Ulaganja u obrazovanje >

Odgovornost u mermeru

Društvenoodgovorno poslovanje velikih kompanija u oblasti obrazovanja, a posebno u sferi studija umetnosti, nije čest slučaj u Srbiji. Ipak, deset studenata Fakulteta primenjene umetnosti imalo je sreće da učestvuju u projektu izrade deset mermernih skulptura koje je omogućila distributerska kompanija Nelt

U Dobanovcima, naselju u blizini Beograda, u Ulici maršala Tita, nalaze se hale kompanije Nelt Co d.o.o. Tokom poslednjeg meseca, iz jedne od njih, mogu se čuti neuobičajeni zvuci za kompaniju koja se bavi distribucijom. Umesto uobičajenih kamiona i viljuškara, iz velike hale na kraju dvorišta dopiru zvuci brusilica, hilti bušilica i čekića. Unutra, ljudi obučeni u bele kombinezone, prašnjavi obrađuju velike komade belog kamena. Oni su studenti Fakulteta primenjenih umetnosti (FPU), smer primenjeno vajarstvo.

Ekipu "Vremena" dočekuje profesor Goran Čpajak. Nije u belom, a uz smeh, kaže da "ne zna šta se to tamo radi". Tu priča počinje.

Kompanija Nelt je najveća kompanija iz Srbije koja razvozi proizvode svojih klijenata od fabrika i graničnih prelaza do svojih magacina, a odatle i do finalnih destinacija – mesta prodaje. To se zove distribucija. Ima preko 2500 zaposlenih i uspešno posluje u Srbiji, regionu Zapadnog Balkana, a od prošle godine i u Angoli, Zambiji i Mozambiku. Ove, 2012. godine, slavi svoj 20. rođendan, a ideja za njegovu proslavu je došla uz razmišljanje o odgovornom poslovanju koje se ogleda u ulaganju u obrazovanje najboljih studenata u zemlji. Rukovodeći ljudi u Neltu su odlučili da među mladima pronađu deset najboljih vajara koji će napraviti deset autorskih radova za oplemenjavanje dvorišta kompanije u Dobanovcima.

Dogovorom je rešeno da deset mladih umetnika budu studenti sa FPU-u. "Ja poznajem studente. Izabrao sam devet momaka i jednu devojku sa treće, četvrte i master godine studija i predložio im da učestvuju u ovom projektu. Niko nije odbio. Shvatili su da je to za njih jedna odskočna daska i svi su oni ovde došli sa velikim entuzijazmom. Svaki dan su tu od jutra do mraka, rade na svojim autorskim skulpturama. Ja sam samo koordinator", priča profesor koji je nakon razmatranja studentskih predloga prošao sa njima ceo proces od crteža do savetovanja i pravljenja modela.

Shodno idejama, napravio je spisak alata i materijala potrebnih za realizaciju celog projekta. Nelt je obezbedio 23 tone mermera iz italijanskog grada Karare (u središnjoj Italiji, pokrajina Toskana) i sav potrebni alat: od čekića do velikih brusilica od 2,5 kW. Sve to je smešteno u jednu od dobanovačkih hala, a na kraju, 10. septembra, kada su došli mladi umetnici, počelo je i klesanje.

"U Srbiji se desetak vajara ozbiljno bavi kamenom. Skoro niko nema uslove poput ovih ovde pa zbog toga odlaze u Aranđelovac gde se nalaze laboratorije prerade kamena i koriste uslove tih fabrika. Tamo imaju prostor, dizalice, viljuškare i to je to. Ovo što je ovde improvizovano je atelje koji je jedan od najboljih u svetu. Poseban značaj je to što u poslednjih 30 godina na našem fakultetu nije realizovan projekat ovih dimenzija", objašnjava profesor.

Osim uslova koje pružaju najbolji alat i veliki prostor, studenti rade sa najkvalitetnijim materijalom. "Kararski mermer je najpogodniji za obradu. Kompaktan je i nema defekte, nema pukotina. Struktura je sitna, pa mogu lepo da se izvuku detalji", kaže profesor Čpajak, koji je još u Italiji, kod izbora mermera, tih ukupnih sedam kubnih metara, kamen izrezao na delove koji odgovaraju dimenzijama budućih skulptura.

Rad na ovom projektu neće ući u neku od ocena na fakultetu, ali će svakako uticati na njihove rezultate, kaže profesor: "Ovo je za studente izuzetna stvar i neprocenjivo iskustvu za njih. Prvo je ovo za njih prvi, profesionalni aspekt: uslovima i odgovornošću su prešli nivo studentskog rada. Čak i rad za kompaniju kao što je ova, ovako organizovana, vrlo je važan za njih, da vide kako to sve funkcioniše, kako se radi u kolektivu, da osete timski rad. Druga stvar je to što rade sa najboljim materijalom koji trenutno postoji na svetu."

Ovih deset studenata do sada nisu imali prilike da rade na ovolikim formatima. Njihov fakultet nema novca da materijal, koji na ovom projektu obrađuju, koristi u redovnom školovanju. Što se tiče procesa izrade vajarskog dela princip je sličan, samo je – minimalistički. Skulptura koju za Nelt jedan od studenata izrađuje biće visoka dva metra. On je nju na fakultetu pravio na parčetu kamena od 30 centimetara. Druga stvar je to što fakultet ne poseduje adekvatan prostor za rad, a dodatni problem je i okruženje. Ovako bučni radovi se ne mogu izvoditi usred grada.

"Mi imamo sve uslove na fakultetu, ali ne ovakve", kaže Nikola Đurić, jedan od studenata. "Pitao sam jednog kolegu kako mu se ovo čini, a on odgovara: ‘Šta ima da ti se čini! Ovo u Srbiji ne postoji!’. Osećaj je fantastičan."

Nikola Đurić izvodi skulpturu za koju je ideja nastala na jednom fakultetskom zadatku spoja arhitekture i skulpture. "Inspirisale su me ventilacione cevi i kamere, i ta nekakva paranoja koja okružuje velike tržne centre. To je neki izduv, da tako kažem", govori za "Vreme" mladi umetnik.

"Sve ove skulpture su izvedene iz figure", objašnjava Marković Ivan, asistent na ovom projektu. "Deluju apstraktno, ali to se samo čini. To je interpretacija nečeg što je pojavno, što je vidljivo. To pojavno oko nas podsvesno utiče na naše estetske potrebe i principe. Čak i kasnije, kada studenti izađu iz sistema školovanja i, eventualno, počnu da se bave čistom apstrakcijom. Često možete da primetite da je u umetničkim radovima krug – gore. Zašto gore? Zato što je sunce gore. To su neke navike."

A kako, zaista, izgledaju te skulpture? Javnost će imati prilike da ih tokom oktobra vidi u centru Beograda, pre nego što se vrate u dvorište kompanije Nelt. Inače, sav alat koji je kupljen za ovaj projekat i koji studenti sada koriste, ostaće, kao nagrada, upravo njima.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---