Intervju – Frederik Kuen, predsednik Izvršnog odbora Societe Generale banke >

Neizvesnost odbija investitore

"Došlo je vreme preispitivanja opravdanosti daljeg postojanja potrebne rezerve banaka. Sa njenim ukidanjem ili postepenim smanjivanjem, uporedo sa nastavkom sprovođenja relaksacije ostale regulative, došlo bi do optimizacije kapitala uz pozitivan uticaj na kamatne stope na kredite"

U martu 2012, nakon višegodišnjih dužnosti u filijalama Societe Generale banke u Egiptu i Polineziji, Frederik Kuen je postao predsednik Izvršnog odbora Societe Generale banke u Srbiji. U razgovoru za "Vreme", gospodin Kuen govori o stanju i problemima sa kojima se suočava bankarski sektor, neophodnim reformama i planovima Societe Generale banke, koja je svoje predstavništvo u bivšoj Jugoslaviji otvorila još 1977. godine, a 1991. postala prva banka u zemlji sa većinskim stranim kapitalom.

"VREME": Kakvi su poslovni rezultati Societe Generale banke u prvoj polovini 2012. godine i kako ih ocenjujete u odnosu na isti period 2011?

FREDERIK KUEN: Societe Generale banka u Srbiji posluje 35 godina. Od samog početka razvijala se isključivo kroz organski rast i stalne investicije. Čak i u sadašnjem, prilično nepovoljnom ekonomskom okruženju ne prestaje da investira. Naravno, to je uticalo na naše finansijske rezultate u ovoj godini, koji nisu na istom nivou kao u istom periodu prošle godine. Ipak, naš osnovni cilj je da nastavimo da jačamo tržišno učešće kako u radu sa privredom tako i u radu sa stanovništvom.

Naša strategija je do sada bila uspešna. Četvrta smo banka na tržištu po obimu kreditiranja građana i privrede, sa učešćem koje je u navedenom periodu znatno povećano i dostiglo nivo od gotovo 8 odsto. Lideri smo na tržištu stambenih kredita, a u ovom trenutku i subvencionisanih kredita privredi. Možda najveći uspeh između prvog polugodišta prošle i ove godine jeste značajan rast depozita, što je banku sa jedanaeste dovelo na četvrtu poziciju po prikupljenim depozitima privrede i stanovništva.

Banke su zamerale bivšem guverneru Šoškiću što je kapitalna adekvatnost banaka u Srbiji višestruko veća nego što je međunarodni standard. To je, po bankarima, bio i jedan od razloga što uslovi kreditiranja ne mogu da se poboljšaju. Kakav je vaš stav po ovom pitanju?

Međunarodni standardi poslovanja u finansijskom sektoru prolaze kroz značajne reforme, u smislu pooštravanja pravila bankarskog poslovanja i viših zahteva kada je u pitanju adekvatnost kapitala. Akcenat je na politici upravljanja rizicima, kako poslovanje banaka ne bi bilo ugroženo zbog izloženosti ne samo kreditnim, već i tržišnim i operativnim rizicima, a posebno u slučaju dodatnih nestabilnosti u ekonomskom okruženju. I pored navedenih promena, propisana adekvatnost kapitala u Srbiji je na nivou koji je i dalje viši od zahteva koji se stavljaju pred banke na evropskom tržištu. U skladu s tim, mislim da ima prostora za relaksaciju regulacije u vezi sa adekvatnošću kapitala, što bi omogućilo bankama da odobravaju kredite pod boljim uslovima.

U vezi s tim, u proteklih godinu dana, prema podacima NBS, adekvatnost kapitala banaka je snižena za 2,5 procentna poena, sa 19,7 na 17,2 odsto. Da li očekujete da ova brojka ide i dalje naniže, i šta će to značiti za cenu kredita?

Banke u Srbiji su, prema propisima centralne banke, u obavezi da pokazatelj adekvatnosti kapitala održavaju na nivou koji ne sme biti niži od 12 odsto, što je već daleko iznad međunarodnih standarda. Zbog toga je srpski bankarski sektor još uvek visoko kapitalizovan. Tako visok racio adekvatnosti predstavlja zaostavštinu iz prošlosti i sve je manje razloga za njegovo održavanje na istom nivou, posebno ako imamo u vidu nastavak harmonizacije sa principima Bazela 2 i unapređene tehnike i procedure u upravljanju kreditnim rizikom. Razlog za zadržavanje sadašnjeg nivoa adekvatnosti je, između ostalog, u postojanju takozvane potrebne rezerve kao odbitne stavke osnovnog kapitala, za koju čvrsto verujemo da je došlo vreme preispitivanja opravdanosti njenog daljeg postojanja. Sa njenim ukidanjem ili postepenim smanjivanjem, uporedo sa nastavkom sprovođenja relaksacije ostale regulative, pre svega u domenu poreza i otpisa, došlo bi do optimizacije kapitala, bez ugrožavanja bankarskog sektora, a uz pozitivan uticaj na kamatne stope na kredite.

Kakvo je stanje u Societe Generale banci kada je reč o nenaplativim kreditima? Mislim na podatke o njihovom nivou, promeni u proteklih godinu dana, kao i o njihovoj strukturi.

