Proverim statuse, gde me nema, dodam se

zoran stanojević

Mladi u Srbiji, oni od 12 do 35 godina, informišu se na internetu (67 odsto) i sa televizije (21 odsto), dok su im radio (2 odsto), dnevne novine i magazini (1 odsto) od minimalnog značaja, većina ih prelista jednom mesečno, ako i tada. Ovo je pokazalo istraživanje o mladima i novim medijima napravljeno u celoj Srbiji u prvih devet dana septembra. Odgovarali su samo korisnici interneta, njih ukupno 207.

Istraživanje (u koje je Navigator imao ekskluzivni uvid pre objavljivanja) obavila je agencija Ipsos Strategic Marketing, u okviru Programa za podršku medijima u Srbiji koji sprovodi Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) preko IREX Srbija. Istraživanje su takođe podržali Institut za održive zajednice (ISC) u okviru programa "Inicijativa javnog zagovaranja građanskog društva", Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i agencija Media S.

Više od dve trećine ispitanika internet koristi sedam do deset godina unazad i prilično su saglasni da im je značajno promenio život. Najviše ga koriste za druženje na društvenim mrežama, gledanje videa na Jutjubu, slanje poruka i mejlova, potom za čitanje vesti i surfovanje. Najmanje im je interesantan za kupovinu, gledanja videa po porudžbini i komentarisanje tekstova, blogova, forumskih diskusija. To govori o relativno pasivnom doživljavanju interneta, koji služi više za aktivno praćenje, nego za aktivno učestvovanje.

Posebno su porazni podaci o korišćenju interneta za bilo kakvu trgovinu ili novčanu transakciju, recimo, elektronsko bankarstvo. Više od polovine (56 odsto) nikada nije na internetu okrenulo nijedan dinar, a samo dva odsto se ovim servisima služi svakodnevno. Okrutnije rečeno, ova generacija je maksimalno zainteresovana za internet, ali niti je spremna za bilo kakav sadržaj da plati, niti ima ideju da na mreži razvija neki posao ili da ga koristi u te svrhe. To znači da im je, za sada, teško prodati novine na internetu, ako bismo razmišljali da među njima regrutujemo nove čitaoce od kojih bismo mogli da živimo.

U ovo se uklapaju i podaci o društvenim mrežama. Fejsbuk hara, jaka trećina korisnika priznaje da im je uključen sve vreme dok im radi kompjuter, a tek nešto manje ih je stalno prisutno na nekom mesindžer servisu. Međutim, primećuje se izvesna oseka kada je Tviter u pitanju, 43 odsto kaže da ga koristi manje nego pre godinu dana, 21 odsto ga koristi više. U proseku imaju 422 Fejsbuk prijatelja, a samo 50 onih koje na Tviteru prate. I to se uklapa u priču o praćenju, a neučestvovanju. Fejsbuk manje zahteva od korisnika da se redovno oglašava, kod Tvitera je to osnovna delatnost.

Za političare, naročito one na vlasti, značajna je informacija da dve trećine anketiranih nikada nije neku svoju aktivnost sa društvenih mreža prenelo u realni svet, odnosno reklo bi se da nema materijala za nekakvo "proleće" kakvo je ove godine doživeo arapski svet.

Ono što uliva nadu je da se navike s godinama menjaju. Oni koji su bliže "kraju mladosti" širih su interesovanja od onih koji su u to doba tek zakoračili i kojima sa internetom sve počinje i završava se.

Gotovo kao i u životu, posle trideset pete, što si lajkovao, lajkovao si.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST