Vinarija Tikveš – Kavadarci, Makedonija >
Pažnja i ljubav kao ključni sastojci
Do 2011. godine uloženo je više od 22 miliona evra, pre svega u tehnološko prestrukturiranje i modernizaciju opreme za proizvodnju vrhunskih vina, čime je stvorena jedna od najmodernijih vinarija u regionu sa svetskim ugledom
Predstavnici medija iz Srbije krajem maja posetili su Tikveš, najveću vinariju na Balkanu i najstariju vinariju u Makedoniji i jugoistočnoj Evropi. Tradicija ovog brenda seže do davne 1885. godine, a vinarija je danas jedna od najmodernijih u regionu. Pored savremenih pogona, novinari su imali priliku da obiđu i vinograde na lokalitetu Bela Voda odakle dolazi istoimeno i čuveno vino, koje je dobilo najviše ocene od najpriznatijih svetskih vinskih kritičara. Vinarija Tikveš smeštena je u srcu Tikveškog vinogorja, velike plodne ravnice na jugu Makedonije, gde se mediteranska klima sudara sa kontinentalnom stvarajući idealne uslove za uzgajanje grožđa. Pored toga što su imali prilike da se uvere u kvalitet vrhunskih vina u autentičnom ambijentu, novinarima su čelni ljudi kompanije predstavili i najvažnije činjenice o njenom poslovanju.
METODE I BRENDOVI: Tikveš je prva vinarija u jugoistočnoj Evropi koja je flaširala i etiketirala proizvode, a četvrtina proizvodnje vina u staroj Jugoslaviji dolazila je upravo iz Tikveša. Od 2003. godine vinarija se nalazi u vlasništvu makedonske investicione grupe M6 koju su osnovali članovi Upravnog odbora Skopske pivare. Do 2011. godine uloženo je više od 22 miliona evra, pre svega u tehnološko prestrukturiranje i modernizaciju opreme za proizvodnju vrhunskih vina, čime je stvorena jedna od najmodernijih vinarija u regionu. U Tikvešu se najsavremenijim metodama u proseku proizvede oko 20 miliona litara vina godišnje. U podrumu površine 1500 kvadrata nalaze se 450 barik bačve i 180 hrastovih buradi za fermentaciju i odležavanje vina. Vinarija je opremljena najsavremenijim linijama sa kapacitetima punjenja i do 6.000 flaša na sat. Lozovi zasadi u vlasništvu vinarije prostiru se na 1000 hektara, dok se vinogradi 2000 dobavljača prostiru na 6000 hektara, a menadžment kompanije je istakao da su u ovoj godini planirane nove investicije koje se odnose na poboljšanje postojećih i otkup novih vinograda.
Tikveš ima dugačak portfolio proizvoda, pa ljubitelji mogu birati između više od 50 vrsta vina u više segmenata. Tu su stona vina, Classic, Special Selection, Limited Edition, Alexandria Cuvée, penušava, ali i vina iz ekskluzivne teroar (terroir) linije. Vina su dobijena od domaćih sorti grožđa – kratošije, vranca, tamjanike ili smederevke, ali i od internacionalnih sorti kao što su šardone, kaberne, sovinjon, merlo, traminer rizling. Tu su i vina nastala kombinovanjem različitih sorti, što predstavlja vrhunac umešnosti u vinskoj industriji. U vinariji veruju da je najvažniji sastojak svakog vina pažnja i ljubav kojim se kreira, a u Tikveš vina je uloženo mnogo od oba. "Proces proizvodnje i pristup kreiranju vina je postao prava nauka, stvari nisu crno-bele. To znači da kad uradite sve što je potrebno to ne znači da ćete dobiti baš taj proizvod koji ste želeli. Zato uvek naglašavamo da je za vinarstvo potrebno mnogo ljubavi i pažnje, kada smo ušli u ovaj posao vodili smo se logikom da kreiramo vina ’kao za nas’. Veoma nam je važno da potrošaču ponudimo kvalitetan proizvod po razumnoj ceni, jer se na taj način o vinima priča i gradi lojalnost. Naš cilj je da pokažemo da i velike vinarije mogu da proizvode vrhunska vina. Prednost velike vinarije leži u znanju i iskustvu, a izuzetak su male vinarije u Francuskoj koje imaju tradiciju dugu šest vekova", izjavio je Svetozar Janevski, predsednik Upravnog odbora Vinarije Tikveš.
Tikveš je prethodne godine proizveo ukupno 12.000 tona vina, i to od 19.000 tona grožđa, od čega je 9000 tona sa sopstvenih plantaža, a ostatak iz vinograda kooperanata. Plan makedonske investicione grupe M6 je da godišnji rast vinarije bude 15 do 20 odsto.
Po obimu poslovanja, Vinarija Tikveš je lider na tržištu Makedonije, dok je u Srbiji na četvrtom mestu, ali prva kada je reč o uvozu. U prošloj godini, na tržištu Srbije prodaja Premium vina nadmašena je za 80 odsto, promet Classic vina povećan je 15 odsto dok je prodaja rozea četiri puta veća u odnosu na 2010. godinu. Za Vinariju Tikveš Srbija predstavlja glavno regionalno tržište, a plan kompanije je da nastavi sa intenzivnim investicijama i da u naredne tri godine udvostruči promet koji ostvaruje ovde.