Procenat nenaplativih kredita na tržištu se kreće iznad 25 odsto kada su u pitanju krediti privredi, a preko 9 procenata kod zajmova stanovništvu. U Societe Generale banci procenat je daleko niži u oba sektora, više nego dvostruko, pre svega zahvaljujući dobro koncipiranoj politici rizika, ali i solidnoj klijentskoj bazi. S jedne strane, pažljivo analiziramo svaki upit klijenta kako bismo mu omogućili da se zaduži u meri u kojoj njegovi prihodi to dozvoljavaju, posebno vodeći računa o tome da kredite odobravamo ne samo na osnovu kolaterala već realnih mogućnosti klijenta. Kada je reč o klijentu koji otežano servisira svoje obaveze, gde god je to moguće pokušavamo da zajedno nađemo rešenje za njegovu situaciju, prihvatljivo za obe strane.

Neizbežno pitanje za svakoga ko posluje u Srbiji jeste kurs dinara: kako je na poslovanje Societe Generale banke uticao pad dinara, koji je u jednom trenutku iznosio skoro 20 odsto na godišnjem nivou?

Pitanje uticaja kretanja kursa na poslovanje banaka je kompleksno. Već smo govorili o adekvatnosti kapitala, a njeni pokazatelji uvek se menjaju usled promena vrednosti domaće valute jer je kapital banaka iskazan u dinarima, dok je najveći deo aktive vezan za kretanje kursa. Važno je napomenuti i da kreditni rizik trpi uticaj kretanja kursa, jer su prihodi klijenata najvećim delom u domaćoj valuti, a ukoliko su zaduženi sa valutnom klauzulom, njihove rate rastu, kao i njihovo kreditno opterećenje. Iz tog razloga, struktura kredita, posebno u sektoru za poslovanje sa stanovništvom, znatno se izmenila u odnosu na period od pre par godina. U periodu kada je domaća valuta bila stabilnija, građani su se više opredeljivali za kredite sa valutnom klauzulom, zbog nešto niže kamate. Danas, gotovinski i krediti za refinansiranje se odobravaju isključivo u dinarima, jer klijenti žele da se zaštite od kursnog rizika.

Početkom avgusta, matična Societe Generale banka u Francuskoj je objavila da je u drugom kvartalu 2012. godine zabeležila pad profita od 42 odsto. Na koji način poslovanje matične banke utiče na njenu filijalu u Srbiji?

U teškom i nestabilnom okruženju, Societe Generale iz kvartala u kvartal nastavlja da dokazuje svoju otpornost i ostvaruje značajan napredak u sprovođenju svoje strategije transformacije, a u skladu sa ciljevima ostvarenja solidnih finansijskih rezultata. U drugom kvartalu ove godine grupa je imala solidne poslovne rezultate, nastavljajući da podržava svoje klijente i finansira privredu, uz uspešno upravljanje rizicima. Neto profit grupe iznosi 433 miliona evra u drugom kvartalu. Naša bankarska grupacija je među najjačim u Evropi i naglasio bih da, među deset najvećih banaka u Srbiji, naša matica ima najviši rejting. To nam omogućava da nastavimo da razvijamo svoje poslovanje, istovremeno pružajući podršku svojim klijentima.

U Srbiju ste došli pre oko pola godine. Šta ste do sada uspeli da zaključite o ovdašnjem poslovnom okruženju? Po vama, šta bi najpre trebalo popraviti da bi ovo okruženje postalo bolje i konkurentnije?

Još uvek mi je teško da govorim o aktuelnom stanju i potrebnim promenama, jer sam relativno kratko ovde, a u Srbiju sam došao pred izbore, kada je sve što se dešavalo u zemlji bilo podređeno izbornom procesu. Taj proces je u velikoj meri uticao na sve aktivnosti u zemlji, uključujući i aktivnosti bankarskog sektora, izazivajući generalno neizvesnost.

U svim sektorima bez razlike, kompanijama je potreban stabilan, transparentan i jasan zakonski okvir kako bi mogle da investiraju i razvijaju svoje poslovanje. Neizvesnost kako će izgledati neka buduća regulativa ili po kojim pravilima će se raditi već danas, predstavlja najveću smetnju investitorima. U tom smislu, čini mi se da, na primer, ima mesta za dodatne reforme u vezi sa imovinskim pravima ili pravosuđem, da ne govorimo o pitanju korupcije.

Približava se Nedelja štednje. Možete li reći nešto više o aktivnostima i uslugama koje Societe Generale banka namerava da ponudi klijentima u tom periodu?

Briga o depozitima klijenata jedan je od najstarijih, osnovnih poslova banaka, a Societe Generale banka se u proteklom periodu potvrdila kao stabilna institucija u koju građani imaju poverenje kada odlučuju o tome kome će poveriti svoj novac. Svakako ćemo obezbediti sigurnost svojim štedišama, kao i mogućnost da štede na različite načine, u zavisnosti od svojih potreba, ali i mogućnosti. Lični bankari u ekspoziturama ponudiće svakom klijentu rešenje koje najviše odgovara njegovim potrebama, pod najboljim uslovima.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---