Novogovor >

Lobiranje

Lobiram ja, lobiraš ti, lobiramo do besvesti.

"Izlobirao još jedno kadrovsko rješenje..." "Zatražili od mene da pokušam izlobirati nedostajuća sredstva..." "Učešćem u ovom projektu nastojimo da izlobiramo kod aktuelne vlasti da prepozna značaj rešavanja ovog pitanja..."

Američki predsednik general Julisiz Simpson Grant (1822–1885), onaj što je pobedio južnjake, imao je običaj da izađe u hodnik hotela Vilard u Vašingtonu da popije brendi i popuši cigaru, a one koji su ga tamo skoletali, molili i ubeđivali nazvao je lobistima (hodničarima). Britanci će se na tu američku lobi etimologiju prezrivo osmehnuti jer "svi znaju" da je izraz povezan s hodnicima Vestminsterske palate, kuće Gornjeg i Donjeg doma britanskog parlamenta od 1707.

Lobiranje je i svaki pokušaj grupa ili pojedinca da utiče na zakonodavce ili na odluke vlade. Usavršavane su usmene ili pismene tehnike ubeđivanja: redovni lični i telefonski kontakti, kokteli i prijemi, finansiranje kampanja, istraživanja koja se podnose zakonodavnim telima...

Nekad se to radi indirektno, pokretanjem PR kampanja, organizovanjem grupa za pritisak, ili izazivanjem demonstracija.

Naša Pravna enciklopedija razlikuje lobije od interesnih grupa. Neki od aktivista NGO-a se misionarski ljute kad ih se svrstava u lobiste.

Publicista Hedrik Smit u svojoj knjizi Igra moći kaže da je ranije lobiranje u javnosti tek malo bolje zvučalo od reči mafija. Naš svet, odgojen u nepotističkim tradicijama, lobiranje isključivo povezuje s vezama i poznanstvima.

Da bi se danas prodrlo do svih centara moći, mora se uložiti mnogo novca, znanja i istraživačke tehnike, i taj posao se prepušta specijalizovanim lobističkim agencijama, što je kod nas u povoju. Zakon o lobiranju prošle jeseni je predstavljen javnosti i negde se zaglavio.

Po oksfordskom sociologu Dejvidu Lemanu, u Briselu, pri EU, postoji oko 15.000 lobista: 32 odsto zastupa evropske sindikalne federacije, 20 odsto njih su konsultanti, 13 odsto predstavnici kompanija, 11 odsto NGO-a, deset odsto advokati nacionalnih asocijacija, šest odsto regionalni predstavnici, pet odsto predstavnici međunarodnih organizacija, jedan odsto istraživači-savetnici-stratezi (tzv. think tank, brain trust – a ti su najopasniji)...

Važno je da se zna, mada se najčešće krije, ko donira, a ko lobira.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST