Gorica Mojović, poslanik Demokratske stranke:

Setila sam se Bagzija

"Mislim da je sam Sreten Ugričić objasnio zašto je smenjen kada je rekao da je neoprezno potpisao apel. U tom apelu Foruma pisaca za mene je posebno problematična i optužba Srbije za hegemonizam. Kako je moguće da crnogorski državni službenik na najgori način govori o drugoj državi, hvaleći vlast za koju radi, a da državni službenik Srbije podržava takav njegov stav, i to proglašava pravom na slobodu govora", kaže članica Odbora za kulturu Skupštine Srbije i poslanik Demokratske stranke Gorica Mojović. "Nikolaidisov tekst", nastavlja ona, "nije ni teorijski spis niti poetski napis, kako neki tvrde, već politički pamflet koji vrvi od govora mržnje čemu posebnu težinu daje činjenica da je autor državni savetnik jednog visokog funkcionera Crne Gore."

Ali nije bilo razloga da se pokrene medijska hajka protiv autora.

Kako dva novinska teksta koja se kritički osvrću na Nikolaidisov članak mogu da se nazovu hajkom? Ti novinski tekstovi su se, pre svega, bavili diplomatskim aspektom njegovih tekstova. Upadljivo je da su dva novinska teksta izazvala hitnu reakciju Foruma pisaca. Videla sam taj poziv za potpisivanje apela koji je upućen članovima Foruma sa oznakom "hitno". Šta je to bilo toliko hitno? Kako to da na mnoge druge pojave Forum nije reagovao? Moj prvi utisak je bio, a svakim danom sam sve uverenija, da je reč o manipulaciji koju je pokrenula jedna politička stranka. Znam Sretena Ugričića i da zaista nije čovek koji podržava terorizam i nasilje. Pitam se kome je onda svojim potpisom hteo da izađe u susret, pred kim da se dokaže?

Hoćete da kažete da proglas Foruma može da se shvati kao opravdavanje terorizma?

Neću to da kažem. Proglas navodno podržava slobodu govora, ali ne postoji sloboda kojom se makar i na budalasti način poziva na atentat. Sloboda govora ne podrazumeva da vi ugrožavate slobodu drugih, pa čak smatrate i pravdom ako oni budu ubijeni.

Mislite da ne treba braniti pravo na slobodu govora?

Govorim u zloupotrebi tog prava. Sramota me je kad čujem šta navijači uzvikuju na utakmicama i ispisuju po zidovima, i mislim da zbog toga treba da budu kažnjavani. A možda i među njima ima samo beslovesnih budala, možda će neko reći, pusti decu, a onda neko od njih nabije baklju policajcu u usta. Možda će isto tako neka budala reći vidiš koliko umnih ljudi ima razumevanja prema pozivu na atentat nekog tipa koji je još dobio i neke evropske nagrade, znači i to se može. E, pa ne može! Priča o takvoj slobodi govora ne bi prošla ni u jednoj civilizovanoj zemlji na svetu. Pogotovu ne u zemlji u kojoj je takoreći juče ubijen premijer, u zemlji u kojoj su se pre njegovog ubistva ispisivale stranice kojekakvih pamfleta sve pod parolom slobode štampe, slobode govora.

Da li je onda, ako je već reč o demokratskim zemljama, uobičajeno da ministar policije šalje poternice za piscem?

Ministar policije Ivica Dačić i inače tako govori. Malo preterano, ali direktno. Tako govori o podeli Kosova, o ucenama nekih zemalja iz EU. Takav mu je karakter, a takav i posao.

...i da poručuje kako se podrška Nikolaidisu može jedino poslati iz zatvora?

A šta, Dačić, za razliku od Nikolaidisa, nema pravo na slobodu govora i izjašnjavanja?

Ali kako može prvi čovek policije, a ne ministar kulture koji je jedini za to nadležan, da smenjuje upravnika biblioteke?

Nije tačno da je ministar kulture jedini za to nadležan, ponovo se zamenjuju teze. O takvim stvarima odlučuje čitava Vlada i ovo nije prvi put da se ne prihvati predlog nekog ministra.

Ali zašto se sa tim složila Demokratska stranka?

A što da se ne složi? Ako smo jedanaest godina podržavali jednog dobrog upravnika Narodne biblioteke, a onda on potpisao apel koji se kosi sa elementarnom pristojnošću jednog državnog službenika, nema razloga da mu i dalje pružamo podršku.

Zbog toga se i čuje da se zemlja uvodi u stanje ogoljenog straha za izgovorenu reč.

Mislim da je to strašna zamena teza i neistina. Postoje granice slobode govora, a to su granice koje određuje ljudskost i moral. Za mene je Nikolaidosov tekst prešao te granice i nemam razumevanje za one koji su braneći njegovo pravo na slobodu izražavanja prenebregli tu prostu činjenicu. Prva asocijacija nakon Nikolaidisovog teksta mi je bila – medijska scenu uoči ubistva premijera Đinđića. Ubili su nam premijera i predsednika stranke, i nešto slično se nikada više ne sme ponoviti. Ni u kolumnama, ni u "pesničkim" spisima!

