Prošlo je vreme titularnih akademija

Ljubiša Rakić, potpredsednik SANU, akademik

"SANU, kao i većina svetskih akademija, vodi poreklo i drži se osnovnih principa koje je imala prva akademija nauka od njenog osnivanja pre 2400 godina, Atinska akademija. Svi principi na kojima je ona poslovala ostali su praktično do danas: integritet, nezavisnost i stabilnost. Akademija mora zadržati svoje principe a preko njih baviti se savremenim problemima nauke, društva i umetnosti", kaže na početku razgovora za "Vreme" potpredsednik SANU Ljubiša Rakić.

"VREME": Da li mislite da je SANU do danas održao te principe?

Mislim da da, i mogu da vam kažem mnogo primera u prilog tome. Recimo, kod izbora članstva uvek je postojao pritisak da se izaberu ovi ili oni, međutim izbori su tajni i članovi akademije biraju one za koje smatraju da treba da postanu akademici. Čak i u doba komunizma nije postojao direktan uticaj politike na izbor članova. Ja sam 37 godina u SANU i nikada niko nije izabran zato što ima političku podršku, nikada se nije desilo da je to imalo uticaja na izbor.

Kako tumačite nesrazmerno mali broj članova Akademije iz društvenih nauka?

Osnovna stvar pri izboru članova jeste individualni kvalitet odnosno naučni ili umetnički doprinos. To što je danas manje članova iz društvenih nauka nije greška naučne politike nego je greška izbora ljudi u odeljenjima. Lično smatram da treba izabrati više ljudi iz domena društvenih nauka, posebno iz ekonomije, mi nemamo ekonomiste a pet ekonomista je umrlo u poslednjih deset godina. Treba stvoriti klimu u odeljenjima koja su primarni predlagači da predlažu više ljudi iz tih oblasti, naravno ne inflacijom kriterijuma nego da ih predlažu na osnovu svojih opštih kriterijuma.

Da li novi izbori znače i podmlađivanje Akademije?

Poslednji izbori za članove Akademije obratili su posebnu pažnju na prijem mlađih članova, i od 19 novih članova samo su tri starosti od 70 godina, svi ostali su mlađi. U Akademiji ne važi princip izbora prema tome ko je mlad a ko star, nego princip objektivnog doprinosa. Osim toga, i čovek od 70 ili 80 godina danas u svetu može mnogo da doprinese, on naime ne radi sam nego ima tim ljudi s kojima radi, dok je čovek od 60 godina u stanju da kreativno radi, da pokreće naučne zadatke i da daje naučni doprinos.

Šta biste naveli kao aktuelan konkretan doprinos SANU-a srpskoj nauci?

Trenutno imamo oko 160 naučnih projekata koji se rade u institutima, konkretno ja radim na Medicinskom fakultetu i u Institutu za biološka istraživanja "Siniša Stanković", zajedno sa 30-ak ljudi u mom timu. Članovi SANU ostvaruju svoje projekte sa ljudima iz univerziteta i instituta, i tu je uključeno oko 146 akademika u svojih oko 160 projekata, koji dalje sarađuju sa oko hiljadu drugih naučnika, što znači da krug ljudi na koje intelektualni potencijal akademije ima uticaja nije mali. I u tome je jedan od važnih naučnih doprinosa akademije. Prošle godine, na osnovu projekata objavljen je 681 rad od kojih 4o1 u inostranim i međunarodnim naučnim publikacijama. Od toga, članovi akademije su autori ili koautori 477 radova tako da i to pokazuje aktivno sudelovanje akademije u naučnom životu.

Članovi akademije učestvuju i u okvirnim projektima koje finansira EU, a to ipak nešto znači, jer to su projekti velike finansijske podrške. Ili, na primer, pre dve godine birane su institucije izvrsnosti u domenu fizike za celu Jugoistočnu Evropu, i od deset onih koje su izabrane za vodeće u centru izvrsnosti bilo je osam iz Beograda, a tu su saradnici članovi naše akademije. Tako da sve to govori da mi nismo baš tabularaza ili titularna institucija ili dom amortizovanih mozgova, kao što nam neki pripisuju.

Većina akademija zapadne Evrope bile su titularne, međutim zahvaljujući kretanjima u društvu, akademije sve više postaju aktivni radni činilac i formiraju svoje asocijacije ne sa ciljem svečarske saradnje nego zbog rada na zajedničkim projektima. Mi sudelujemo u radu dve važne globalne organizacije: u Interakademijskom panelu, organizaciji koja okuplja 160 akademija iz celog sveta, i u Aleji, evropskoj asocijaciji akademija u kojoj učestvuje 39 akademija. Radi operativnijeg rada postoje i regionalne organizacije, a za nas je najvažnija organizacija Jugoistočne Evrope koju čini 11 zemalja. Sada je EU pristupila izradi svetske strategije razvoja nauke, u kojoj naša akademija aktivno učestvuje, kako bi se na globalnom nivou rešavali problemi koji opterećuju ceo svet.

Osim toga, kod nas, Akademija je između ostalog učestvovala u pravljenju strategije nauke, zatim dali smo mišljenja i ponovo ćemo dati u vezi sa zakonom o univerzitetu, akademici su i članovi nacionalnih saveta za nauku, kulturu, prosvetu... Pokrenuli smo inicijativu da naučno obrazovanje treba da počne što ranije, još u zabavištu, i potpisali projekat sa Francuskom akademijom koji se zove "Ruke u testu". Takođe mislim da je izvrstan prilog naučnom obrazovanju Petnica gde decu iz srednje škole učimo egzaktnom naučnom radu, pa tako tamo rade eksperimente u istim uslovima kao što ih radim i ja. Međutim, najvažnija stvar je saradnja sa naučnim institutima i univerzitetima, odnosno da u sprovođenju ideja učestvuje što širi krug naučnika, jer bez toga sve ostaje na deklaracijama. Do sada ta veza nije bila toliko jaka, ali mislim da postaje sve jača.

Manjak istraživača društva

Vojislav Stanovčić, sekretar Odeljenja društvenih nauka SANU, akademik

"VREME": Postoje li dve suprotstavljene struje u SANU po pitanju političkog angažmana odnosno opredeljenja?

Svaki član SANU ima pravo na ličnu slobodu i da javno iznosi svoja mišljenja o javnim stvarima i društvenim i političkim problemima, a to se SANU ne tiče. Oni članovi SANU koji su nosioci funkcija u SANU i delegirani su na neke sednice državnih tela, onda bi bili dužni da odgovorno zastupaju interese i stavove svoje Akademije, ali i da izdvoje svoje lično mišljenje i s pravom ga iznesu. Pojedini članovi SANU na osnovu svojih naučnih i stručnih znanja mogu učestvovati i u koncipiranju društvenih i ustavnih reformi, stvaranju zakona i ustava, ili amandmana, kritikovanju političkih odluka i posledica, pa i iznošenju svojih ideja i koncepcija u sredstvima javnih komunikacija. To su obično individualna mišljenja članova SANU koji osnovano koriste svoju slobodu izražavanja, ali ona ne vezuju SANU kao ustanovu. Kad bi se radilo o izuzetno važnim i strateškim nacionalnim interesima onda bi bilo osnovano i da tela SANU zauzmu svoje stavove i predloge, pa ih iznesu.

Najzad, da li postoji Memorandum II?

Čak ni Memorandum o kojem se govorilo 1986. nije nikada dorađen predlog, niti je ikada postao dokument koji bi SANU razmatrala u svojim telima ili skupštinama. Kad se neki pitaju o pominjanju drugog memoranduma, o tome ni u jednom telu SANU nije bilo javne reči.

S obzirom na to da Odeljenje društvenih nauka ima najmanje članova, kako se to odražava na njegov rad?

Sadašnje Odeljenje društvenih nauka, s malim brojem članova (ukupno deset od kojih tri nisu u mogućnosti da učestvuju u radu Odeljenja) uz velike napore u potonje dve decenije postiže rezultate u osam dugoročnih naučnih projekata, na kojima radi šest odbora i jedna Komisija. Među njima, najveću i najdužu tradiciju ima Odbor za izvore srpskog prava: tri zbornika rukopisa Zakonika cara Stefana Dušana, a četvrti je u pripremi za štampu. Teoriji prava posvećeno je desetak zbornika. O ustavnom razvitku i reformama u Srbiji objavljeno je petnaestak zbornika, Odbor za filozofiju i društvene nauke objavio je 11 zbornika posvećenih misli i delu značajnih srpskih stvaralaca. Istraživanje položaja srpskih manjina u okolnim državama i nacionalnih manjina u Srbiji rezultirala su sa pet velikih naučnih skupova i objavljenih zbornika i nekoliko studija. Akademik Miloš Macura je više godina sa saradnicima radio na istraživanju Naselja i stanovništva Oblasti Brankovića 1455. Komisija za istraživanje običaja i života Roma je objavila pet zbornika. Članovi Odeljenja su u potonje dve decenije objavili veoma značajne radove i veliki broj studija i članaka a dva člana su dobila veoma prestižne međunarodne nagrade za filozofiju i za etno-studije i antropologiju.

Zbog malog broja članova, njihovog prilično visokog prosečnog nivoa starosti, kao i zdravstvenih problema mnogih od njih, Odeljenje sve teže može da ispunjava obaveze. Tokom potonje dve decenije broj problema kojima bi društvene nauke u nas trebalo da se bave stalno se povećavao, a broj članova Odeljenja se stalno smanjivao. Preminulo je nekoliko članova Akademije iz Odeljenja društvenih nauka. Ishodi tri prethodne izborne skupštine na kojima je u Odeljenje društvenih nauka izabran samo jedan inostrani član, povećali su već ranije konstatovanu opasnost po opstanak Odeljenja, a proces starenja je otežao ostvarivanje i osnovnih statutarnih obaveza. To se odnosi i na obaveze prema odborima koji su na staranju Odeljenja i na Etnografski institut, u pogledu recenziranja radova njegovih saradnika (zbog nedostatka stručnih etnologa ili antropologa, pa i nekih drugih struka u Odeljenju), a takvo stanje dolazi do izražaja i u teškoćama da Odeljenje daje recenzije iz nekih drugih oblasti. Ukinuti su pojedini važni odbori (kao Etnografski i Odbor za selo). Odeljenje je deficitarno u nizu naučnih oblasti kao što su etnologija, antropologija, etnografija; sociologija sela; politička sociologija (uloga moći, sile, političke partije, društveni pokreti); psihologija i socijalna psihologija; filozofija, etika; oblast proučavanja religije, kultura, civilizacija; savremeni politički sistemi; građansko pravo; ekonomija; teorija igara; demografija; i niz drugih oblasti, koje bi u narednom periodu trebalo da u Odeljenju društvenih nauka budu zastupljene sposobnim istraživačima.

Na Odeljenju društvenih nauka je velika obaveza da izbornoj skupštini Akademije već naredne 2012. godine pruži mogućnost da bez dvoumljenja izabere bar četiri, a poželjno bi bilo i pet dopisnih članova kako bi se revitalizovala uloga Akademije u oblasti društvenih nauka.