TV manijak >
Gde se krije devojačka sreća
Sudeći po TV programu, mora da je žešće zeznuto biti žena u Srbiji. Opcije koje ti nudi mali ekran najblaže rečeno su ponižavajuće. Hajde da napravimo najgrublji spisak uvreda pa prosudite sami. Počnimo od omiljenog TV štiva – sapunica.
Danas je utorak, počeli su izbori u Americi, a naša TV Prva obeležava rođendan Sulejmana Veličanstvenog. Glumac iz serije s poštovanjem govori o njemu, o njegovom nadimku "Zakonodavac" i istorijskoj ulozi koju je odigrao. Znao je, kažu, četiri svetska jezika i to persijski, arapski, turski i srpski. Očekujem da nam se obrati na maternjem jeziku, jer sam do sada u seriji srpski čuo samo u pesmi "Sejdefu majka buđaše", a danas bi i to bilo sporno jer bi u Sarajevu rekli da je Sulejman govorio bošnjački. No, mnogo je važnije što će poruka gledateljkama biti – budite uporne, zavodljive i mudre pa ćete jednog dana postati kao Hurem. Od robinje ćete možda dogurati do carice!
Tu se divno nadovezujemo na kvazidramski program gde su žene uvek objekti radnje i veoma retko imaju inicijativu. Ukoliko je tako, zna se kakvu etiketu će dobiti. Ili ste prevarena domaćica koju muž ili dečko vara, ili ste kurveštija koju prate dok se vaćka naokolo. Nema treće!
A sad reklame, one svakako zauzimaju lavovski deo programa. Kako je tu predstavljen nežniji pol, osim što se šminka, masira, macka kremama, maže trepavice i opsesivno brine kako da večno ostanu mlade.
Naravno, mora i po kući da se raspremi. Tu dolazimo do verovatno najtužnije reklame na televiziji. Dok čiste kuću nekakvim sredstvom, raspevane i razdragane, takoreći opijene, rame uz rame vredno rade baka, ćerka i unuka. Kakav karmički krug, čitava kasta žena čija sudbina se nepromenjivo ponavlja a one presrećne. Ja bih posle dva sata onu ćelavu maskotu iz reklame metlom gađao ili ga polio prljavom vodom. Uz to, uvek postoji onaj dramski element panike – da li će sve biti čisto na vreme, dok se On ne vrati kući i pozvoni na vratima. Ko je bre taj, Sulejman možda?
Ovo je nedelja štednje koja je prerasla u mesec štednje. Obratite pažnju, žene se u reklamama kojima nas bombarduju banke pojavljuju isključivo kao službenice, seksi bankarke. Novac ulažu samo tate, pare znači i dalje stoje kod žena. One se pojavljuju u spotovima za kartice – znači, žene su trošak! Još jedna uloga – vlasnica kartice. Nikako ona koja upravlja štednjom, čak ni onom porodičnom. A iz svakodnevnog života znamo da ti keva tutne kintu, ona uvek ima crni fond.
Najgore je kad se žene razbole. Onda ne mogu da obavljaju gomilu svojih obaveza. Još gore, onda više nisu lepe pa ih momci i muževi neće više voleti. Eto gledam kako je neka plavušica nazebla, zabole je grlo, zamotala neki šal, ali ništa ne pomaže. Muškarac bi se natukao belog luka i slanine i preknjavao narednu nedelju. Ne, ona to ne može sebi da dozvoli, na sreću, popila je neki lekić i sva srećna, lepa i nasmejana radi… Šta? Odlazi kod njegovih u goste, e snajka, snajka, svaka ti čast!
Sve ovo je bio uvod u najtužniju sliku života i sudbine žene u Srbiji. U emisiji "Moja velika svadba" ili tako nekako, voditeljka je otputovala na jug. U Vladičinom Hanu smo videli te izuzetno komplikovane porodične odnose, bivše brakove, ostavljenu decu koju na kraju čuvaju babe, odmetnute delove familije i još trista čuda. Živopisni i tužni jug. Ali, nekako se mladenci povezaše i stigoše pred matičara pa sam očekivao taj srećni kraj sve do bacanja bidermajera. Iza mlade su se bukvalno potukle dve deveruše, devojčice od 10 i 12 godina. Tuča je odmah postala centralna tema emisije, zbog neobične upornosti, agresivnosti i suza. Nema pomirenja, nema dogovora, nema ono "malo će da stoji kod mene, pa posle kod tebe". Može biti samo jedna! Agonija se završila ponovljenim bacanjem i zvaničnim proglašenjem pobednice. Kada je voditeljka pitala devojčice zašto se tuku, da li zaista toliko žele da se udaju, odgovor je bio: "Ona ‘oće da ukrade moju sreću!"
Problem može da se reši samo ako jedna drugoj sreću otmu u borbi ili je kasnije ukradu (što je takođe bio slučaj). Čak je i voditeljka bila zbunjena količinom ženske agresije i nesposobnošću da devojčice problem reše igrom ili deljenjem.
Pitam se samo, evo već danima, šta je to devojačka sreća, oko koje su se toliko tukle, i gde se to opet sakrila?
POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI | ODŠTAMPAJ TEKST | ||||
|
IZ ISTOG BROJA
-
Kultura sećanja – Stjepan (Stevan) Filipović (1916–1942) >
Šta čekate? Što trpite?
Jovana Gligorijević -
Povodom Valtera – Velimir Bata Živojinović >
Veći od filma
Momir Turudić -
Knjige – Moje nagrade >
Cipele za dodelu nagrade
Teofil Pančić -
Intervju – Srđa Anđelić, scenarista i reditelj >
Ljudima se živi
Sonja Ćirić -
Film – Festival »Slobodna zona« >
Smisao angažovanja i angažovanje smisla
Ivan Milenković