Vreme Beograda – Beograd budućnosti >

Novi izgled prestonice

"Projekat ‘Centar na vodi’ jeste pravi iskorak u arhitekturi, lokacija koju će turisti nezaobilazno posećivati. Ne samo arhitektonska atrakcija, već i mesto održavanja kulturno-umetničkih manifestacija, sa atraktivnim prodavnicama i restoranima. Magnet koji će privlačiti sve", kaže Dejan Vasović, gradski arhitekta

Od Savskog pristaništa, preko spiralnog "oblaka od čelika" do Kalemegdana, pa platoom za pešake preko Pariske ulice do Knez Mihailove, šetnja započeta na keju završavaće se kod palate "Albanija". A sve je počelo kada je Grad prepoznao kvalitete "Beton hale" i počeo sa uređenjem ove lokacije. Preko ideje o povezivanju priobalja sa Kalemegdanskom tvrđavom, i raspisivanja međunarodnog konkursa "Centar na vodi", ideje o futurističkom izgledu prestonice nizale su se jedna za drugom. Izgledi za njihovu realizaciju su izvesni, i sa gradnjom će se početi najverovatnije već sledeće godine.

SPIRALNI OBLAK OD ČELIKA: Danas Male i Velike stepenice ili tramvaji, a za nekoliko godina "spiralni oblak" spajaće reku i grad. Idejni projekat japanskog arhitekte Soua Fudžimotija, pobednika konkursa "Centar na vodi", spiralni oblak od čelika, grandiozno je i moderno arhitektonsko rešenje da se poveže savsko priobalje sa Kalemegdanom, i da se Beograd, sa svime što nudi, "spusti" na reku. U vrtlogu ovog modernog objekta, na oko 40.000 kvadratnih kilometara, naći će se mesta za sve – oko 3000 kvadratnih metara predviđeno je za prostorije Muzeja Grada, a biće tu i konferencijski prostori, prodavnice i restorani.

Svake godine u Beograd doplovi oko 400 kruzera iz evropskih prestonica, a na beogradsko priobalje iskrca se oko 60.000 turista. Kada spiralni oblak bude sagrađen, sve one koji u Beograd dođu rekom neće deliti ništa od glavnih gradskih spomenika Kalemegdanske tvrđave i parka. Obilazak glavnih simbola prestonice počeće tik uz reku, od "spiralnog oblaka" od čelika. I sam "oblak" postaće svojevrstan simbol grada i nudiće kulturno-umetničke sadržaje. Muzej Grada Beograda dobiće prostorije za stalne i privremene postavke, prostor za istraživačku delatnost i kancelarije, dok bi Centralni trg na "oblaku", sa koga bi se pružao pogled na Novi Beograd, bio mesto održavanja koncerata i kulturnih manifestacija.

"Spiralni oblak" omogućiće povezivanje različitih pravaca – ulazak u "kovitlac" biće moguć sa nekoliko ulaza na pristaništu, a spiralne rampe vodiće posetioce u raznim pravcima, ka Tvrđavi i ka Gornjem gradu Kalemegdana. Oko 20.000 kvadratnih kilometara prostora oko "spiralnog oblaka" biće iskorišćeno za parking prostore i parkove. Parking mestima biće rešeni i problemi sa saobraćajem, sa kojima se Beograd suočava svakog leta nakon koncerata na Donjem gradu. Saobraćajne analize radi Urbanistički zavod, a rezultati će biti uvršteni u završni plan za izgradnju projekta. Objekat će u potpunosti biti pristupačan osobama sa invaliditetom. Prednost oblaka je i u mogućnosti sezonskog korišćenja. Osenčenost objekta je takva da je tokom leta, da bi se izbeglo pregrevanje, omogućeno provetravanje, dok će zimi rampe biti zatvorene. Gradski arhitekta Dejan Vasović objašnjava za "Vreme Beograda" da je multifunkcionalnost objekta jedna od najvećih prednosti, ali i da je reč o pravom "arhitektonskom čudu".

"Ovaj projekat jeste pravi iskorak u arhitekturi. To će biti lokacija koju će turisti nezaobilazno posećivati. Ne samo arhitektonska atrakcija, već i mesto održavanja kulturno-umetničkih manifestacija, lokacija sa atraktivnim prodavnicama i restoranima. Magnet koji će privlačiti sve."

Kako objašnjava Vasović, do kraja godine biće završen celokupan plan sa nacrtom rešenja za izvođenje projekta, a tada će se stvoriti uslovi za prikupljanje tehničke dokumentacije. Finansiranje projekta još nije na dnevnom redu, a kada do toga dođe, moguće su različite kombinacije – od privatnog i javnog partnerstva do rešenja po kome će ceo projekat biti finansiran iz budžeta.

Demijan Lukić Hanomihl sa Novog Beograda često dolazi na Kalemegdan sa savskog keja i, kako kaže, podržava sve projekte koji bi omogućili lakši pristup i doprineli vizuelnom identitetu ovog dela grada. "Mislim da Beograd mora izaći na reke i sve projekte sa tim ciljem podržavam."

Kako objašnjava Vasović, ideja futurističkog izgleda "oblaka" jeste da se spoji staro i novo. "Današnje potrebe nalažu da se sa nasleđem nešto radi, ono mora dobiti savremenu namenu i strukturu. Projekti koji se danas realizuju, za trideset godina predstavljaće putokaz za dalji razvoj."

Akademik Milan Lojanica smatra da je "oblak" interesantno i prihvatljivo rešenje, ali da zahteva posebnu pažnju zbog lokacije i blizine najznačajnijem kulturno-istorijskom spomeniku grada.

PEŠAČKI PLATO I TUNEL: Pešački prelaz između Kalemegdana i Knez Mihailove zameniće pešačka zona. Prostiraće se duž Pariske ulice i Tadeuša Košćuška. Trenutno se u Urbanističkom zavodu vrše saobraćajne analize o mogućim rešenjima izmeštanja saobraćaja u podzemni tunel. Najprirodnije i najjeftinije rešenje, prema mišljenjima stručnjaka, jeste izmeštanje i drumskog, i tramvajskog saobraćaja. Tako bi pešačka zona ostala samo pešacima.

Spuštanjem saobraćaja u podzemni tunel, ispred Biblioteke Grada, biće dovoljno prostora za detaljno uređenje pešačke zone, sa centralnim trgom i fontanom.

I pored atraktivnosti pešačke zone od "Albanije" do Savskog pristaništa, izdvojenost Kalemegdanske tvrđave od gradske vreve ima smisla. "Odvojenost Kalemegdana od grada bi ovaj istorijski sadržaj držala na pijedestalu", objašnjava Lojanica.

PREKO SLAVIJE ZA DVA I PO MINUTA: Po uzoru na evropske prestonice, projektom uređenja jednog od najprometnijih, a dugo zapostavljanih trgova, Slavija će dobiti sasvim novo lice. U planu su izgradnja pešačkih tunela i izdvajanje tramvajskog i trolejbuskog saobraćaja po obodu trga. Preuređenje donosi bezbednije kretanje pešaka i povećanje protoka vozila – nadležni smatraju da će se preko Slavije putovati duplo manje nego ranije, a to je ono što Beograđani sa nestrpljenjem iščekuju.

Tanji D. sa Crvenog Krsta Slavija je nezaobilazna na maršruti od kuće do posla. Ukoliko pešači, kaže da joj je potrebno najmanje pet minuta da bi prešla pešački prelaz.

"Izmeštanje tramvajskog i trolejbuskog saobraćaja je odličan potez, smanjio bi se veliki broj udesa koji se dešavaju upravo zbog ukrštanja automobila i tramvaja. Prvenstvo prolaza u kružnom toku niko ne poštuje, ni vozači, ni pešaci, zato smatram da su podzemni pešački prolazi logično rešenje", kaže Tanja D.

Izgradnja podzemnih pešačkih prolaza biće predmet konkursa na kome će se odlučivati i o izgradnji muzičke fontane u središnjem delu trga. Muzička fontana na Slaviji, sa svetlosnim efektima, rešenje je po uzoru na Magičnu fontanu u Barseloni, lociranu na Španskom trgu. Magična fontana u Barseloni izgrađena je davne 1929. godine. Arhitektonski konkurs za idejno rešenje domaće magične fontane biće raspisan nakon formiranja Gradske skupštine.

INTEGRISANI SAOBRAĆAJNI SISTEM GRADA: Sve ideje o modernizaciji prestonice usklađene su sa gradskim Planom razvoja saobraćaja. Nadležni naglašavaju da se mora ići korak po korak. Preko uređenja Slavije, pešačkih zona do izmeštanja železničke i Autobuske stanice iz centra grada i izgradnje metroa.

Trasiranje i izgradnja prvih linija metroa počeće 2013. godine, a do 2017, dok metro ne bude dostupan Beograđanima, radiće se na izmeštanju Železničke i Autobuske stanice iz centra grada. Kada glavno čvorište železničkog saobraćaja u gradu bude postao "Prokop", zgrada sadašnje centralne železničke stanice postaće kulturno-istorijsko obeležje grada.

Kako objašnjava Vasović, izmeštanje Železničke stanice i železničke infrastrukture na Novi Beograd, oslobodiće Savski amfiteatar za dugoočekivana, modernija urbanistička rešenja.

Izmeštanjem centralne železničke i autobuske stanice na Novi Beograd, uz povezivanje sa budućim trasama metroa, grad će dobiti integrisan saobraćajni sistem. Kada lokacija kod popularnog Buvljaka bude postala novo saobraćajno čvorište grada, "špic" u Beogradu izgledaće drugačije nego danas. Povezivanjem železničkog, drumskog i podzemnog saobraćaja poboljšaće se povezanost različitih delova grada, rastereti se saobraćajnice u centru, a moderne centralne stanice železnice i autobuskog saobraćaja čvršće će povezivati Beograd sa ostatkom Evrope.

"Čekajući da se reši jedno pitanje kako bismo krenuli u rešavanje ostalih samo pogoršava stanje stvari. Pitanje Slavije i metroa, na kojoj koti će biti metro stanica, ništa nije donelo. Ne može da se čeka. Treba ići korak po korak ka finalnom rešenju", ističe Vasović.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---