Pasvord ili posao

zoran stanojević

Ako su nam pedesetih (dobro, šezdesetih) sa one strane okeana stigli rokenrol, koka-kola i žvakaće gume, onda nam danas odatle dolazi ambicija velikih kompanija da saznaju što više o nama i našim navikama. Kako bi onda mogle da nam ponude "pravu stvar" dok pretražujemo internet ili se družimo na Fejsbuku. Ono što će, slutim, malo sporije stići je borba potrošačkih udruženja i agencija za zaštitu potrošačkih prava da se takav odnos spreči.

A jedna takva inicijativa aktuelna je upravo sada i promeniće mnogo toga na internetu ako prođe u američkom Kongresu. Odatle idu dva puta. Ili će to postati globalna stvar ili će američke kompanije ono što ne mogu u SAD raditi sa još većim žarom u ostatku sveta, baš kao što je bio slučaj sa duvanskom industrijom.

Zaštitnici američkih potrošača zahtevaju od velikih internet sajtova poput Gugla, Jahua ili Majkrosofta, kao i velikih prodavnica, da potrošaču omoguće slobodan uvid u podatke koji se prikupljaju o njemu. Nešto kao slobodan pristup vašem dosijeu koji pravi služba bezbednosti, samo mnogo osetljivije. Jer se ovde radi o vašem novcu i načinu kako ga trošite, uključujući i mogućnost da vas neko navede da ga trošite u njegovu korist.

Biće nekoliko novosti. Prvo, traži se mogućnost da zabranite da se vaši podaci uopšte prikupljaju i to tako što će vam se ta opcija jasno naznačiti. Bilo da kupujete na internetu ili na kasi u prodavnici, bilo da razgledate veb-sajtove. Tačnije, kompanija može da prikupi samo one podatke koji su potrebni za komunikaciju sa klijentom, ali on mora u svakom trenutku da ima mogućnost da vidi svoj "profil" i iz njega eliminiše podatke koje smatra suvišnim.

Dalje, postaviće se nova pravila o vašem "praćenju" dok koristite mobilne usluge, bilo da je u pitanju telefon ili nekakav busplus. Vrsta informacija koja se tako prikupi biće ograničena. A pod čvršću kontrolu će biti stavljene i kompanije čiji je posao da prikupe što više informacija o vama i potom njima trguju, takozvani data brokeri.

Ukratko, ništa što "emitujete" u informacioni prostor ne sme ostati skriveno od vas. Za sada se ne spominju banke, odnosno mogućnost da imate uvid u sopstveni kreditni rejting.

Zastrašujuće su razmere servisa koji se bave prikupljanjem ličnih podataka, a njihov kontraargument je da će ove promene ugroziti onlajn oglašavanje, koje je usmereno na precizno utvrđene navike svakog pojedinačnog klijenta. Agencija za zaštitu prava potrošača nije se potresla.

To nije jedina aktuelna bitka za privatnost na internetu. Druga se vodi oko vašeg Fejsbuk naloga, traži se propis kojim će se zabraniti da poslodavac od vas zahteva da mu predate Fejsbuk pasvord ne bi li on utvrdio šta vi tamo radite, u kojim ste sve grupama i šta možda krijete od njega. Kažu da je u Americi takvo ponašanje poslodavaca uzelo maha, naročito otkako se zaposleni organizuju u grupe ne bi li lakše štitili svoja prava, neka vrsta Fejsbuk sindikata.

Privatnost je trenutno najskuplja roba, a mi se tu ponašamo kao Indijanci. Spremni smo da je trampimo za đinđuve i ogledalca.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST