---

Pravi razvod je onaj gde se beži glavom bez obzira i sa ono imovine što stane u vrh glave u jedan auto; može i u jedan kofer; može i u ono džepova što se nađe. Znam, probao sam sve tri varijante

E, ovo je sada ozbiljna priča.

Kao prvo, mnogo je teže pametno se razvesti nego se glupo venčati. Ponekad je teže čak i ako ste se pametno venčavali, posle dužeg iskustva i isprobanih svih mogućnosti i sklonosti, trezveno i racionalno, u velikoj ljubavi i slaganju. To je tako zato što je ogromna većina razvoda traumatična; jako malo dođu kao olakšanje i oslobađanje. Uostalom, isto vredi i za svaki raskid, mada je iz braka nekako teže izaći nego iz obične neke veze. Ima tu tih naplavina i naslaga zajedničkog života: imovina, čak i najbezveznija; deca – ako ih, daleko bilo – imate, jer su ona najveće žrtve, svim vašim zajedničkim naporima uprkos. Dobro: znam kretene od dece iz dugotrajnih i nikad razvedenih brakova (na primer – ja); znam i sasvim normalnu decu iz razvedenih brakova, ali statistika govori drugačije. Najgora varijanta je ona kada se roditelji zavade, ne razgovaraju i još pritom olajavaju jedno drugo pred decom. Deca onda jako pate, pa posle odrastu, shvate i roditelje preziru do kraja. Mislite o tome. Ima i kad deca čeznu da se roditelji već jednom razvedu i prestanu sa noćnim svađama i još gore, jer – kakvi su glupi – misle da deca to ne primećuju. Taj trenutak treba primetiti i razvoditi se smesta; to je taj pametan razvod.

Inače, pametan razvod nastupa kad se njih dvoje jednoga dana pogledaju i shvate da više nisu jedno za drugo. Jeste: dragi su jedno drugome; lepo im je zajedno; ne svađaju se; imaju fin smiren život i to. Ali – eto. Možda je neko našao nekog drugog; možda nije čak ni to. Pa lepo odu na sud i razvedu se sporazumno, raziđu se, podele se i sve u najboljem redu; možda ostanu i prijatelji – događa se.

Češći je, međutim, slučaj da se uzajamno ne razumeju baš do kraja. Sve i da tada razvod uključi i advokate (na njihovu veliku radost, tj. advokatsku), to je manji problem od zamerki, pasjaluka, zle krvi i – što je najstrašnije – neizrečenih revandikacija među partnerima. Taj neizrečeni deo najgori je: niko se ne usudi da kaže šta mu je u stvari smetalo; šta u stvari zamera onome drugome; a tek povređene sujete (muške i ženske, ne zna se šta je gore)! Te da li je seks postao monoton; te zašto je ko koga počeo da zanemaruje; te nedostatak pažnje; te opšte osećanje dosade, ponavljanja, monotonije uopšte; i na kraju – a zašto to nisi rekao (rekla) na vreme, kad se još moglo nešto učiniti? To, nažalost, ne pomaže: čak i najmaštovitiji i ne-euklidski seks neće spasti brak koji je počeo da se raspada iznutra, iz nekih dubljih i važnijih slojeva. To je kao elementarna nepogoda, viša sila, čin Božji i – kao za tako nešto – tu objašnjenja nema, kao ni krivice. Eto se desilo. Jako je malo razumnih muškaraca i žena koji će tu pojavu shvatiti kao takvu, kao nešto neobjašnjivo, ali i te kako stvarno, kao što se vidi na prvi pogled. Takvi se najpametnije i razvode: ne pitajući se ni zašto, ni ko je tu sada kriv, bez zle krvi i pakosti.

Oni drugi, gluplji, vucaraju se po sudovima, plaćaju advokate, mrze se, ogovaraju se uzajamno kod dece i kod prijatelja, zbog čega i jedni i drugi počinju da ih izbegavaju. Oni mahnitiji hoće i da se late nasilnih sredstava, čega će nas Bog sačuvati: pištolji, puške, ručne bombe, noževi i ostalo; čitajte novine. Ti "zločini iz strasti", kako to sa slatkom jezom zovu tabloidni novinari, posledica su gluposti: sve se te drame i tragedije mogu izbeći pravovremenim i pametnim razvodom ili rastankom. Nisi ti, sestro slatka, jedina na svetu; niti si ti, brate slatki. Tu je glavna prednost razvoda: hajdete svako svojim putem, veliki je svet, ne svađajte se više ako Boga znate, razvod upravo tome i služi. Ne morate do kraja života da mrzite svog bivšeg i svoju bivšu; Bog je u svojoj premudrosti naselio svet nebrojenim muškarcima i ženama, pak će se naći neko i za vas.

Pravi razvod je onaj gde se beži glavom bez obzira i sa ono imovine što stane u vrh glave u jedan auto; može i u jedan kofer; može i u ono džepova što se nađe. Znam, probao sam sve tri varijante. Auto, stan, frižider, slike; nameštaj, escajg, vaze; ma nosi sve to s milim Bogom, samo me pusti da idem. Pokloni svom novom muškarcu moj omiljeni sako od tvida, ne marim. Ima, naravno, neoprostivih izdaja pri razvodima, ali nećemo sada o tome – isuviše je osetljivo. To su one izdaje kojima se posle vesele tajne službe, na primer, ili one koje ugrožavaju puki fizički opstanak... Ali čovek je kvarljiva roba, kao što znamo – ako znamo, to jest.

Svoju bivšu, sve i u slučaju pametnog i uspešnog razvoda, valja držati na njenom mestu i na uljudnom razmaku, pogotovo ako imate svoju sadašnju. To zna da bude eksplozivna smeša ako čovek ne pazi na taj razmak, verujte mi. A tek ako se njih dve onjuše i slože! Jedino oko čega će se garant složiti, to je da ste vi, čitaoče, jedan običan magarac i da šta im bi da se s vama smuvavaju. Jao, sestro slatka i drugo moja, sasvim te razumem, nije tebi bilo lako, a nije ni meni, ti bar znaš... Razumete šta sam hteo da kažem?

I ovde smo sa temom braka završili.

Nastaviće se.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---