---

Imamo li zaista svi jednog zajedničkog pretka? Matematički model pokazuje da, nimalo ne dovodeći u sumnju evolutivne procese, svi manje-više potičemo od istih predaka. Odnosno, da smo potekli od ljudi koji su živeli u vreme kada je nastala poljoprivreda. To naravno, ne znači da su ljudi tada nastali, bilo je odavno i drugih Homo sapiensa, ali se naslednici njihovih savremenika nisu razmnožili i raširili svetom u neprekinutom nizu

"Bez obzira na to kojim jezikom govorimo i koja je boja naše kože, mi delimo zajedničke pretke koji su sadili pirinač na obalama reke Jangce, pripitomili konje u stepama Ukrajine, lovili džinovske lenjivce po šumama Severne i Južne Amerike i sagradili velike piramide u Egiptu", kaže poetski nadahnut američki naučnik Daglas Rod u vrlo stručnom radu o traganju za zajedničkim genetičkim pretkom.

O čemu je zapravo reč? Tokom poslednjih desetak godina nauka je dala neke vrlo interesantne i iznenađujuće odgovore na pitanja o poreklu ljudi koji ne idu u prilog zagovornicima teorija o čistoći i ekskluzivnosti svog porekla. Neka od tih pitanja su više nego zanimljiva, ali se retko ističu. Jedno je, naravno, i ono da li su postojali "Adam" i "Eva" – muškarac i žena od kojih potiču svi ljudi na planeti?

GENETIČKA POTRAGA: Mada je gotovo epsko pitanje kada je i gde živela naša pramajka, odgovor na njega uopšte nije daleko – kriju ga organele prisutne u svakoj ćeliji, mitohondrije. U mitohondrijama se odvijaju procesi oksidacije organskih molekula, što obezbeđuje energiju za život ćelije. Ove organele imaju svoj molekul DNK nezavisan od ćelijskih gena – mitohondrijalnu DNK. Mitohondrijalna DNK se nasleđuje isključivo od majke. Prilikom oplođenja spermatozoid u jajnu ćeliju ubacuje samo svoje hromozome, tako da sve mitohondrije u našim ćelijama potiču od jajne ćelije.

Molekul DNK sadrži informacije za sintezu proteina – gene. Međutim, između gena se nalaze takozvane nekodirajuće sekvence, to jest delovi DNK koji ne nose informacije za sintezu proteina. Mitohondrijalni DNK se ne rekombinuje i jedine promene u ovom molekulu su posledice mutacija. Stoga su naučnici pretpostavili da bi praćenjem pojave mutacija u molekulu mitohondrijalnog DNK mogli utvrditi kada je živela žena koja je pramajka celog čovečanstva, pošto svi mitohondrijalni DNK u našim ćelijama potiču od mitohondrijalnog DNK ove žene (videti okvir).

Polazeći od poznatih činjenica dobijenih na osnovu proučavanja fosilnih ostataka – da je vrsta Homo sapiens nastala u istočnoj Africi pre oko 200.000 godina – naučnici su pretpostavili da su izolovane populacije ljudi koje žive u ovoj oblasti najsrodnije ljudima od kojih potiče naša vrsta. Poredeći haplogrupe istočnoafričkih lovaca-sakupljača sa haplogrupama naroda sa drugih kontinenata, otkriveno je da haplogrupe ovih istočnoafričkih populacija ne sadrže mutacije koje su prisutne u haplogrupama populacija iz drugih delova sveta.

Poredeći ljudski mitohondrijalni DNK sa mitohondrijalnim DNK našeg najbližeg životinjskog srodnika šimpanze, od kojeg smo se evolutivno odvojili pre oko pet miliona godina, naučnici su mogli da izračunaju učestalost pojavljivanja mutacija u varijabilnim regonima mtDNK. Na osnovu ove činjenice, poredeći haplogrupe referentnih istočnoafričkih populacija i populacija ljudi sa drugih kontinenata, naučnici su došli do zaključka da je pre oko 200.000 godina na području istočne Afrike živela "Eva", žena koja je pramajka celog čovečanstva, kao i da – svi ljudi na planeti potiču od ove žene.

Sličan metod je korišćen za procenu vremena u kom je živeo "Adam" – praotac čovečanstva (videti okvir). Da bi procenili kada je živeo "Adam", naučnici su proučavali mutacije na polnom hromozomu Y. Koristeći sličnu metodologiju poređenja haplogrupa u varijabilnim regionima Y hromozoma populacija ljudi iz celog sveta sa populacijama lovaca-sakupljača iz Afrike, naučnici su procenili da je "Adam", praotac čovečanstva, živeo pre oko 142.000 godina. Kada bismo mogli da pratimo naše rodoslove tako daleko u prošlost, svi bismo u jednom trenutku došli do ovog pretka koji je zajednički za sve ljude na planeti.