Biljana Srbljanović, dramski pisac:

Hajkački diskurs

"Ja nisam potpisnik prvobitne peticije Foruma pisaca, i to iz čisto tehničkog razloga – članovi novog Foruma nisu imali moju tačnu adresu", odgovora Biljana Srbljanović na pitanja o tome šta o stanju koje vlada u Srbiji govori način smene direktora Narodne biblioteke Sretena Ugričića. "Peticiju bih inače potpisala, kao što sam potpisala i sva sledeća oglašavanja Foruma, što ne znači da time potpisujem Nikolaidisov tekst. Na taj tekst imam i političke i književne primedbe, ali jednu sigurno nemam, a to je da je Nikolaidisov tekst poziv na terorizam. Ja se, naime, ne slažem sa ranomarksističkim stavovima da bi proleterska, radnička pobuna donela svetu bolji poredak stvari, smatram to prevaziđenim protolevičarskim pogledom na svet, na koji i sama nova levica ima kritički pogled. Takođe, smatram da u zemlji u kojoj je medijsko pozivanje na ubistvo predsednika Vlade prethodilo njegovoj stvarnoj likvidaciji, metafore, hiperbole i adinatone treba pažljivije koristiti. Ali, moje primedbe na Nikolaidisov tekst su apsolutno nebitne, jer to je njegov, a ne moj tekst i ne tekst nekog drugog člana Foruma pisaca. Mi svojim potpisom na peticiju ne potpisujemo njegov sadržaj, nego njegovo pravo da svoj tekst napiše i objavi tačno onako kako on sam misli da treba, a da zbog toga ne bude izložen besramnoj hajci, manipulaciji tabloidne javnosti i postane sredstvo vulgarnog otimanja političkih poena. Takođe, sklona sam da poverujem da se ovolika medijska i politička hajka na Nikolaidisa podigla i zbog toga što je u pitanju Crnogorac. Sasvim sam sigurna da je tolika netrpeljivost prema njemu dobrim delom izazvana i time što Crnoj Gori Srbija ne oprašta ništa, i koristiće svaku priliku da to javno demonstrira."

Može li se zahtev da se obustave napadi na Nikolaidisa i u celini objavi njegov tekst protumačiti kao podrška terorizmu?

"Svima ovde su potpuno jasne barem tri stvari: 1. Nikolaidis nije terorista; 2. članovi Foruma pisaca ne podržavaju terorizam; 3. Sreten Ugričić nije pozivao na ubistvo predsednika i nije mu mesto u zatvoru. To znamo svi, i tabloidi koji su priču isfabrikovali, i oni koji su im priču plasirali, i oni koji su izvukli veliku korist prostačkom likvidacijom direktora biblioteke, kome su prethodno vezali ruke i noge i ukinuli svaku mogućnost da se brani. Mislim da je političku pozadinu ovog poteza dosta dobro definisala Ljiljana Smajlović, komentarišući slučaj sa pozicije predsedavajućeg Saveta za štampu, kada je procenila da je skandalozno da neko ko pripada "grupi političkih istomišljenika okupljenih oko Foruma pisaca" ima odlučujuću poziciju u važnoj nacionalnoj ustanovi. Ona se tu doduše, malo narcisoidno, kao slepi putnik, šlepuje uz slučaj i još jednom skreće pažnju na svoju nezaceljenu ranu – način na koji je smenjena iz ‘Politike’ – ali to ne umanjuje tačnost njenih reči. Ugričić jeste smenjen zbog svojih političkih stavova, a ne zbog toga što poziva na terorizam. Njegovi stavovi su za Ljiljanu Smajlović neprihvatljivi, a ja ih, naprotiv, u potpunosti delim, ali i to je od sporednog značaja. Ono što je najvažnije i što je presudno u ovom slučaju jeste da je direktor Narodne biblioteke smenjen zbog političkog stava. Jer, ne može se imati kritičko mišljenje prema Republici Srpskoj i istovremeno biti na javnoj funkciji. Ne može se misliti da u osnovi njenog nastanka stoji jedan strašan i nepriznat zločin, i ostati ‘živ’. Ne može se kritikovati predsednikova odluka da primi orden koji krasi grudi pola Ševeningena i koji istovremeno prima Kačavenda ili episkop Nikolaj, čija je zasluga što je ‘94, nakon što je Cecin dečko ‘očistio’ Foču, u tom gradu otvorio duhovnu akademiju gde je učio pravoslavnu decu kako se lepo peva, a da se za to ne snose posledice. E to se ne može misliti i biti na javnoj funkciji u ovoj zemlji i to je ono što je poražavajuće i što prevazilazi razmere i teksta na internetu, i besne reakcije državnih organa i manipulacije tabloida i naroda, koji ni ne zna da ima biblioteku, a koji razume samo taj hajkački diskurs."