Srbija u CERN-u >

Grupni portret sa bozonom

Nakon dugogodišnjih pregovora, predsednik Boris Tadić i generalni direktor CERN-a Rolf-Diter Hojer početkom nedelje potpisali su ugovor o pristupanju Republike Srbije ovoj panevropskoj naučnoj organizaciji. Osim prilike da, okružen naučnicima, predsednik javnosti pokaže tri prsta, šta ovo pridruženo članstvo zaista znači

Srbija se tako uključila u lov na Higsov bozon. Zli jezici bi mogli reći da se naša mala država u taj civilizacijski lov u CERN-u uključila pomalo prekasno. Ova misteriozna čestica, poznata i kao Božja, posle pola veka duge teorijske potrage, prošlog meseca je već opkoljena u uskom procepu energija gde lovački psi uveliko laju na nju, medijski hajkaši bubnjaju i tutnje jadnom bozonu za vrat, a lovci već suču brke, njih 10.000 koliko ih gostuje i još 2400 koliko ih radi u Evropskoj laboratoriji za nuklearna istraživanja poznatoj po akronimu CERN.

No, čak i kad tako posmatramo, ulazak Srbije u CERN nije došao odviše kasno – kad lovina stigne na sto, Srbija se od tog otkrića može omrsiti jednako kao i svi oni veliki lovci koji su tokom poslednje dve decenije uložili deset milijardi evra u izgradnju novog akceleratora u CERN-u. Prva fotografija sa lovinom već je praktično snimljena u utorak 10. januara. Na njoj se, nakon čina pristupanja CERN-u, vide nasmejani generalni direktor CERN-a Rolf-Diter Hojer, ministar prosvete i nauke Žarko Obradović, par uglednih naučnika i predsednik Tadić, koji demonstrativno pokazuje tri prsta.

Na slici iz lova može se sa boka videti doktor Dragan Popović, koji vrlo uspešno u CERN-u predvodi tim srpskih fizičara na detektoru ATLAS, ali šefa drugog srpskog tima, koji je takođe odavno u CERN-u i to na detektoru CMS, doktora Petra Adžića, nema. Takođe, na slici nema ni donedavnog potpredsednika Vlade Božidara Đelića, mada je na zahtev direktora CERN-a pozvan na samu ceremoniju i to jer je svojevremeno inicirao i vodio pregovore o pristupanju Srbije ovoj organizaciji.

No, ma šta ko mislio, zaista nije važno ko se, zasluženo ili ne, našao na ovom grupnom portretu sa bozonom, već šta zapravo predstavlja uključenje Srbije u CERN, koje je bez ikakve sumnje značajan događaj. To je direktna podrška najsloženijim fundamentalnim istraživanjima u fizici – fizici visokih energija i elementarnih čestica. No, to je podsticaj i brojnim drugim disciplinama koje su zastupljene u CERN-u, a što je možda i najvažnije, srpskoj privredi koja će od svega imati najviše koristi.

EKSKLUZIVNI KLUB LOVACA: Članstvo u CERN-u ima i snažan simbolički značaj za zemlju poput Srbije. Naime, osim prilike da, okružen naučnicima, predsednik Srbije pokaže tri prsta okupljenim fotografima i kamermanima, pridruženo članstvo za nas zapravo predstavlja povratak u organizaciju koju je bivša Jugoslavija sa drugim ervopskim državama osnovala 1954. godine.

I dok se Jugoslavija odavno raspala, CERN je tokom poslednjih 58 godina postao jedna od najznačajnijih međunarodnih institucija 21. veka, ustanova koja predstavlja pravu naučnu supersilu. Doduše, u samom CERN-u je ostalo mnogo drugih raspada, onih koji se događaju u detektorima velikog sudarača hadrona LHC (Large Hadron Collider), najveće mašine za merenje koju je čovek napravio, a u čijem se 27 kilometara dugom tunelu, zakopanom 100 metara u zemlju kod Ženeve u Švajcarskoj, ubrzavaju snopovi protona do za mikrosvet neverovatnih energija.

Kad je reč o samom Higsovom bozonu, čestici koja "daje" masu drugim elementarnim česticama, a do čijeg se otkrića u sudarima pomenutih snopova protona gotovo stiglo u decembru 2011, Srbija se, istine radi, ne uključuje tek sad u lov na njega. Kao što je već pomenuto i kao što je "Vreme" više puta pisalo, u njemu odavno učestvuje više timova srpskih naučnika, što sa Instituta za fiziku, što sa Fizičkog fakulteta.

Oni su već dali znatan doprinos u izgradnji i radu detektora ATLAS i CMS, upravo onih na kojima se traga za dokazom o postojanju Higsovog bozona. Sada kad je Srbija postala pridružena članica, a to je u praksi vrlo slično punopravnom članstvu koje nas očekuje za pet godina, prava i mogućnosti naučnika iz Srbije postaju mnogo veći nego dosad. Kako za "Vreme" kažu na Institutu za fiziku u Beogradu, učlanjenje Srbije u CERN u Ženevi je dočekano izuzetnom dobrodošlicom i naziva se "povratkom Srbije" u klub čiji je osnivač bila.

