TV manijak >

Jagode u grlu

dragan ilić

Psiholozi to zovu transfer neprijatnosti. Osećaj koji imate kad gledate neku glupost na televiziji, pa vas bude sramota umesto aktera. Neobična mešavina stida, uzbuđenja, ali i znatiželje da vidite samo "dokle će". Mazohizam ovog tipa stvorio je, recimo, rijaliti programe. Na našu nesreću, ovaj transfer vremenom slabi i, kao i mnoge duge neprijatnosti, podleže surovom zakonu adaptacije. Na svašta se čovek navikne.

Ipak, poslednjih nedelja sam različitim povodima doživeo pomenuti fenomen. Ovo je, dakle, moja aktuelna lista, nije sortirana po težini, a ako imate slabiji želudac, preskočite, ili čitajte u delovima, na prazan stomak.

Emisija "Bez dlake na jeziku". Lokalna televizija, ali ima na kablu. Uobičajena atmosfera, kanabe, gosti na garniture, pored i umetnik sa gitarom, ima čak i publika u studiju. Voditeljka se fura na Dafinu, onako majka Srbija, a pomaže i mlađi senzualni kolega. Red pesme, red priče, stigosmo da kraja emisije kada kreće odjavna špica, (kapiram da je replika najavne) igraju slova, piše ime, krupni plan voditeljke sa romantičnim šeširom, a žena ni pet ni šest nego – pantomima ! Isplazi jezik, pa s dva prstića izvadi dlačicu, i za kraj pljucnu, kobajagi onako, u vazduh…

Sad mozak počinje da radi, otkud dlačica u ustima, da nisam propustio početak, ko zna šta je bilo. Jez niz leđa. Od tad sna nemam ja, što bi rekao Cane…

Nelagoda druga. Gledam reklame, sedi za stolom simpatična devojka sa kovrdžavom frizurom, piše nešto. Odjednom, da izvinete, čujete da neko pušta goluba, al nije golub nego Godzila pušta vetar dok nežni ženski glas nabraja – grčevi u stomaku? Nadutost u stomaku? Nervozan stomak? Ima još nešto u stomaku, al’ ne mogu da se setim šta. Oduva joj prdac papire, pokvari frizuru, zalepio dokumente za nju, al ima za to neki lek. Sve u svemu – taj ili ta iz kancelarije što vam to uradi, to je brate mobbing. Da l’ bi ostali da radite u takvom timu?

Treći slučaj nelagode opet u reklamama. Ne znam da li ste primetili, ali sa Prve je nestala Fajront republika i njen autor Zoran Kesić. Ima nas mnogo kojima nedostaje, a sećam se da se tamo redovno jeo čips. Pamtim i neku plavušu što ju je stalno gurao u kadar, kao baš uvek sedne iza njega da se vidi tokom cele emisije. Čovek je car, skinuli mu emisiju, a jači je i od Ali Rize i od Sulejmana. No, nije to najgore, Kesića smo gledali u duhovitim spotovima za čips u raznim varijantama ukusa i raznim situacijama. Vidim ja nove spotove za čips, prvo bilborde i pomislim kako su preterali sa fotošopom, ispao Kesić ko Čola, lice bebina guza, smršao, osmeh oko ušiju. Kad, neprijatnost totalna pri gledanju spota – nije Kesić, već su našli glumca koji ga imitira. Lažni Kesić – lažni čips, loša marketinška strategija. Al još gore – paranoja, zamislite mogu da snime vašeg dvojnika kako vas blamira, a vi ne možete ništa. Vaš dvojnik ili dvojnica širi versku, rasnu nacionalnu mržnju, reklamira krvavice, peva duet sa JK ili podržava stranku koju prezirete. Razmislite da zaštitite svoj lik i delo na vreme.

Sledeća neprijatnost na Pinku, Hendriks na majici jednog od kandidata u "Grand šou" emisiji. Zelena majica, vidiš da mu navukao stilista – goreće zbog toga u rokenrol paklu ako ga ima. Majstor potpuno besvestan sopstvene kontradiktornosti peva neki stari Jašarov hit (da se razumemo, Jašaru veeeliko poštovanje). Ovde mi je bilo malo manje muka, više tužno, jadni Hendriks, što ga ne ostave malo na miru ti što uzimaju kintu od njega i posle smrti.

Transfer neprijatnosti, potpuno nezasluženo, dočekao me tokom objave kandidature Srbije za članstvo. Prvo je zapevao Ivica Dačić, ali kapiram da je tako još učvrstio pozicije kod svojih birača. Meni je bilo neprijatno zbog onih muzičara na bini, vrhunskih, koje političari kad zapevaju odmah pretvore u muzikante. Ne ide muzika i politika, nema bunta, ne dajte im da pevaju sledeći put, il’ promenite intonaciju. Posle su se toliko radovale voditeljke informativnih programa u Srbiji do granice fotošopa. Glupo mi došlo, kao kad ti srednjoškolska simpatija prizna da se i ona ložila na tebe, al’ na 25. godišnjici mature. Ma sindrom "Jagoda u grlu".

A kako smo se samo ložili na tu EU te 2000. Kakva je to riba bila, a?


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST