministri finansija, ministri spoljnih poslova EU, održavani su mešoviti sastanci evropskih ministara finansija, premijera i šefova država i šefova međunarodnih organizacija...

Nemačka kancelarka Angela Merkel je u takvoj atmosferi, prema nemačkom nedeljniku "Špigl", ponavljala da nema "čarobnog štapića" koji bi rešio krizu dok "svako ne završi svoj domaći zadatak".

BUNDESTAG SE PITA: Ovonedeljni samit evro-krize nije opstruirala samo razlika u konceptima između Berlina i Pariza, već i nove procedure u nemačkom Bundestagu, koje vezuju ruke kancelarki Angeli Merkel. Presudu nemačkog ustavnog suda da Bundestag mora da bude pitan o upotrebi nemačkog novca na evropskom nivou, kritikuju u Briselu zbog toga što ta procedura limitira sposobnost Evropske unije da deluje u doba krize. Kritičari smatraju prirodnim da vlade donose odluke, a da parlamenti aminuju po onoj staroj "svršenu poslu manisanja nema". U Nemačkoj, međutim, Bundestag moga da odobri i okvire u kojima će vlada doneti odluku. Neki smatraju da je Merkelova parlamentu "dala više" nego što je bila obavezana odlukom ustavnog suda, pre svega da bi utišala svoje kritičare. Na dugi rok ta kontroverza se duboko tiče sudbine Evrope i pitanja koje se pojavljuje na horizontu: "Ili će biti jedinstvena, ili je neće biti!"

Sve je prštalo po ofisima Evropske unije, po luksuznim hotelima i po cvetnim parkovima kojima su tmurnih lica tumarali lideri evropskog nivoa, ministri finansija, komercijalni bankari i njihovi savetnici.

Nikola Sarkozi je pokazao oba svoja lica u odnosu na Angelu Merkel. Jednog trenutka pokušavao je da je odobrovolji komplimentima o njenom šarmu, a kada bi ona napustila prostoriju, on bi rekao: "Kaže da je na dijeti, a onda se ispomaže sirom."

Kancelarka Angela je, da bi olabavila atmosferu, jednog trenutka donela plišanog medu za Sarkozijevu ćerku Žuliju, koju je bivša manekenka Karla Bruni rodila neposredno pre nego što će Sarkozi otići na sastanak s Merkelovom. Francuski mediji pišu da je "predsednička beba" na svet došla u sredu uveče, u bolnici "Clinique de La Muette", opkoljena pripadnicima službe bezbednosti, da je francuski predsednik proveo sat i po vremena u porodilištu sa svojom suprugom, nakon čega je otišao na zakazani sastanak sa Angelom.

Sarkozi se razvedrio i kada su ga pitali nešto o francuskom porazu u ragbiju protiv Novog Zelanda, a Merkelova uskočila sa odgovorom: "I drugo mesto je takođe odlično."

JEZGRO EVROPE: Angela Merkel, koja je govorila da ne treba očekivati da samit 23. oktobra reši evro-krizu, pokušavala je da promeni sliku evrozone u nemačkim očima, insistirala je na čvrstim pravilima koja bi prinudila vlade da ne troše više i na tome da se uvedu pravila po kojima evropski faktori mogu intervenisati u nacionalnim politikama zemalja koje zastrane.

To praktično znači da bi nacionalni budžeti, pre usvajanja, dok su još u nacrtu, išli na reviziju, onako kako dužnici MMF-a unapred ugovaraju okvire svoje monetarne politike. Da bi se to ostvarilo, mora se ponovo pokrenuti razgovor o promeni evropskih ugovora, koji ne predviđaju zajedničku fiskalnu politiku.

Po nekim veteranima, to može postati najvažniji momenat u istoriji EU. Neki, pak, smatraju da je, kao mnogi snovi, i san gospođe Merkel nebulozan i kontradiktoran, ali svi lideri su uvereni da kancelarka misli ozbiljno.

"To je fatamorgana, miraž", izjavljuje neki stariji diplomata. "Nemci gube glavu. Svaki novi ugovor, posebno onaj koji zadire u nacionalni suverenitet, gotovo je nemoguće ugovoriti i ratifikovati brzo. Kako će promena ugovora, na primer za pet godina, spasti evro od kolapsa u narednih pet meseci?"

"Koji problem Nemci pokušavaju da reše?", citiran je jedan ministar finansija iz antinemačkog bloka: "Ako je paket od šest tačaka dovoljan, ako može da reši problem, nije potrebna promena ugovora, a ako paket nije dovoljan, da li će bilo koji ugovor biti dobar?"

Treći, prilično određeno stavljaju do znanja da je ta žurba da se formira Kerneuropa (core Europe, "jezgro Evrope") naišla na otpor. Neki su tvrdili da takvo rešenje znači da će se evropska integracija sada odvijati unutar evrozone, što može povećati jaz u EU između onih 17 koji su unutar evrozone ("ins") i 10 koji su van ("outs"), da to može da umanji potencijale zajedničkog tržišta od koga zavise obe grupe.

Dejvid Oven, bivši britanski ministar spoljnih poslova, nedavno je bio supotpisnik predloga za novu "ne-evro-grupu", sa odvojenim samitima koji bi bili održavani kao samiti evro-zone, međutim, oni koji nisu u evrozoni su podeljeni: Britanija i Danska su protiv; Švedska je odlučila da ostane van za sada; a sedam drugih, osim možda Češke, opredeljeni su za to da se priključe evro-zoni.

SITI SMO VAS: Tenzije su se iz briselskih salona brzo prenele u politička tkiva obe Evrope, "evrozonske" i "neevrozonske".

Francuski predsednik Sarkozi je, prema britanskim listovima, jednog trenutka rekao njihovom torijevskom premijeru Dejvidu Kameronu: "Siti smo vas, koji nas kritikujete i pričate nam šta da radimo. Rekli ste da mrzite evro, a sada pokušavate da se mešate..."

Londonski gradonačelnik Boris Džonson u kolumni u "Dejli telegrafu" ocenjuje kako je problem sa institucijama u Briselu uvek bio u tome što su ljudi pozvani da iskoriste sistem u kome niko nije stvarno nadležan, a svi plaćaju.

Kameron se u parlamentu suočio s pobunom grupe torijevaca koji su tražili da se raspiše referendum o Evropskoj uniji. On i ministar spoljnih poslova Hejg odbacili su tu ideju uz obrazloženje da za taj referendum sada, u doba krize evra, "nije vreme". Kameron je dobio većinu u parlamentu, za njega su glasali laburisti i liberali, ali levo orijentisani "Gardijan" citira izveštaj o tome da je neki "Strangers Bar" te večeri bio pun torijevaca "koji proslavljaju kao da je novogodišnje veče..."

"Gardijan" citira jedno istraživanje javnog mnjenja po kome dve trećine Britanaca (68 odsto) podržava ideju o referendumu s pitanjem: "Da li Velika Britanija ostaje unutar Evropske unije?" Više od polovine (54 odsto) smatra da je britansko učešće skupa greška, a manje od četvrtine (23 odsto) se slaže s tim da je britansko članstvo u EU donelo više koristi nego troškova.

Za povlačenje Britanije iz EU glasalo bi 49 odsto, a 40 odsto daje prednost ostanku.

Ta opredeljenja imaju različit intenzitet u različitim segmentima britanskog društva. Među onih 49 odsto koji žele da izađu, 34 odsto opisuje svoju poziciju kao "definitivnu". Za puno povlačenje (tvrdi evroskeptici) iz EU glasalo bi 37 odsto, a 26 odsto nije sigurno kako će odlučiti. Za ponovno pregovaranje o odnosima unutar EU umesto potpunog povlačenja glasalo bi 41 odsto Britanaca, s naznakom da bi bile potrebne decenije da se vrate nadležnosti koje je uzeo Brisel.

