Mediji, vlast – slučaj »Politika« >

Sir i kajmak

Obaveštena javnost od prvog dana je znala da Miroslav Bogićević laže o kupovini Politike. To mu je verovatno najgori potez u celokupnoj poslovnoj karijeri, jer je sada dočekao da ne bude "ni lep ni pametan". To mu se dogodilo od trenutka kada je Aleksandar Vučić, novi srpski Eliot Nes, pa i Krcun u nekim interpretacijama Vučićeve moći, izašao pred televizijski auditorijum i izjavio da je on, Bogićević, to učinio kao uslugu Demokratskoj stranci

Da Miroslav Bogićević, vlasnik šabačkog kocerna Farmakom, nije lagao u trenutku kada se naslutilo da je kupio Politiku, on bi danas pred zakonom, Aleksandrom Vučićem i u očima autora ovog teksta bio potpuno nevin.

Međutim, on je nagoveštaj vesti da je kupac Politike demantovao izjavom: "Uopšte ne znam odakle nekome ideja da podiže toliku prašinu koristeći moje ime. Ti koji poturaju takve informacije nemaju pravo da maltretiraju ni mene, a ni moju porodicu", rekao je, polovinom jula ove godine, Bogićević za "Press".

Bogićević je tada na pitanje zbog čega baš njega pominju kao novog vlasnika Politike, odgovorio da je to možda zato što je "lep i pametan".

Srpska napredna stranka obelodanila je naime tih dana da list "Politika" ima novog vlasnika – 50 odsto udela u toj kompaniji kupila je od nemačke grupacije VAC firma East Media Group registrovana u Moskvi.

Ta stranka je uz saopštenje redakcijama dostavila i kopiju izveštaja Agencije za privredne registre o novoj vlasničkoj strukturi novinske kuće Politika a.d., iz kog se vidi da je promenjena vlasnička struktura upisana 16. jula. Prema tom rešenju, izbrisano je poslovno ime OST Holding GmbH, a upisano je OOO East Media Group, čija je adresa u Moskvi, i navodi se da je njen udeo 50 odsto.

I Ujedinjeni regioni Srbije su u saopštenju postavili pitanje ko su novi vlasnici Politike i "da li je tačno da je reč o potpredsedniku DS-a Dušanu Petroviću i sa njim povezanim licima, tajkunom i jednim od finansijera DS-a Miroslavom Bogićevićem i njegovim saradnikom Urošem Stefanovićem, koji je direktor moskovske firme East Media Group".

NAJPREČA KUPOVINA: Obaveštena javnost od prvog dana je znala da Bogićević laže. To mu je verovatno najgori potez u celokupnoj poslovnoj karijeri, jer je sada dočekao da ne bude "ni lep ni pametan". To mu se dogodilo od trenutka kada je Aleksandar Vučić, novi srpski Eliot Nes, pa i Krcun u nekim interpretacijama Vučićeve moći, izašao pred televizijski auditorijum i izjavio da je on, Bogićević, to učinio kao uslugu Demokratskoj stranci, pa dodao:

"Farmakom je(bio) primoran, prinuđen da učestvuje u toj kupoprodaji. Njega taj biznis nije interesovao, to je bila usluga najvećoj stranci u prošloj vladi. Pronaći ćemo način da zaštitimo državu i da joj bude vraćeno ono što je njeno, a da pri tome ne vodimo hajku protiv te firme (Farmakom), jer zapošljava 3500 ljudi i ima 5000 kooperanata", rekao je Vučić Radio-televiziji Srbije.

Vučić je u centralnom dnevniku RTS-a tu kupovinu nazvao "političkim kriminalom uz ekonomske zloupotrebe" i da je prvenstveno reč o moralnoj i političkoj odgovornosti, a da su druge vrste odgovornosti stvar drugih nadležnih državnih organa.

Prilikom kupovine Politike, kako je rekao Vučić, ostalo je nejasno zašto je država odustala od prava preče kupovine. Bivši nemački suvlasnik VAC je izostanak odgovora države na ponudu za kupovinu njegovog udela protumačio kao odustajanje.