VRHUNSKI ENOLOZI: Tikveš je regionalni lider koji ima ambicije da postane globalni igrač, pa ne čudi angažovanje vrhunskih svetskih stručnjaka. Na čelu ove moderne vinarije je tim enologa pod vođstvom Filipa Kambija, dobitnika prestižne nagrade za najboljeg vinskog konsultanta u svetu za 2010. godinu. Kambi je jedan od pet vodećih svetskih enologa, koji je za Tikveš kreirao liniju ekskluzivnih teroar vina sa francuskim pečatom, ali i temperamentom juga.
"Tikveš radi na tome da razvije lokalne sorte. Inostranim tržištima zanimljive su autentične autohtone sorte kao što su vranac, r’kaciteli, kratošija i plavac mali, a razvijamo i dodatne vinske sorte prokupac i ohridsko crveno. Takođe, jedna smo od prvih vinarija koja promoviše teroar vina – posedujemo vinograde stare više od 35 godina na lokalitetima Barovo i Bela Voda. Koncept teroara podrazumeva vina iz strogo kontrolisanih vinograda kako bi se u vinu očuvale karakteristike podneblja sa kog vino dolazi. Zemljište na kojem se odgaja vinova loza, specifičnost klime i vremenskih uslova, zajedno doprinose da grožđe iz tih mikroregiona ima jedinstvene kvalitete, što daje ovim vinima originalan ukus", kaže Janevski.
Među teroar vinima je i "zvezda" vinarije Tikveš – crveno vino "Bela Voda 2010", koje je čuveni svetski kritičar Robert Parker ocenio sa neverovatna 94 poena (od mogućih 100). Nakon izuzetno visoke ocene Roberta Parkera, Erik Solomon, treći najveći uvoznik vina za SAD, kontaktirao je Tikveš, nakon čega su vina iz serije Barovo, Bela Voda, R’kaciteli Special Selection i Vranac Special Selection plasirana na američko tržište, gde su postigla izuzetan uspeh. Od početka godine izvezeno je vino u iznosu od 300.000 dolara i u ponudi je najboljih restorana sa Michelin zvezdicama u Njujorku i Vašingtonu.
Pored američkog, koje za vinariju Tikveš predstavlja veliki potencijal, i tržišta bivše Jugoslavije, izvoz je fokusiran i na Rusiju i Kinu. Ova dva tržišta su po rečima Janevskog veoma specifična i zahtevna. "Rusi preferiraju francuska i italijanska vina i nisu skloni istraživanju. Kod njih prolaze samo ona vina koja su tražena u Njujorku ili Londonu. S druge strane, u Kini su zastupljena francuska i čileanska vina. Zato je naša strategija uspeti u Americi i Engleskoj, kako bismo na taj način ušli i na ostala tržišta u većem obimu. Naše opredeljenje je da ne budemo arogantni i da potrošaču priuštimo visok kvalitet. Zato vrhunska vina, kao što je Bela Voda, u regionu ne plasiramo po previsokim cenama. To vino u Americi košta 22 dolara po boci, dok je na ovim prostorima njegova cena od 8,5 do 12 dolara", dodaje Janevski.
Od preuzimanja Vinarije Tikveš 2003. godine, koja je tada poslovala sa gubicima, sprovedene su brojne reforme koje su je učinile jednom od naprofitabilnijih i najvećih proizvođača vrhunskih vina u jugoistočnoj Evropi. Milionske investicije, ulaganja u ljudske resurse, organizaciona prestrukturiranja i unapređenje marketinga, prodaje i distribucije, doprineli su da Vinarija Tikveš postane brend poznat daleko od granica Makedonije. Na renomiranom SIAL – Wine innovation forumu 2008. godine u Parizu, vinarija Tikveš je jedina kompanija iz jugoistočne Evrope koja je proglašena za jedan od 30 najinovativnijih brendova u svetu. Kvalitet potvrđuju i brojne nagrade na međunarodnim manifestacijama: MundusVini (Nemačka), London International Wine Challenge (Velika Britanija), Beowine Fair (Srbija) i mnoge druge.
POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI | ODŠTAMPAJ TEKST | ||||
|
IZ ISTOG BROJA
-
Intervju – Andrea Simončeli, predsednik UO Delta Generali osiguranja >
Obezbediti mogućnost izbora
Ana Radić -
Saveti iz osiguranja >
Pod kojim uslovima osiguranik može otkupiti polisu životnog osiguranja
Dragan Filipović -
Vreme uspeha! (jun 2012) >
Poslovne vesti
-
PR industrija >
Komunikativna vlada
Dr Borislav Miljanović -
Intervju – Milan Ćulić, direktor Centra za istraživanje studija turizma >
Tito kao transnacionalni projekat
R. Marković