Vestminsterska pobuna evroskeptika inače smanjuje Kameronov manevarski prostor kad je upitanju referendum o budućnosti Škotske u Ujedinjenom Kraljevstvu, koji škotski "independisti" Aleksa Salmonda planiraju za 2014, s parolom "nezavisna Škotska u Evropskoj uniji" – s Englezima zajednička vojska i spoljni poslovi, a finansiranje iz sopstvenih sredstava, škotska nafta u škotskom tanku.

Dok je širom Evrope kriza proizvodila različite socijalne i političke reakcije, dok su se vrtoglavo menjala ustaljena raspoloženja i na severu i na jugu, nakon najgoreg francusko-nemačkog raskola u poslednjih 20 godina, kontuzovani ministri finansija su u subotu 22. oktobra držali sastanak u Briselu. Tu je eksplodirala još jedna bomba – zajednički izveštaj Trojke o tome da grčka dužnička kriza sama može da proguta ceo evropski fond za spasavanje od 440 milijardi evra i da ništa neće preostati za pomoć pogođenim bankama u Italiji, Španiji ili Francuskoj.

Ostavljaju na stranu one kroasane s čokoladom (pain au chocolat) i gledaju brojke i grafikone. Samit u nedelju, koji je uključivao različite odvojene sednice predstavnika 17 zemalja koje koriste evro, bio je napet i na trenutke jedak.

TÊTE-À-TÊTE: U mnogim izveštajima pominje se mali tête-à-tête susret Nikole Sarkozija, Angele Merkel i Silvija Berluskonija, koga su pritiskali da preduzme hitne mere radi drastičnog smanjenja duga koji iznosi 120 odsto italijanskog BDP-a, kako Italija, koja je već meta špekulanata, ne bi "došla na red" i krizu učinila nerešivom. Berluskoni je navodno sarkastično primetio da kad se dvoje ne slože, onda traže dežurnog krivca, ali je hitno sazvao sastanak svog kriznog kabineta...

Evrozona je u tim trenucima bila uzdrmana razlikama između Francuske i Nemačke o tome kako da povećaju obim Evropskog fonda za stabilnost (European Financial Stability Facility EFSF) na 940 milijardi evra, po nekim drugim izveštajima, između 750 milijardi i 1,25 biliona evra...

Vođena je i serija razgovora o tome kako da se formira poseban fond povezan s evropskim fondom stabilnosti, a otvoren za investitore van Evrope, kao što su Kinezi, Japanci, Indijci, Brazilci, ali i "ne-evro zemlje" kao što su Švedska i Norveška...

Svađe su se ticale toga kako napraviti fond stabilizacije dovoljno velik i efikasan da "pokrije" Španiju, Italiju, i naravno Grčku i još neke zemlje u nevolji unutar evrozone. Nemci su energično odbacili francusku ideju da se taj fond pretvori u specijalnu banku koju bi podržala Evropska centralna banka, uz argument da je to suprotno evropskim ugovorima.

Fransoa Baron, mladi neiskusni francuski ministar finansija, pokušavao je da prigovori da će ta "medicina MMF" najteže pogoditi Francusku, čije banke su najizloženije, i da će ugroziti njihov AAA rejting. Kristin Lagard, koja je bila na tom mestu pre nego što je prošlog leta otišla u MMF, po britanskim izveštačima, ućutkala ga je iznoseći mnogo podataka, na perfektnom engleskom, koji on ne govori.

Uprkos trenjima, nekakav konkretan progres je, prema izveštaju "Njujork tajmsa", postignut u nedelju 23. oktobra. Lideri su postigli načelan dogovor o rekapitalizaciji uzdrmanih banaka, što nosi novih 100 milijardi evra. Složili su se da banke prvo pokušaju da prikupe kapital privatno, a onda da se obrate svojim vladama, ako je potrebno.

Ako te vlade imaju dužničke probleme, konjica, fond za spas, koji se zove the European Financial Stability Facility, može da bude uključen, ali samo kao poslednje sredstvo, prema rečima Angele Merkel.

Po planu, koji se usvaja, ako Italija i Španija emituju obveznice, EFSF može da garantuje za 20-30 odsto eventualnih gubitaka koje bi investitori mogli da imaju "u slučaju neizvršenja".

Političari su se složili da pritisnu banke da povećaju svoje obavezne rezerve (Tier 1 capital) sa 6 na 9 procenata do 2012. Posebno poglavlje odnosilo se na to kako umoliti banke da otpišu do 60 odsto grčkog duga. O tome se pregovori vode kao u nekom bliskoistočnom sukobu – prošlog leta banke su nudile otpis 21 odsto dugova, zatim "dobrovoljni" otpis 40 odsto, a početkom sedmice se pregovaralo o otpisu 60 odsto duga. Opomene s bankarske strane govore da bi zbog toga moglo da dođe do destabilizacije banaka, da će otpis uticati na cenu novca, pa i na trajniju satanizaciju Grčke i njenu izolaciju na bankarskom tržištu.

Pošto je u nedelje 23. oktobra nekako postignut dogovor, predstava se seli u Berlin, gde je kancelarka Angela Merkel obavestila partijske glavešine o nekim detaljima koje u sredu 26. oktobra treba da odobre evropski lideri: dokapitalizacija umešanih evropskih banaka, radikalno smanjenje grčkog duga za 60 odsto, jačanje paketa za spasavanje. U terminologiji političara za to je skovan ratnički termin "bazuka" – čime žele da razore krizu. U Nemačkoj je taj pokušaj upoređivan sa "folksšturmom" (Volkssturm), što je izraz za ono stanje kada su u Nemačkoj u poslednju odbranu uključili decu i starce s ciljem da preokrenu rat, a sve se završilo masovnim krvarenjem do smrti.

U Nemačkoj je evropska drama bila politički realnija nego u Britaniji, koja i nije član evrozone. U tom kontekstu u izveštajima se pojavila i kovanica "Freece", prevodivo možda kao "Frčka" (Francuska Grčka), zbog francuske bojazni da svaki razgovor o grčkom bankrotu može da ošteti francuske banke i da ugrozi stabilnost finansijskih institucija, i zbog dileme evroskeptika koja se odnosi na to ko se zapravo spasava – Grčka ili francuske banke, ili sve to zajedno.

Nemci se zapravo obraćaju Grcima kao da su proučili "grečesko mudrost" Sterijinog Kir Janje koji onom Dimi što mu na kraju poslednjeg čina traži i Katicu i pare kaže: "Da ti daim kugu da si daviš, da ti daim sablja da si koliš, da ti daim saračiku da si truiš. Anatemate..."

Helmut Šmit, 92-godišnji bivši nemački kancelar, šalje javnu poruku svojoj naslednici Angeli Merkel, da "prevara u kusuru" šteti Nemačkoj: "Naravno da jaki treba da pomognu slabije, kao što je Amerika pomogla Nemačkoj posle Drugog svetskog rata", naglašava on u govoru u Frankfurtu.

Nedeljnik "Špigl" piše da se Merkelova pred konačno glasanje u Bundestagu kockala pokušavajući da obezbedi punu saglasnost parlamenta pretvarajući glasanje o paketu u glasanje o poverenju. Socijaldemokrati i liberali su čekali poslednji čas da se odluče, javili su se znaci pobune u evroskeptičnom krilu hrišćanskih demokrata, a liberal Frank Šefler je ponovo zahtevao da Grčka napusti evrozonu, pošto više nije kompetitivna unutar evrozone, da bi se drugi odvratili od toga da učine nešto slično.

"Monetarna unija traži jasan krizni menadžment, a ne velike govore. Nije više reč o solidarnosti slabih i jakih, EU je već subvencionisala zajmove Italijana i Španaca koji imaju sopstvene rezerve da izađu na kraj s domaćim problemima. Ako je spasavanje južnoevropskih i francuskih banaka postalo zajednički zadatak, to nema veze s pravom solidarnošću", piše list nemačkog levog centra "Ziddojče cajtung".

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---