Čudesno drvo

željko stanković

Nekada davno u Kini rođenje ćerke je pratila sadnja drveta. Sudbina tog drveta je pratila sudbinu devojčice: onog dana kada je pognute glave morala da, bez prava na prigovor, krene na formalno upoznavanje sa čovekom uz čiju će narav morati da provede čitav život, oštrila se sekira. Od drveta, zvanog kiri, pravio se nameštaj, klompe, muzički instrumenti koji su bili poklon od porodice za odlazeću ćerku.

Osim Azije, gde je bilo na ceni, caričino drvo, kako su ga još nazivali, stiglo je u Ameriku u XIX veku. Neuobičajeno za poslovnost Amerikanaca, ali širenje istočnom obalom nije bio planski potez lukavih trgovaca, već slučajnost. Ako u prirodi postoje slučajnosti. Izvozni tovar iz Kine je u sebi nosio i neželjene goste – plodove caričinog drveta koji su imali ulogu današnjih kuglica od stiropora, dakle da zaštite vredan tovar od neugodnog puta. Semenke tog ploda su se rasule po američkoj zemlji i tu dokazale još jedno svoje ime – od "brzorastućeg drveta" su začas nastale šume.

Iz Kine su stizali proizvodi od kiri drveta u Evropu gde su brzo postali veoma cenjeni. Toliko, da legenda kaže da je svoj zvaničan, latinski naziv, drvo dobilo u čast princeze Ane Pavlovne, ćerke ruskog cara Pavla. Od tada je poznato kao paulovnija. Paulovnija je u tadašnje doba, ne baš bolje, ali definitivno drugačije jer se još uvek cenila lepota, imala pre svega estetsku vrednost. Svetle boje, mekano i pogodno za obradu dok je sveže, a opet nepodložno deformaciji kad odstoji, predstavljalo je idealan materijal za nameštaj i ukrasne predmete. Paljenjem su se dobijale ugljene olovke, prah se koristio za vatromet, od kore se pravila boja, a lišće se koristilo za spravljanje sredstva protiv crva. Ostale kvalitete, a ima ih mnogo, paulovnija je otkrivala postepeno, sloj po sloj.

Uzmimo kao primer bilo koju zemlju u razvoju. Naravno da je takvoj državi potrebno mnogo drveta. Ali i sve više plodnog zemljišta. Tako pluća gube bitku sa stomakom. Šume se seku, a zemlja postaje gola sve dok neko ne shvati da će biti problema i sa stomakom. Erozija ugrožava njive a građe je sve manje. Tada bi ta država trebalo da donese mudru odluku da pošumi opet zemlju i svuda zasadi paulovniju. Da od stabala napravi zaklone od vetra za useve, smanji njegove nalete za trećinu i poveća vlažnost za desetak odsto. Pa, čak, i da pomeša paulovniju sa žitaricama i povrćem. Ako se stabla postave na odgovarajućoj međusobnoj udaljenosti u njive sa posejanom pšenicom, prinos se povećava za 7 do 12 procenata. A da ne pričamo o tome da je u pitanju drvo koje brzo raste i kome je potrebna minimalna nega i ulaganje. U prvoj godini već dostiže visinu od 3 do 4,5 metara, a zrelu visinu od desetak metara ima u trećoj godini. Njegovo ogromno lišće je sjajna stočna hrana i đubrivo. Ako se na njivi od jednog hektara posadi 50 stabala, za deset godina se dobije 20-30 kubika kvalitetnih drva. Ukoliko se od posečene paulovnije naprave briketi, dobije se ogrev sa energetskom vrednošću uglja, a bez štetnih sastojaka u dimu. Pluća ponovo dišu.

Projekat pošumljavanja Kine paulovnijom doveo je do povećanja proizvodnje hrane za gotovo trećinu u ravnicama i zaustavljanja erozije na oko tri miliona hektara zemlje. Takođe, paulovnija je drvo izbora za pošumljavanje Australije, Nemačke, Amerike i Paname. Ali ne i za Srbiju. Šume se seku i slabo obnavljaju, jer ovde drvo još uvek spada u jeftin ogrev, pa je tražnja u ova teška vremena povećana. U Vojvodini je situacija posebno kritična. Ukoliko se na vreme ne podignu zasadi, odnosno ne poveća šumovitost Pokrajine sa sadašnjih šest na 14 procenata, Vojvodini preti opasnost da od ekološke postane prava pustinja. A paulovniju retko ko pominje. Još 1997. godine profesorka Šumarskog fakulteta Dragica Vilotić i inženjer Slobodan Vukojevac započeli su priču o paulovniji, ali očigledno nisu naišli na razumevanje. Danas postoji zasađena ogledna plantaža na samom severu Vojvodine, u peskovitom tlu da bi se dokazao uspešan rast paulovnije i na takvom, vrlo lošem zemljištu. I zaista, ovo čudesno drvo i tu uspeva. Bez obzira na to, projekat "Čudesno drvo" će u Srbiji morati da sačeka neka mudrija vremena.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST