Dosije – Parada ponosa >

Zašto su nasilnici jači od države

Treću godinu zaredom gledamo isti igrokaz: organizatori daju sve od sebe da se događaj održi, huligani prete, dobar deo javnosti se protivi nasilju prema LGTB osobama, ali uvek ima da doda i poneko "ali" zbog kog ipak smatra da Parade ne treba da bude. Srbija od ove godine ima novog predsednika, ali on se, kada je o Paradi ponosa reč, ponaša slično kao stari. U predizbornoj kampanji, Tomislav Nikolić je tvrdio da bi, ako je bezbednost učesnika Parade ugrožena, stao na njeno čelo. Sada se ne oglašava

Jedanaest godina i četiri pokušaja nakon prve, u krvavim sukobima ugušene gej parade u Srbiji, suštinski se nije mnogo toga promenilo. Utoliko je nakon višegodišnjeg praćenja i izveštavanja o LGBT pravima u Srbiji teško napisati i izreći nešto novo, što nije prežvakano nebrojeno puta. Istina, značajna razlika u odnosu na 2001. godinu, kada je grupa LGBT organizacija pokušala da organizuje prvu Paradu ponosa, jeste to što Srbija ima zakon koji zabranjuje diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije i Ustav koji garantuje slobodu javnog okupljanja. Ali, Srbija i dalje nema društvo dovoljno snažno i voljno da stane iza svojih zakona.

U trenutku pisanja ovog teksta (utorak po podne), zvanične zabrane Parade ponosa 2012. još uvek nema, ali takva odluka nadležnih sve je izvesnija. Domaći mediji pišu da je Ministarstvo unutrašnjih poslova zabranilo Paradu ponosa koja je najavljena za subotu 6. oktobar, a odluka će postati zvanična kada MUP preda rešenje o zabrani nadležnoj policijskoj stanici. Razlog je, kao i prethodnih godina, veliki bezbednosni rizik. Nadležni, međutim, i ove kao i ranijih godina odbijaju da jasno i glasno kažu ko tu ugrožava i kome je bezbednost ugrožena, pa se krivica za ugroženu bezbednost prećutno pripisuje organizatorima Parade. Premijer i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić jedini je iz vlasti koji se o ovoj temi otvoreno oglašava. Čini se da je definitivno izgubio strpljenje, kog iz godine u godinu ima sve manje kada ja Parada u pitanju, pa je sebi dozvolio da izjavi: "Manite me više tih priča o ljudskim pravima. Kakva ljudska prava, u pitanju je bezbednost ljudi! Ima zemalja gde nema gej parade, pa su članice EU. Izem ti takvu Uniju u koju je gej parada ulaznica."

REKLAMA: Ova Dačićeva izjava, izrečena 15. septembra, zapravo je koncentrat svega što je u srpskom društvu naopako postavljeno i pogrešno shvaćeno. nastavak Navodno proevropsko opredeljenje srpske vlade "izemo" čas posla na prvoj tački gde ga treba zaista pokazati. Uz to je i začinjeno otrovnom, neistinitom tvrdnjom da je Parada uslov ili ulaznica za Evropsku uniju. Dilema da li se opredeliti za poštovanje ljudskih prava ili bezbednost građana, isprva je bila veštački stvorena. Ali, nakon održane Parade 2010. godine, kada je bilo očigledno da se država opredelila da zaštiti ljudska prava učesnika tako što im je zaštitila bezbednost, zabrana iz 2011. značila je kapitulaciju pred huliganima. Poruka je bila jasna: država nije u stanju da garantuje bezbednost, koja takođe spada u ljudska prava. Da su jači od države, osećaju i huligani. Transparent koji su u nedelju 30. septembra na fudbalskoj utakmici Rad–Jagodina pokazali navijači Rada "Zbog obaveza u centru grada, 6. oktobra nismo na utakmici Rada", pretnja je, ali i dokaz da sistemski ništa nije učinjeno da se grupe koje organizuju nasilje na ulicama Beograda u vreme Parade razbiju i spreče u naumu.

Nedelja ponosa, zbir kulturnih i zabavnih događaja koji prate Paradu ponosa, počela je 30. septembra. Sve događaje obezbeđuje veliki broj policajaca, a naročito veliki izazov predstavlja izložba fotografija "Ecce Homo" autorke Elizabete Olson Valin. Na 12 fotografija, koje publika može da vidi od srede 3. oktobra u Centru za kulturnu dekontaminaciju, prikazan je Isus sa gejevima, transseksualcima i HIV pozitivnim ljudima. Pokret "Dveri" tražio je od vlasti da zabrane ovu izložbu jer vređa verska osećanja, a, navodno, huligani planiraju napad. S obzirom na to da im je Nedelja ponosa do sada ostajala izvan dometa interesovanja, nije najjasnije zašto su se okomili baš na ovaj događaj. Izvesno je jedino da premijer i ministar policije Ivica Dačić poslednjih dana nije propuštao priliku da ga pomene. Gostujući u ponedeljak po podne na Radio-televiziji Srbije, Dačić je izložbu uporedio sa američkim filmom Nevinost muslimana koji je poslednjih nedelja izazvao nerede u islamskom svetu, podsetivši da je američka policija uhapsila producenta tog filma. Ono što premijer nije znao ili je propustio da kaže jeste da sadržaj filma nije povod za hapšenje. No, ima u tom poređenju nečega od jedne nove društvene "vrednosti" koja se iz potaje uvukla u srpsko društvo, one po kojoj se na nasilnike i huligane gleda kao na elementarnu nepogodu koja se ne da sprečiti. O tome što se protivnici izložbe pozivaju na slučaj filma Nevinost muslimana, a ne uviđaju da time sami sebe porede sa radikalnim islamistima i teroristima, nema potrebe trošiti reči. Analogija govori sama za sebe.

"UBIJ PEDERA": Napadi na LGBT osobe, kojih, pokazuju godišnji izveštaji Gej-strejt alijanse, itekako ima tokom cele godine, ne izostaju ni ovog puta. Početkom septembra, javnost je iznenadila naročita brutalnost napada na dvojicu mladića ispred gej-kluba u centru grada, kada ih je grupa huligana napala i jednog ozbiljno povredila mesarskim čekićem. Relativizacija i zamagljivanje u načinu na koji je javnost reagovala došli su do punog izražaja: dobar deo komentara na događaj išao je u pravcu sumnje da je napad uzrokovan mržnjom prema LGBT osobama, uz tvrdnje da "danas niko nije bezbedan" i da to može svakome da se dogodi. Svedočenja očevidaca i napadnutih mladića, prema kojima su napadači vikali "ubij pedera", nisu pomogla da se stav ovog dela javnosti promeni. Taj deo javnosti, jednostavno, nije želeo da ih čuje. Sajt Gej-strejt alijanse (GSA), organizacije koja ove godine čak i ne učestvuje u organizaciji Parade, u ponedeljak 1. oktobra oborili su hakeri, koji su ostavili poruku: "Čekamo vas!" Zbog učestalih hakerskih napada, sajt i sve email adrese GSA u utorak po podne su suspendovani.

Dok u pretnjama prednjači "Obraz", organizacija kojoj je u junu ove godine Ustavni sud zabranio delovanje, stari protivnici Parade, "Dveri", konačno su se etablirali i postali politički pokret svetosavske orijentacije (šta god to značilo). Ove godine ne insistiraju na Porodičnoj šetnji, koju već tradicionalno zakazuju dan uoči datuma za koji je najavljena Parada, ali jedan od predstavnika ovog pokreta, Vladan Glišić, gostuje po televizijama gde sučeljava mišljenja sa organizatorima Parade. Iako tvrdi da ne podržava nasilje prema LGBT osobama, na pitanje da li je svestan da njegove stavove dele nasilnici – nema odgovor. Tradicionalno, oglasio se i Dragan Marković Palma, lider Jedinstvene Srbije, da izrazi protivljenje održavanju Parade. Apelacioni sud ukinuo je 19. septembra prvostepenu presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu po kojoj je Palma proglašen krivim za tešku diskriminaciju LGBT populacije i vraća predmet na ponovno suđenje.

OBEĆANJE, OBEĆANJE: Sve u svemu, treću godinu zaredom gledamo isti igrokaz: organizatori daju sve od sebe da se događaj održi, huligani prete, dobar deo javnosti se protivi nasilju prema LGTB osobama, ali uvek ima da doda i poneko "ali" zbog kog ipak smatra da Parade ne treba da bude, "Dveri" dozivaju patrijarha da se oglasi, Palma se protivi, Dačić se trudi da bude tampon-zona, a na koju će mu stranu stav pretegnuti zavisi od trenutnih političkih okolnosti. Srbija od ove godine ima novog predsednika, ali on se, kada je o Paradi ponosa reč, ponaša slično kao stari. U predizbornoj kampanji, Tomislav Nikolić je tvrdio da bi, ako je bezbednost učesnika Parade ugrožena, stao na njeno čelo. Sada se ne oglašava. Možda najznačajnija razlika u odnosu na ranije pokušaje, uspešne i neuspešne, organizovanja Parade jeste to što podele i neslaganja između LGBT organizacija nikada nisu bili očigledniji. Za razliku od ranijih godina, kada su Paradu organizovale grupe organizacija, prošle godine osnovana je organizacija "Parada ponosa", koja ove godine pokušava da održi Paradu. Time je značajan deo doskorašnjih organizatora izostavljen, što je izazvalo duboke podele i probleme unutar aktivističke LGBT scene. Ove godine, izraženiji su i glasovi LGBT aktivista koji se otvoreno protive Paradi, tvrdeći da ona samo doprinosi još većoj diskriminaciji.

Tu je, naravno, i tiha većina, koja baš i nije sasvim tiha, ali iz potaje gunđa kako Srbija ima i većih problema od gej prava. Sigurno je da ima, ali za gej osobe nema većeg problema. Zašto je onda za Srbiju problem da ih pusti da naprave, kako kaže jedan od slogana ovogodišnje Parade, 970 koraka šetnje u znak protesta? Pitanje je svake godine isto, a odgovori evoluiraju do besmisla.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---