Samo članstvo u CERN-u ima višestruke pozitivne uticaje – Srbija, mada nije čak ni kandidat za EU, postala je član ekskluzivnog kluba kome pripada samo dvadeset visokorazvijenih evropskih zemalja. Pored Srbije, pridruženi član je i Izrael, a zanimljivo je da je time status srpskih naučnika postao bar formalno važniji nego naučnika iz Sjedinjenih Država, zemlje koja, kao takmac Evropskoj uniji, ima ubedljivo najrazvijeniju nauku danas.

CENA I PROFIT: U vestima koje su pratile pomenutu fotografiju iz CERN-a, međutim, nigde se ne pominje novčana participacija koja Srbiji, nakon što Narodna skupština verifikuje Tadićev potpis, sleduje kao i svim drugim članicama CERN-a. Ta participacija se utvrđuje na osnovu više faktora gde su broj stanovnika i bruto nacionalni dohodak presudni, tako da zemlje članice različite razvijenosti solidarno rasporede trošak astronomski skupih eksperimenata. Uostalom, CERN je i zamišljen kao zgodan način da Evropa zajednički podeli trošak sve skupljih naučnih istraživanja u nuklearnoj fizici pedesetih godina.

Mada nema zvaničnih informacija, moglo bi se proceniti da će Srbija svoje članstvo godišnje plaćati u iznosu koji je otprilike oko sto miliona dinara, pri čemu se do te sume dolazi konkretnim pregovorima. Ako participacija ne bude išla na štetu drugih budžetskih ustanova koje se bave naukom, može se reći da je to jako dobro uložen novac. Jer, ako se ovi pregovori uporede sa članstvom Srbije u Okvirnom programu 7 (FP7), vidi se da je takva trgovina vrlo povoljna po zemlju našeg kapaciteta. Naime, srpske su naučne institucije za sebe i srpsku privredu iz FP7 već povukle oko tri puta više sredstava nego što je koštala participacija u ovom evropskom naučnom programu.

To naravno zavisi od sposobnosti pojedinačnih institucija i naučnika da apliciraju za sredstva i dobiju ih, ali u CERN-u čak postoji praksa da svaka zemlja članica kroz konkretne poslove dobije bar onoliko koliko je u CERN investirala. Naime, u poslove CERN-a pored fizičara sada može da se uključi i drastično veći broj "primenjenih naučnika" – mašinaca i elektrotehničara. No, posebno je zanimljivo da će za brojne tendere u CERN-u sada moći da se prijavi i svaka srpska firma.

To će, osim povratka uloženih sredstava u privredu, značiti i da će se srpske firme uključiti u poslove koji podrazumevaju rad sa najmodernijim tehnologijama. U CERN-u su dobre poslove već sklapale neke srpske kompanije, poput "Lole" koja je u saradnji sa Institutom za fiziku pravila divovske diskove za detektor ATLAS, dok je on još postavljan.

Neke od srpskih firmi, što starih i iskusnih, što novoosnovanih spin-off-ova, možda se usude da uđu i u pravu visokotehnološku utakmicu sa sličnim preduzećima iz Nemačke i drugih evropskih zemalja. To je iskustvo koje im niko do sada nije mogao pružiti. Jer, možete zamisliti šta za bilo koje preduzeće koje nastupi na primer u Bugarskoj, Ukrajini ili samom našem regionu znači da se predstave kao proizvođač čije usluge kupuje ni manje-više nego CERN.

Sa druge strane, odlazak ljudi u CERN, kako kažu na Institutu za fiziku, plodotvoran je višestruko. Iskustvo koje mladi stručnjaci odande donose ne može se osvojiti ni na jednom drugom mestu. CERN je ustanova koja okuplja eksperte sa 600 univerziteta iz više od 80 zemalja, te se tu prepliću neverovatna iskustva. Na ovom mestu su razvijene ne samo fundamentalne nauke nego i brojne svakodnevne tehnologije – najblistaviji primer je internet koji je (zarad potreba istraživača) napravljen u CERN-u.

Iz tog ugla posmatrano, fotografija sa potpisivanja ugovora, mada komična zbog predsednikovog gesta, ipak jeste zabeležila jedan nesumnjivo patriotski čin. Poslednjih nekoliko godina se naporno pregovaralo i radilo na tome da Srbija uđe u najmoćniju naučnu zajednicu sa dvadeset drugih lovaca na Božju česticu.

Uostalom, kako je to uopšte uspelo? Zar vas to ne čudi? Srbija, takva kakva jeste, sa razrovanim putevima koje ima, neizgrađena, nedovršena, obespravljena i očajna, sa lošim navikama i najgorim imidžom koji se danas u Evropi može imati, uključena je u poduhvat koji se naziva najvećim pregnućem čovečanstva. Šta god mislili, od ovog utorka živite u zemlji koja sa dvadeset drugih partnera pokušava da prodre u nedohvatljivu dubinu strukture materije, tamo dole, na dnu sveta, gde spavaju kvarkovi i gde se kriju poslednje tajne nastanka Svemira. Dobro došli u civilizaciju.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---