Prvi potpredsednik vlade precizirao je da je ugovor o prodaji udela u vlasništvu Politike zaključen 29. juna 2012. godine između OOO East Media Groupa iz Moskve kao kupca i OST Holding GmbH-a iz Beča kao prodavca. Na taj način kupac je došao do 50 odsto vlasništva u preduzeću Politika novine i magazini.

Od dogovorene cene isplaćeno je 4.000.000 evra dok će ostatak do punog iznosa u iznosu 700.000 evra kupac po ugovoru isplatiti do 1. decembra 2014. godine. Na tu sumu plaćaće se kamata od 1,75 odsto.

U Agenciji za privredne registre izvršena je promena, tako da je upisan OOO East Media Group iz Moskve, a izbrisan OST Holding GmbH iz Beča (praktično VAC).

Taj čovek, sažalio se Vučić na Bogićevića, bio je prinuđen da uđe u posao koji ga nije interesovao. On je deo platio iz svojih obrtnih sredstava, a za deo je podigao kredite u Novoj agrobanci i Privrednoj banci Beograd. Ne vodimo hajku protiv ljudi, ali u narednih nekoliko dana naći ćemo rešenje da makar deo državne imovine bude zaštićen, kaže Vučić, koji nije direktno ni u jednom trenutku imenovao Miroslava Bogićevića, vlasnika Farmakoma.

PRAVO I PRAVDA: Ono što se novo moglo čuti je i da između VAC-a i firme Arteseno enterprajzes limited iz Nikozije sklopljen ugovor o prodaji potraživanja. Taj ugovor je zaključen 18. januara ove godine i njime VAC ustupa firmi Arteseno svoja potraživanja koja ima prema Politici novine i magazini, kao i Politikinoj štampariji. Ova potraživanja vredna su 12.304.273,12 evra. Potraživanje će prelaziti na prijemnika, firmu Arteseno sa Kipra, postepeno, po deset odsto ukupne vrednosti sa pripisanim dospelim kamatama nakon isplate svake godišnje rate kupoprodajne cene.

"Izvedene su komplikovane operacije da bi neko imao medijsku kontrolu u budućnosti, ali pravo i pravdu niko ne može da pobedi", naglasio je Aleksandar Vučić.

Pravda je jedno, ali pravo je na Bogićevićevoj strani, samo da nije lagao. Nije on kupio državni udeo u Politici ( eno ga celog u Politici a.d.), već je kupio deo privatnog ulagača u ovaj koncern. To mu je omogućeno verovatno nejasnim odgovorom države na ponudu VAC-a, dostavljenom po pravu preče kupovine od strane pomenutog državnog dela "Politike", pa kad je rok za odgovor istekao, Nemci su mogli da ga prodaju i Vučiću i Bogićeviću. Kupio je ovaj drugi. Uzgred, da je tu bilo profita ne bi taj deo "Politike" oteli ni Tihi i Prle udruženi s Prvom proleterskom.

Ko je imao interes da privatnik koji je stekao nadimak "demokratskog tajkuna" uđe u ovaj biznis, plus "Večernje novosti" i novosadski "Dnevnik". Dragoljub Mićunović je ponovo ispao šampion: izjavio je u "Kažiprstu" na B92 da pojma nema o čemu je reč i jedino je siguran da "ta odluka nije prošla kroz organe Demokratske stranke".

Ne sumnjam u to. Kad god je u planu da se "pokupi kajmak" to ne ide kroz organe, nego je nekako više privatna inicijativa. Mislim da o tome Vučić više zna nego što nam je rekao. On je abolirao Bogićevića izjavom da je bio "prinuđen" i da je za Srbiju taj čovek važan poslodavac, čisto nevinašce koje su mangupi iz njegovih redova naterali da se igra visoke politike. Verujem čak da je Bogićevićeva osionost u demantovanju očigledne vesti bila utemeljena na veri da će "njegovi" da naprave vladu i da niko neće hteti ni da ga pita šta će on u medijskom vlasništvu.

Ova vrsta Vučićeve odbrane lika i dela "mlekadžije iz Šapca" navodi me na banalnu ideju da će SNS da se koristi ovom tekovinom DS-a.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---