MATEMATIČKA POTRAGA: Naravno da ove podatke ne treba posmatrati na način da su u nekom trenutku u prošlosti postojali samo jedan čovek i jedna žena koji su praotac i pramajka celog čovečanstva, već su to igrom slučaja ljudi od kojih vode poreklo svi živi ljudi na Zemlji, dok ostale jedinke koje su živele u to vreme nemaju neprekinuti niz potomaka koji seže do današnjih dana.

Međutim, postoji još zanimljiviji deo ove manje-više poznate priče. Za naučni odgovor na razne pseudonaučne teorije o poreklu naroda još je bitnije utvrditi kada je živeo poslednji zajednički predak čovečanstva. "Adam" i "Eva" su naši najstariji zajednički preci, ali kada je živeo poslednji čovek koji je zajednički predak svim trenutno živim ljudima na Zemlji?

Možemo za tu priliku probati da izvedemo računicu. Svako od nas ima dva direktna pretka – oca i majku, naši roditelji imaju svoje roditelje, naše babe i dede, kojih je četvoro, a oni pak svoje roditelje, naše prababe i pradede kojih je osmoro, i tako dalje. Ako pretpostavimo da jedna generacija traje 30 godina, jednostavnom računicom došli bismo do zaključka da je svako od nas pre hiljadu godina imao oko 230 predaka! To je, naravno, nemoguće, pošto naučnici procenjuju da je na planeti Zemlji pre hiljadu godina živelo oko 300 miliona ljudi.

Kada bismo mogli da nacrtamo stablo svih naših predaka, videli bismo da to i nije stablo, već bi struktura dobila oblik dijamanta. Stablo predaka se grana do jedne tačke, a onda počinje da se sužava, a to je posledica činjenice da su se u prošlosti ljudi relativno često ukrštali u srodstvu. Prateći suženje došli bismo do jedinki koje su zajednički preci svih danas postojećih ljudi na zemlji.

Može li se ustanoviti kada je živeo taj naš najskoriji zajednički predak? Naučno istraživanje Daglasa Roda i njegovih saradnika sa Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT) odnosi se upravo na ovo pitanje. Ovi naučnici su razvili složeni računarski model koji je simulirao rast i migracije svetskog stanovništva u periodu od više hiljada godina. Da bi simulacija što više odgovarala stvarnosti, Rod i saradnici su koristili dostupne istorijske i arheološke podatke o broju stanovnika na Zemlji u određenom istorijskom periodu, o natalitetu, prostornom rasporedu ljudske populacije, veličini i broju gradova, i verovatnoći migracija između gradova, zemalja i kontinenata.

U model su uneti poznati podaci o migracijama ljudi iz prapostojbine Afrike i naseljavanju kontinenata. Nakon obimnih izračunavanja, usložnjavajući model sa sve više informacija, pri čemu je tokom jednog ciklusa simulacije računar generisao čak 60 gigabajta podataka, Rod i kolege su došli do zapanjujućeg podatka da je osoba koja je poslednji zajednički predak svih ljudi na Zemlji živela pre samo 2000 do 6000 godina!

Krećući se unazad kroz vreme, počevši od vremena kada je živeo poslednji zajednički predak, broj zajedničkih predaka u ljudskoj populaciji raste što idemo dalje u prošlost. Prema ovom modelu, ljudi koji su živeli pre 8000 do 15.000 godina su zajednički preci svim živim ljudima na Zemlji, ili nisu preci nijednom živom čoveku, tačnije njihove loze su se ugasile.

VELIKA MEŠAVINA: Daglas Rod pretpostavlja da je naš poslednji zajednički predak živeo u jugoistočnoj ili severoistočnoj Aziji. To je geografski najpovoljniji položaj da se potomci poslednjeg zajedničkog pretka čovečanstva rasele po celoj planeti, s obzirom na to da je severoistočni deo Azije povezan sa Amerikom preko Beringovog moreuza, a jugoistočna Azija je relativno blizu Polinezije.

Krećući se ka zapadu potomci poslednjeg zajedničkog pretka su mogli naseliti celu Evroaziju i Afriku. Iako je naš poslednji zajednički predak verovatno pripadao žutoj rasi, njegovi potomci su migrirali, ukrštali se sa pripadnicima drugih rasa i naroda, tako da su se genetske karakteristike ove osobe vremenom izgubile.

Rod i saradnici su primenili isti model da bi procenili kada je živeo poslednji zajednički predak ljudi koji žive na određenoj teritoriji. Prema rezultatima koje su dobili, poslednji zajednički predak svih Evropljana je živeo pre 2120 godina na području današnjeg Izraela ili Jordana, dok je poslednji zajednički predak stanovnika zapadne Evrope živeo pre oko hiljadu godina.

Rezultati ovih istraživanja jasno pokazuju da su naši preci šarolika mešavina ljudi koji su pripadali različitima narodima, kulturama i rasama. I da svaki čovek ima neprekinuti niz predaka koji ga povezuju sa prvim ljudima koji su hodali Zemljom. U ne tako davnoj prošlosti, otprilike u vreme kada je nastala poljoprivreda, živeli su ljudi koji su zajednički preci celom čovečanstvu.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---