Kantovanje i homoseksualiziranje

nebojša matić, oslo

"O ideolozima i šarlatanima"; VREME 1119
"O jednom filozofskom samoubistvu"; VREME 1118, i ranije

U svom odgovoru Kaliku, na temu univerzalizacije "homoseksualnosti" – a nakon što se razaberemo u etiketiranju i sardonizmima, čime obojica inače opterećuju argumentaciju – Blagojević tvrdi da se Kantov imperativ odnosi na delanje, a kako homoseksualnost nije delanje, već svojstvo, tako ga je i besmisleno univerzalizovati.

Homoseksualnost nije delanje, ali homoseksualni čin – koji određuje homoseksualnost – svakako jeste, i bukvalno univerzalizovan, doveo bi do ozbiljnih reperkusija po natalitet. Problemi ove argumentacije, kantovske ili ne (da je homoseksualnost nemoralna jer je neprokreativna, tj. ne stvara život) leže u nekoliko nivoa: jedan se tiče isključivosti delanja. Homoseksualci lako ruše "prigovor prokreacije" čim naprave izlet u reprodukciju, ili usvoje dete (iz čega možda slede implikacije Kantovog drugog imperativa, koristi drugog kao cilj a ne kao sredstvo). Dakle, ako je moralnost vezana za prokreaciju, onda problem nije nužno u homoseksualnosti (jer šta sa ogromnim brojem heteroseksualaca koji nemaju ili ne žele decu? itd.).

Ovom prigovoru se može prigovoriti, kantovski, da ni Kantovi primeri onda ne drže vodu: primerice, ni krađa nije neodrživa nakon univerzalizacije ako samo ponekad krademo (što po nekim definicijama de facto i jeste realnost). Ali jasno je da je krađa nemoralna i ako postoji samo jedan lopov ili jedna krađa – jer škodi drugome – dok homoseksualni čin to svakako nije. Govori li to nešto o Kantovim imperativima?

Drugi prigovor bi mogao biti ovaj: ako se svi upuštamo isključivo u homoseksualne i neroditeljske odnose, slobodnom voljom, onda su valjda i reperkusije – izumiranje vrste – nužno voljne, tj. željene. U tom slučaju je izumiranje vrste slobodan izbor svih, a moralan je jer se onda može univerzalizovati, osim ako ne želimo da uzmemo u obzir i moguće rođene (što vodi u diskusiju o slobodi izbora i slično). I ovo je očigledno nerealna konstrukcija, ali je dosledna (Kalikovom) tumačenju Kantovih imperativa.

Možda najvažniji prigovor testu univerzalizacije jeste taj da je isprazan. Priroda je natalitet svakako uredila efikasno. Zamerati homoseksualcima zbog pada ili nestanka nataliteta, u svetu kojem preti prenaseljenost, a u kojem im je zabranjeno usvajanje dece, besmisleno je. Meni ova zamerka više liči na pokušaj racionalizacije osećaja nelagodnosti/straha čiji koreni sežu mimo filozofije.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

POVEZANI ČLANCI